У Бeoграду служен парастос страдалим Србима у злочиначкој акцији „Бљесак“
НИКО НИЈЕ ПРОЦЕСУИРАН ЗБОГ ЗЛОЧИНА
Парастос српским жртвама у Цркви Светог Марка у Београду, пред више стотина Крајишника, служио је 1. маја јереј Миодраг Ристић. Након тога, у Ташмајданском парку, код споменика српским жртвама страдалим у ратовима 1991-2000. године, на простору бивше Југославије, положени су вијенци и цвијеће, а присутнима се обратио шеснаестогодишњи Коста Којић, чији је дјед, нестао приликом ове акције хрватских полицијских и војних снага. Којић је истакао да је тог 1. и 2. маја 1995. године, за само 36 сати, са подручја Западне Славоније, која се тада налазила у саставу Републике Српске Крајине и под заштитом УН, протјерано 15 000 Срба, 283 је убијено или нестало, међу којима 56 жена и осморо дјеце.
Коста је рођен у Београду 2003. године, а његов дјед је погинуо 1. маја код Окучана и његови посмртни остаци још увијек нису пронађени. Породица покушава да дође до његовог тијела како би га достојанствено сахранили, нажалост, за сада безуспјешно. Млади Којић сада има 16 година и каже да је само једном, претпрошле године, био у родном крају његових предака, али не размишља о томе да би тамо икада могао да живи.
„ Видио сам нашу родну кући, али срушена је. Све је срушено тамо. Од родитеља слушам о томе шта се догађало и тих деведесетих и раније, током Другог свјетског рата и не могу да разумијем толику мржњу према српском народу“, испричао нам је Коста, додајући да је његов дјед по коме је добио име, и даље на списку несталих.
Костин отац Милан био је у колони која је тог маја 1995. године, избјегла од смрти. У Србији је касније засновао породицу и добио дјецу. Оно што је могао, учинио је. Сину Кости је дао име по дједу. Жали због неразумијевања хрватских власти које нису показале жељу да се нестали пронађу и на достојанствен начин сахране њихови земни остаци.
„На списку несталих је још 129 Срба, међу којима 56 цивила, укључујући и 26 жена. Од 148 ексхумираних посмртних остатака из групних гробница до сада их је 109 идентификовано. Ако се икада утврди идентитет ових 39 неидентификованих, опет остају непозната гробна мјеста 90 Срба“, рекао је, окупљеним новинарима, Саво Штрбац.
„У времену након агресије на Западну Славонију, хрватски судови су осудили велики број заробљених Срба на дугогодишње казне затвора за ратне злочине, које су издржавали у злогласном затвору Лепоглава, а неколико десетина заробљеника прошло је вишегодишње специјалне тортуре злогласне Лоре у Сплиту“, истакао је Штрбац, додајући да нико са хрватске стране није осуђен.
„Мада је то био директан напад на територију под директном заштитом снага УН, за овај злочин до сада нико није одговарао. Директни извршиоци, али и генерали који су спровели у дјело замисао тадашњег врха државе, у Хрватској су и даље “национални хероји”. Генерали Лука Џанко, Маријан Марековић, Младен Круљац и бригадир Стјепан Гашљевић командовали су том акцијом, али нико од њих никада није био ни осумњичен, а камоли да је одговарао не само за убиства цивила, већ и за све оно што се догађало након те акције, а што многи заборављају“, нагласио је Штрбац.
Штрбац је подсјетио да се пред Жупанијским судом води кривични поступак против предсједника бивше Републике Српске Крајине (РСК) Милана Мартића и команданта бивше СВК генерала Милана Челекетића због гранатирања Загреба у коме је погинуло шесторо људи.
“Они су то наредили како би Хрвати обуставили напад на Западну Славонију. Ако њих могу да гоне, онда неко мора да гони и тадашњи хрватски врх”, истакао је Штрбац.
Предсједник координације удружења породица несталих са простора бивше Југославије Драган Пјевач каже да правде за Србе нема и навео је да је само у селу Медари код Окучана убијено 22 људи.
„Породица Вуковић остала је без деветоро својих чланова, међу којима је било и троје дјеце од 11, осам и седам година. Њихове сестре су поднијеле захтјев за накнаду штете за душевни бол. Изгубиле су спор и добиле да плате 3 500 евра судских трошкова. Толико о правди за Србе”, рекао је Пјевач, додајући да је, Хрватска земља која је послије рата смањила број националних мањина највише у Европи, са 22,5 одсто на 7,5 одсто, највише наравно, на рачун Срба.
“Сигурно је да су Срби из Хрватске највеће жртве. Хрватска данас има проблем са становништвом, људи одлазе не само из економских разлога већ је тешко живјети у земљи гдје се релативизује усташтво”, истакао је Драган Пјевач.
Још једно подсјећање на жрте „Бљеска“ изазвало је на српској страни жалост, у Београду, Окучанима и мосту код Градишке гдје су такође Славонци одржали парастос страдалима. Истовремено Хрвати, предвођени предсједницом Колиндом Грабар Китаровић, у Окучанима су обиљежавали побједу, заборављајући на жртве, нестале и оне који би требало да одговарају за почињене злочине.
Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ
