У Београду одржана трибина поводом 76 година од Дана устанка у Хрватској и БиХ 1941. године
Поводом обиљежавања 76 година од Дана устанка у Хрватској и БиХ у Другом свјетском рату, одржана је трибина у Дому РВИ у Београду, у суботу 29.јула.
„Као званичан почетак устанка у Хрватској и БиХ славимо 27. јул.1941.године тј. датум када је почела народноослободилачка борба, која је 1945. године завршена побједом НОВЈ и ослобођењем окупиране Југославије“, рекао је у уводном дијелу трибине, домаћин Радован Обрадовић.
Представници удружењa бораца, потомака и поштовалаца НОР-а 6. Личке пролетерске дивизије „Никола Тесла“ и 35. Личке ударне дивизије, удружењa бораца Кордуна, 8. кордунашке народноослободилачке ударне дивизије, ратова 1990/99 и њихових потомака, удружењa Славонија у срцу, 12. Славонске дивизије и удружења бораца Крајишких бригада, као и представника Секције – Одбора Ратне јединице 7. Банијске дивизије oсновали су организациони одбор за обиљежавањe. Чланови Одбора који су припремили трибину су: Андрија Рашета, Радован Обрадовић, Ђуро Шкаљац, Душко Дејановић, Никола Радић, Стојан Кепчија, Миодраг Жарковић, Мићо Грубор и Драган Дивјак. Подршку je даo Секретаријат за социјалну заштиту Града Београда.
„КОРДУН, БОСНА, БАНИЈА И ЛИКА, ТО ЈЕ ДРУЖЕ ЧВРШЋЕ ОД ЧЕЛИКА“!
Говорећи о узроцима и посљедицама Народног устанка у Хрватској, Ђуро Шкаљац, рекао је да је савременицима тешко описати, а покољењима појмити сву трагедију и несрећу која је снашла српски народ у НДХ, током јуна и јула 1941.године.
„Тада је са свом безобзирношћу владао закон каме, пушке и револвера, тољаге и маља у рукама бестијалних усташа. Страх и зебња су се увукли у сваку пору, са њима се даноноћно живјело. Ипак у том паклу, свуда је по селима било младих чија снага и понос нису признавали немоћ и пораз. Маштали су о устанку и отпору тиранији. Усташком дивљању и терору, усмјереном на физичко истребљење, једино могућа алтернатива био је устанак“, објаснио је он. Он је навео да су устанци готово истовремено избили у Лици, Босанској Крајини, на Кордуну, Банији, Романији, Мајевици,Озрену, Херцеговини и у Славонији.
Генерал Божо Новак је, говорећи о устанку у Босни и Херцеговини навео чињеницу да су Срби у НДХ били осуђени на нестанак и да је процес истребљења почео већ у мају 1941.године. „Он је већ у јулу и августу створио подземне и подводне градове: Шушњар код Санског Моста гдје је убијено 5 500 Срба, Гаравице код Бихаћа са преко 12 000 убијених Срба и Црно Језеро на Уни између Бихаћа и Босанске Крупе са око 1 500 убијених Срба“, подсјетио је он. Како је рекао, „пресудно да се народ организује и дигне устанак и да се борба усмјери ка правом циљу- ослобођењу Југославије, јесте постојање политичке снаге, тадашње Комунистичке партије Југославије на челу са Маршалом Титом“.
„Гдје је данас српски народ Славоније, Баније, Кордуна, Лике, Далмације и Босанске Крајине? 1991.године смо имали све, живјели слободни на својој земљи, имали развијену привреду, јаку војску, и на крају – нестали. Моћније је стадо овнова предвођено лавом, него чопор лавова предвођен овном“, закључио је он.
На трибини се обратио и замјеник предсједника градског одбора СУБНОР-а Београда, Владимир Брдар који је истакао немјерљив допринос народа Хрватске и БиХ у току НОР-а и побједи над окупатором.
У културно-забавном дијелу програма учестовали су КУД Петрова Гора- Кордун из Београда који су изворним пјесмама родног краја евоцирали успомене присутних, бораца, потомака и поштовалаца НОР- а 1941/45.
новинар Српског кола
Весна Вуковић
(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)