У Београду обиљежене 82 године од формирања 6. личке, 7. банијске и 8. кордунашке дивизије

У Великој сали ГО Нови Београд 23. новембра поводом Дана формирања Првог хрватског народноослободилачког ударног корпусa и дана формирања 6. личке, 7. банијске и 8. кордунашке дивизије одржана је свечана сједница у организацији Удружењa бораца, потомака и поштовалаца НОР-а, 6. личке пролетерске дивизије Никола Тесла и 35. личке ударне дивизије и Удружењa бораца Кордуна, 8. кордунашке НОУ дивизије, ратова 1990–1999. и њихових потомака.

Модератор програма Бојана Вучић позвала је све присутне да минутом ћутања одају пошту свим страдалим борцима и цивилима од Великог рата до ратова деведесетих, а у току сједнице је прочитала и пригодан реферат.

Предсједник Удружења бораца Кордуна и Скупштине Удружења бораца 8. кордунашке дивизије Ђуро Шкаљац поздравио је све присутне и захвалио се што су одвојили своје вријеме како би присуствовали свечаној сједници.

Предсједник Удружења 6. ликчке дивизије Никола Тесла Вељко Жигић пожелио је свима дуг живот са много мање турбуленција напомињући да Срби немају чега да се стиде, све што су радили, радили су на правој страни.

– Само нам јединство може донијети побједу, то нам је доказала историја. А знам да ће се то тачним показати и убудуће.

Публициста, Банијац Ратко Дмитровић говорио је о два филма, које су многи у салигледали – Кад чујеш звона и У гори расте зелен бор.

– Оба филма су направљена по ратном дневнику Ивана Шибла. Редитељ је био човјек који је касније експониран, Антун Врдољак. Ти фимови нису били нама подметачина, али су се могли читати на прави начин, а у већини случајева нису. Суштина приче је да из Загреба на Кордун и Банију долазе политички комесари Комунистичке партије Хрватске преко њиховог главног Штаба НОБ-а. Срби се нису дигли против Хрватске, зато што је она Хрватска, већ зато што је она злочиначка, фашистичко-нацистичка држава.

– Српски народ се дигао јер је био нападнут. И 1990. су се дигли јер су били нападнути. Најприје вербално, па уставно-законски, и на крају оружјем. Наша антифашистичка борба нам је одузимана кроз вријеме, да би дошло до тога да је један од посљедњих предсједника Хрватске Иво Јосиповић изговорио застрашујућу реченицу коју сам наговјештавао. Бар 15 година сам наговјештавао да ће се у Хрватској догодити то да нико неће спомињати Србе као антифашистичке борце у Другом свјетском рату. Јосиповић је рекао: „Хрвати као народ пропорционално гледано дали су највећи допринос антифашистичкој борби у Европи и народ с којим се нико у том смислу не може такмичити.“

Рузвелт је сматрао да Хрватска, због свих страхота које су усташе чиниле у НДХ буде под такозваним „старатељством, а Србија би требала да буде самостална. С тога је идеја била да се антифашистички покрет Срба на простору НДХ представи великим силама као антифашистички покрет хрватског народа

– То се и догодило. Банијац, Титов сарадник, Владимир Велебит је отишао у Лондон са причом да се Хрвати не могу третирати на тај начин јер су имали антифашизам јачи од свих народа. Ми знамо да је тај антифашизам био код Срба, али је Велебитова прича прошла на име братства и јединства.

Дмитровић је говорио и о групи људи који су се појавили заједно са Вељком Кораћем унутар партизанског покрета на Кордуну и постављали питања политичким секретарима који долазе из Загреба, Хрватима.

– Почињу приче 1942. године међу партизанима, руководиоцима, обичним народом зашто има толико српских села која горе, хрватско ниједно, а ми смо се дигли против зла. Шта ће бити након рата, ако Хрватска буде самостална држава шта ће бити са Србима. Идеја тада комуниста Хрватске није била Југославија, она је касније постала када им је било јасно да однос снага не може да буде другачији, него да се настави нешто што је Југославија, али наравно са њима на власти. Та питања су постављали људи који завршавају на Кордунашком процесу. Одустали су на крају, такве су биле околности, многи су на суђењу рекли да су били у криву… Међутим, да су Кораћ и остали прошли са својом причом Југославија би била другачија.

Дмитровић каже да је свима јасно да су Срби из Хрватске жртвовани од великих и средње великих сила.

– Нико од дијелова српског народа није дао већи допринос у цјелини као Срби из данашње Хрватске. По поставци америчке агениција НАСА у 12 највећих умова које је човјечанство имало двојица су Срби Никола Тесла и Милутин Миланковић. У 19. и 20. вијеку двојица колосалних имена СПЦ су Рајачић и патријарх Павле.

Из Удружења Славонија у срцу Нинко Тарбук говорио је о развоју и формирању јединица НОБ-а на простору Славоније, као о страхотама и страдањима српског народа на подручју западне Славоније.

– Нажалост, управо на подручју западне Славоније од стране НДХ формирани су логори у Јасеновцу, Старој Градишци, Пожеги и другим мјестима. У циљу пружања отпора окупатору кренуло се у формирање партизанских јединица и одреда. Већ у периоду до октобра 1941. године било је формирано 14 партизанских група.

Говорећи о 12. славонској бригади Тарбук напомиње да је њена посебна карактеристика била младост, око 200 бораца није имало 18 година, а ниједан није био старији од 30 година.

– Од посебног значаја био је развој устанка у Славонији, 30. децембра 1942. формирана је Прва славонска дивизија НОВ, одмах иза 6. личке, 7. банијске и 8. кордунашке. Ми потомци бораца морамо бити поносни на наше претке и часно проносити њихове ратне путеве и херојске битке. Нажалост, многи као млади положише животе за слободу. Крвава јесен и зима 1941/1942. у мојој западној Славонији поновила се и 1991/1992. када је српски народ протјеран са вјековних огњишта, а 192 села опљачкана и спаљена.

Свечаној сједници су присуствовали и народни посланик Миодраг Линта, предсједник Коалиције удружења избјеглица у Републици Србији Миле Шапић, из Представништва СУБНОР-а Србије Ратомир Слијепчевић, предсједник Удружења Славонија у срцу Миодраг Жарковић, Милан Павић, Удружење ветерана Црвене беретке, представник СУБНОР-а Земун Бранко Миланковић.