У Београду одржан скуп поводом одржавања манифестације Стазама егзодуса
У Београду у скупштинској сали београдске Општине Звездара је одржан скуп поводом предстојеће манифестације „Стазом егзодуса“, током које ће 10. септембра бити обиљежен езгодус и страдање Срба из долине Криваје у септембру 1995. године. Конференцију је организовало Завичајно удружење Завидовићана Добоj, у сарадњи са удружењем „Координација удружења избјеглих и расељених у Србији“, уз подршку Општине Звездара и Представништва Републике Српске у Србији, а домаћин је био Јован Чакаревић који је имао уводно излагање.
Марш „Стазама егзодуса 2022“ одвија се стазом преко Озрена дугом 22 километра којом су се повлачили нападнути становници долине Криваје. Марш по 15. пут организује Завичајно удружење Завидовићана у Добоjу.
Предсједник Завичајног удружења Завидовићана у Добоју Зоран Благојевић је рекао да се сваке године, 10. септембра, обиљежава прогон српског становништва са простора јужног дијела Озрена и Возуће, када је из 30 села протјерано 1.920 породица, са 7.680 становника.
Тада је у садејству Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ, Тузланског и Зеничког корпуса и одреда Ел Муџахедин, протјерано комплетно српско становништво, а почињен је стравичан злочин над 64 заробљена припадника Војске Републике Српске и цивила.
– Ти борци су били у кампу одреда Ел муџахедин, гдје су боравиле и наше три жене од којих је једна имала и оца и стрица заробљене у кампу. Па, их изведу и питају која од вас има оца, и када се јави, закољу оца и кажу јој да више нема оца.
Очевици су свједочили у документарном филму Љуби брата да су у маџахединском кампу српски борци били обезглављени, да су живи тјерани да љубе одсјечене српске главе, које су ишле од „од руке до руке“.
Благојевић напомиње да су се понадали да ће пламичак правде да заживи када је осуђен генерал Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакиб Махмуљин, прво на 10, а касније правоснажно на осам година затвора, али му је дозвољено да напусти БиХ и оде у Истамбул, у Турску.
Протојереј- ставрофор Слободан Аксентић из Црква Покрова Пресвете Богородице у Београду наводи да је цијели рат провео у Козарској Дубици.
– Посјећујући сва та ратишта са дубичком бригадом. Тај кордиор који је требао да се пробије је био жила куцавица и кисеоник матице Србије према Републици Српској. Знамо колике су пале жртве, али били смо достојанствени. У том рату били смо јунаци и красило нас је и јунаштво и чојство.
Предсједник општине Звездара Владан Јеремић је рекао да није имао дилему да се овај догађај одржи у ГО Звездара, гдје је дом пронашло више од 10.000 Срба који су населили ову општину спасавајући живе главе из ратова деведесетих.
– Трудимо се да они општину Звезадара доживе као свој дом. Радујем се што могу да кажема да наша општина ускоро постаје побратим са градом Добојем.
Присутнима се обратила и директорка Културног центра Добој Лидија Жарић и наводи како је циљ окупљања да се не заборави, јер ако се не памти и не пусти дубоко коријење сваки нас вјетар може одувати.
– Нећемо бити зломаптила и осветници. Возућа је уништена, измрцварена, спаљена. У Возућу су се вратили углавном старци. Али ми чувамо успомену на све страдале.
Жарићева је била ратни репортер и одмах јој је жеља била да оде на Возућу.
– Увијек је словила за тежак и опасан терен, и тешко су примали новинаре, јер је требало о нама бринути. Наш задатак је био да представимо приче тих људи из рова, који тамо бораве по 30, 60, 90 дана, а свуда око њих је линија. Сви ми који смо извјештавали из Возуће, враћали смо се у њу јер је невјероватна снага и храброст и оптимизам био присутан у контакту са сваким појединачним борцем.
Скоро ниједан ров који је бранила 4. Озренска бригада са Возуће није пала.
– Нажалост, пали су неки дијелови које је напала јединица Ел муџахед, пукле су неке линије одбране на које су послали да бране људи који нису знали честито ни гдје је Возућа… Повукли смо се пред великим притском, 4. Озренска бригада је по тим шумама изгубила половину свог људства, они који су изашли из Возуће, Возућа није изашла из њихових срца.
Жарићева је споменула и књигу Битка за Возућу коју је написао Ненад Цвјетковић. Књига је распродана и очекује се ново издање.
Књигу је представио Љубинко Ђурић и навео да су у књизи побројане све српске жртве.
Предсједник Удружења Завичај Ненад Абрамовић је изразио жељу да поздрави хероја Слободана Вуковића, припадника Црвених беретки.
На простору Возуће погинуло је 459 српских бораца, 412 се водило као нестали, од чега су 283 идентификована, а 129 их се још увијек води као нестали.
У само 1992. години, из Зенице је протјерано 22. 000 Срба, из Завидовића 11.600, а из Бановића 4.500, тако да су нападали и Возућу да је очисте од Срба, како би имали чисту комуникацију између Зенице и Тузле.
Срби из Возуће су сурово прогнани у операцији АБиХ Фарз /Ураган/, која је трајала од 10. до 24. септембра 1995. године, а претходило је НАТО бомбардовање и уништавање цивилних репетитора и објеката.
Тада је спаљено 30 села, протјерано 1.920 породица са 7.860 чланова, убијено око 500 војника и цивила а велики број Возућана још увијек се воде као нестали.
Међу присутним гостима био је и народни посланик Миодраг Линта, сарадник за културу у Представништву Републике Српске у Србији Борислав Максимовић, војник 4. Озренске бригаде, ратни војни инвалид Зоран Панић, новинар Љубинко Ђурић, чланови Удружења поштовалаца Црвених беретки, и предсједник Удружења бораца Крајине Милан Гаћеша.
Новинар Српског кола
Драгана Бокун
