У Београду одржана промоција књиге „Ратни злочини над Србима у Хрватској и Косову и Метохији“

 

КЊИГА ЈЕ „ОТВОРЕНА ОПТУЖНИЦА“ ЗА ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА


У организацији Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије, у Медија центру у Београду 5. фебруара одржана је промоција књиге „Ратни злочини у Хрватској 1991-1995.  године; Ратни злочини над Србима на Косову и Метохији 1998-2004.  године. На преко 300 страница, са фотографијама, приређивачи ове књиге су настојали да оставе писани траг о злочиначким акцијама у којима су несумњиво почињени ужасни ратни злочини над припадницима српског народа, углавном цивилима, крајем XX и почетком XXI века на подручју Хрватске и Косова и Метохије. Осим коприређивача ове књиге др Душка Челића, предсједника Координација српских удружења породица несталих лица са простора бивше Југославије и Драгана Пјевача, предсједника Управног одбора овог удружења, присутнима су се обратили Вељко Одаловић, предсједник Комисије за нестала лица Владе Републике Србије и др Милан Гулић, научни сарадник на Институту за савремену историју.

У уводном дијелу књиге речено је да њено издавање има за циљ да отргне од заборава и нашег традиционалног немара и несистематичности, макар дио трагичних догађаја и чињеница о ратним злочинима почињеним над српским становништвом на просторима Хрватске и Косова и Метохије. У том погледу, публикација је нека врста отворене књиге, која је својеврсна позивница истраживачима, државним институцијама, удружењима грађана и појединцима, да у њу ”уписују” нове податке о страдањима Срба. Поред тога, ова публикација је и ”отворена оптужница”, за све злочине над Србима за које још нико није одговарао. Она је својеврсни подсјетник и позив правосудним властима и органима кривичног гоњења, да злочинце приведу правди.

Прије него што је почела промоција минутом ћутања одата је почаст свим жртвама ратних злочина.

 

ДР МИЛАН ГУЛИЋ: ЗЛОЧИНИ СУ БИЛИ ДОЗВОЉЕНИ И ОСТАЛИ НЕКАЖЊЕНИ


Научни сарадник на Институту за савремену историју Милан Гулић рекао је да начин на који су злочини на просторима бивше Југославије, вршени над Србима јасно говори да је ријеч о злочинима који су били дозвољени.

“Били су дозвољени, само зато што је циљ био један, истребити Србе. Ратни злочини 1991. године, изгледају као нешто што држава толерише, и гдје се ствара позорница за државно планиране злочине. „Бљесак“ и „Олуја“ нису били инциденти, већ политика злочина и етничког чишћења. Отворена је Пандорина кутија зла и ради се на истребљењу читаве популације. Чему су служила убиства Срба у Вуковару, Сиску, убиство породице Зец, Медачки џеп?”, истакао је Гулић и упитао зашто су се након “Олује” у Хрватској, која је названа војном операцијом, десили злочини.

“Чему темељни злочини након Олује, чему ракетирање избјегличких колона, чему убиства Срба? Како је могуће да ти злочини остају некажњени и да се и дан данас посматрају као нешто што се прећуткује. У Хрватској је Срба данас вишеструко мање, а све је то политика хрватског режима”, навео је Гулић, и поручио да се о овоме не би требало причати само у кругу породица жртава, него би ова књига требало да постане  незаобилазно штиво о ономе што се десило људима на територији Хрватске, односно Косова и Метохије, и да то постане важан сегмент културе сјећања” закључио је Голић.

С тезом да ова књига представља допринос култури сјећања, сложио се и др Душко Челић, предсједник Координација српских удружења породица несталих лица са простора бивше Југославије, додајући да то представља и вапај властима и међународној јавности као подсјетник да се од одговорности и правде не може одустати.

“На Косову и Метохији десио се егзодус геноцидних размјера, током кога је протјерано више од 245 000 Срба, а више од 310 насеља је етнички очишћено. Злочиначка ОВК је основала, у периоду рата на КиМ, око 100 затвора и логора, а забиљежено је више од 7 000 етнички мотивисаних напада“, истакао је Челић, а као примјер звјерства навео је свједочење једне мајке из Бијелог Поља код Пећи, која је гледала док су јој терористи, силовали болесну кћерку, и заклали је на њене очи.

“Књига је позив свим институцијама, истраживачима и државним органима, да систематски забиљеже и реконструишу сва трагична збивања и попишу све жртве”, закључио је своје излагање др Душко Челић.

 

ВЕЉКО ОДАЛОВИЋ: ЗЛОЧИНЦИ СЛОБОДНО ШЕТАЈУ, А НЕКИ ОД ЊИХ  СУ НА ВИСОКИМ ПОЛОЖАЈИМА У ПРИВРЕМЕНИМ ИНСТИТУЦИЈАМА КИМ


Предсједник комисије Владе Србије за нестала лица Вељко Одаловић, такође је рекао да књига представља механизам како би људи схватили ширину и размјеру злочина који су се десили и да се о овој теми треба писати и причати. Одаловић је истакао да српска страна мора да ради на расвјетљавању судбине тих лица, додајући да и Хрвати треба да говоре о злочинима који су се њима десили, Албанци и људи из Босне и Херцеговине такође, али сви морају да се залажу за то да се они ријеше.

Говорећи о злочинима над Србима, Одаловић је истакао да ширина злочина говори о планираном сценарију чији је циљ, без различитости о старосном добу, био да жртава буде што више.

“Злочини су почињени над старцима, дјецом, женама, полицијом, војском… Убијани су старци од 70, 80 година. Било им је једино битно да су српског рода. Највећи број оваквих злочина десио се за вријеме мандата међународне заједнице на Косову и Метохији, оне, која је управо то требала да спријечи. Иако постоје бројни докази и чињенице, не можемо да дођемо до правде. Хашки трибунал говорио је да ће донијети правду и помирење, а нити је донио правду, нити је донио помирење“ рекао је Одаловић, а затим навео примјер откривања српских лешева на улазу у Ђаковицу.

“У бункеру су била и малољетна дјеца. Било је потребно 20 година да се та гробница отвори”, рекао је Одаловић и додао да ће ускоро бити објављен идентитет тих жртава. Упитао је да ли су убијени Срби били криви зато што су производили струју за све, зато што су били у својим кућама, зато што су ишли да жању жито или на задушнице, или зато што су обилазили гробове својих најмилијих?

„Нико за ове злочине над Србима није одговарао. Злочинци се слободно шетају, а не мали број њих налази се и у институцијама Косова, неки и као министри”, закључио је Вељко Одаловић.

Предсједник Управног одбора Координација српских удружења породица несталих лица са простора бивше Југославије и коприређивач књиге Драган Пјевач, рекао је
да су у књизи догађаји сложени хронолошки, а базирани су на бројним званичним документима надлежних. Истакао је да је Хрватска једина држава у Европској унији која је смањила удио мањина са 22, на седам одсто у укупној популацији. Ријеч је, прије свега, о егзодусу Срба, али и његовим узроцима од почетка ратних дешавања. Навео је убиство цивила у Госпићу гдје су од 162 жртве, њих 130 биле цивилне. Пјевач је рекао да су људима насилно улазили у куће и станове и да се за 51 лице зна да је одведено и ликвидирано на основу само њима знаних оптужница.

Пјевач је навео више примјера, о како је рекао, „смишљеном истребљењу Срба“. Само у Бјеловару и његовој околини, у ваздух је подигнуто 650 срспких кућа. Брутални злочини над Србима почињени су и у логорима Керестинец (Самобор) и Лора ( Сплит). Пјевач је рекао да је у логору код Самобора, у сваком тренутку, било између 60 и 100 људи, док је у Лори регистровано више од хиљаду заробљених, а касније звјерски мучених Срба којима су копали очи, одсјецали уши и радили друге ствари које нису блиске здравом разуму.

„Овом публикацијом се не жели релативизовати ни један злочин нити подцијенити ни једна жртва, ма које националности била. Напротив, поштовање сопствених жртава и разумјевање трагедије која нам се догодила, подразумјева и поштовање за жртве ”других”, јер истина и правда за коју се залажемо је универзални принцип и људско право“, навели су приређивачи ове публикације, а  Драган Пјевач је најавио да ће злочини у Босни и Херцеговини бити тема другог двокњижја о злочинима над Србима крајем 20. и почетком 21. вијека.

ТЕКСТ И ФОТОГРАФИЈЕ: Жељко ЂЕКИЋ


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк