У Београду промовисано друго издање зборника Кордун у рату 1990–1995.

У сали градске општине Нови Београд 20. новембра промовисано је друго допуњено издање Зборника Кордун у рату 1990–1995. у организацији Удружења бораца Кордуна, Осме кордунашке НО ударне дивизије, ратова 1990–1999. и њихових потомака које је уједно и издавач уз подршку Министарства за рад, борачка и социјална питања.

Чланови Уређивачког одбора ове књиге су Ђуро Шкаљац, Слободан Благојевић, Милорад Шкргић, Лазо Пекеч, Никола Радовић и Тошо Пајић.

На промоцији су говорили политички аналитичар Мишел Зубеница, предсједник Веритаса Саво Штрбац, издавач и један од аутора Ђуро Шкаљац и Тошо Пајић.

Ђуро Шкаљац каже да је Удружење бораца Кордуна узело у обавезу да изда књигу Кордун у рату 1990–1995.

– Дуг имамо према борцима 8. дивизије којих има јако мало и према борцима ратова деведестих. Како би наши потомци и будући истраживачи читали о нашој прошлости. Одлазак Кордунаша са Кордуна је трагедија библијсих размјера и завређује пажњу да остане у трајном сјећању.

Шкаљац је навео тужну чињеницу да је 700 Кордунаша погинуло у периоду 1990–1995. што је и наведено у књизи.

Члан преговарачког тима у Tопуском Тошо Пајић је рекао да је прва књига резултат 24 аутора, док се другом издању придружују још два аутора.

– Ови текстови јесу производ сјећања, али њихова објективност се не може довести у питање, посебно оних текстова гдје су сами аутори били доносиоци одлука и непосредни свједоци догађаја о којима пишу.

Пајић наглашава да су у књизи Кордунаши приказани са свим врлинама и манама и приказане су све појаве које доноси ратно стање и мјере и радње којима су се рјешавали проблеми.

– Без обзира на исход рата који се догодио на нашу штету, желим овдје да истакнем да се народ Крајине у свим регијама храбро борио, посебно Кордунаши који су остали задњи. Крајишници нису изгубили од Хрвата већ је Хрватска уз помоћ Америке и НАТО снага направила етничко чишћење.

По ријечима политичког аналитичара Мишела Зубеница Кордун је увијек био бедем одакле се бранила не само Војна крајина, већ је Кордун био тачка у коме је народ први започео ослобађање за вријеме фашизма. Кордун је био први центар одакле су Срби рекли НЕ једној новој Независној Држави једном новом хрватском национализму почетком деведестих.

– Не треба да ове лекције из књиге оставимо само као догађаје из прошлости већ морамо да видимо шта треба да учинимо да нам се то више не понови. Драго ми је што се све више крајишка култура промовише, и сви са поносом истичу да су Крајишници, не само они који су дошли 1995. већ и сви они који вуку коријене из тих крајева.

Саво Штрбац предсједник Документационо-информативног центра Веритас сарађивао је на књизи односно објављен је списак страдалих Крајишника.

– Ако будете имали треће и четврто издање ове књиге волио бих да имате више биографија страдалих и начина на који су страдали. Волио бих да се пише и о страдању Кордунаша код Сводне од хрватског авиона 8. августа 1995. године. Бомбардовали су их хрватски авиони Мигови 21, док су одмарали. Веритас је са пријатељима из Републике Српске подигао тамо једно обиљежје, гдје вршимо помене.

 

 

С обзиром да се у књизи могу наћи закључци аутора зашто је пала Република Српска Крајина, Штрбац је испричао садржај разговора са Питером Галбрајтом (амбасадором Америке у Републици Хрватској 1993–1998), прије нешто више од годину дана.

– Ми, Американци смо дали Хрватима зелено свјетло да изведу Олују. Тражили су они то још 1994, па им нисмо дали подршку. Око 20. јула 1995. су опет дошли, са жељом да очисте Банију, Лику Кордун и Далмацију – рекли смо сада може. Три су била разлога, зато што су Крајишници одбили план Z4 који им је био понуђен крајем јануара 1995. Други разлог је Сребреница која се десила јула 1995. године и трећи разлог је процјена Америке да ће Срби из РСК и Републике Српске кренути на бихаћки џеп и ако уђу , може бити четири пута више муслиманских жртава него што их је било у Сребреници.

На питање људи из Веритаса Галбрајту да ли је свјестан какве су биле посљедице Олује, Галбрајт је рекао да јесте и да су очекивали да ће људи побјећи, али да нису очекивали да ће Хрвати убијати старце који су остали и да ће бити толико разарања.

Штрбац је најавио да ће ускоро да изађе књига са преко 3.600 имена Срба који су процесуирани пред хрватским судовима за ратне злочине.

– У овој књизи навешћемо све те оптужнице и пресуде које су донесене, какве су биле, ко је био гдје ухапшен и суђен.

Жељко Бурсаћ из Удружења Ћиро Личка Калдра–Дрвар је искористио прилику да подијели књигу чији коаутор Путовање у прошлост србског народа, Вељку Жигићу, Ђури Шкаљцу, Николи Радићу, Петру Шаулии Драгомиру Лалићу.

На промоцији су били присутни и народни посланик Миодраг Линта, предсједник Крајишког културног центра Петар Шаула, предсједник Удружења избеглих, расељених и досељених лица „Завичај“ Ненад Абрамовић, предсједник Отаџбинског покрета Драгомир Лалић, борац Осме кордунашке дивизије Мирко Цревар и још многи други.

На крају промоције сви присутни су добили по један примјерак књиге Кордун у рату 1990–1995.

Кроз цијелу промоцију присутне је водила шармантна Бојана Вучић.

Новинар Српског кола

Драгана Бокун

Нема коментара

Напишите коментар