У Београду, уочи Српске нове године, отворен 22. Крајишки ликовни салон

НАГРАЂЕНИ САРА НИКОЛИЋ, ЗВОНКО ТОШИЋ И ПОСТХУМНО МИЛУТИН ДЕДИЋ

 

У „Галерији 73“ на Бановом брду,  у организацији СКД „Зора“ Книн-Београд, Удружења Срба из Хрватске и Завичајног клуба „Книнска крајина“ Београд, отворен је 13. јануара традиционални 22. Крајишки ликовни салон на коме су представљени радови 72 умјетника. Награда „Борис Маркош Минго“, који је погинуо бранећи Крајину 1991. године, за најбољег младог умјетника за 2021. годину припала је вајарки Сари Николић. Плакета Умјетничког братства манастира Крка ове године је додјељена професору Зденку Тошићу, док је  Сребрни прстен Умјетничког братства манастира Крка, ове године постухумно додјељен историчару умјетности, сликару и публицисти Милутину Дедићу који је преминуо у марту прошле године.

„Крајишки ликовни салон“ наставио је традицију „Книнског ликовног салона“, основаног почетком осамдесетих година прошлог вијека са намјером да из године у годину окупља све умјетнике са подручја Крајине, али  и шире, и тако пружи увид у најновије идеје стваралаца и кретања на ликовној сцени, те даје подстицај умјетницима да раде и да се представе јавности.

МЛАДИ НОСИОЦИ ИЗЛОЖБЕ

Никола Церовац, предсједник Српског културног друштва „Зора“ Книн-Београд, обраћајући се присутнима, захвалио се  свим умјетницима који су изложили своје радове на овогодишњем  салону.

„ Драго ми је, прије свега, да је овај Крајишки салон под тешким условима успјешно отворен и да имамо 72 излагача. Радује ме да се и овога пута велики број умјетника одазвао нашем позиву, прије свих Крајишника, показујући тиме да и даље живимо са чврстом вољом да кроз овакву манифестацију одржавамо нашу традицију и да не заборављамо наш завичај“, био је краћи него обично Никола Церовац, посебно истичући залагање Зорана Чалије академског сликара, поријеклом Херцеговца, али срцем човјека оданог свим српским просторима од Крајине до Косова и Метохије. Поред Чалије Церовац се захвалио и члановима Умјетничког савјета Салона Ђорђу Аралици, Тамари Пајковић, Ненаду  Војичић и Деспини Четник по чијем су се позиву умјетници одазвали и изложили своје радове.

Присутним љубитељима умјетности у Галерији 73 обратили су се Мирела Пудар, директорка ове културне институције. Истакла је да јој је драго шо ће на овом простору 20 дана љубитељи умјетности имати прилике да разгледају ова вриједна умјетничка дјела, што је у крајњем случају и сврха културног објекта на чијем се челу налази.

Изложбу је отворио Зоран Чалија –Чарли члан УЛУС-а, наглашавајући да живимо у времену гдје се обезврјеђује свака врста умјетности, а ово представља најбољу потврду да управо ова изложба негира сваки наговјештај таквог размишљања. Чалија није заборавио да не помене умјетнике који су недавно преминули због пандемије изазване корона вирусом, али је истакао допринос младих аутора који су, како је навео, издоминирали овом поставком.

„Управо млади умјетници одражавју оптимизам да ликовна сцена у Србији и међу Србима никада неће бити угашена, већ идемо даље путем гдје ће умјетност побједити политику ружног, а ово данас је права српска реалност. По изложеним дјелима  најбоље се види колико ови млади умјетници вриједе“, сматра Чалија захваљујући се на крају говора прије свих Николи Церовцу, као и осталим ентузијастима без којих ни овогодишњи Салон не би био одржан.

НАГРАДЕ У ПРАВИМ РУКАМА

Награду за ликовно стваралаштво младих „Борис Маркош Минго“, установљену као знак сјећања на младог умјетника који је 1991. године погинуо бранећи Српску Крајину, добила је млада вајарка Сара Николић за дјелоКоњ“ фигуре урађене од кованог лима.

Сара Николић је рођена 1988. године у Мајданпеку, а 2012. године је дипломирала на Факултету примјењених умјетности у Београду, одсјек вајарство у класи проф. Драгољуба Димитријевића. Члан УЛПУДУ-а  је од 2012. године, а тренутно је у статусу слободног умјетника. Студент је докторских студија на Факултету примјењених умјетности у Београду.

Помник Зоре, Плакета умјетничког братства манастира Крка и Сребрни прстен Умјетничког братства додјељује појединцима и институцијама заслужним за чување и обогаћивање духовне ризнице Српске Крајине, ове године отишли су у руке професора Зденка Тошића и постхумно историчару умјетности, сликару и публицисти Милутину Дедићу, рођеном брату Арсена Дедића.

Плакета умјетничког братства манастира Крка ове године припала је професору Зденку Тошићу који бог ранијх обавеза није могао присуствовати овом скупу. Умјесто њега Помник Зоре примила је његова кћерка Ана.

Зденко Тошић је ентузијаста и човјек који је урадио многе ствари за Крајину, не само на умјетничком пољу, између осталог један је од оснивача „Зоре“, а рођен је у околини Кистања.

Сребрни прстен Умјетничког братства манастира Крка постхумно је додјељен  Милутину Дедићу рођеном 1935. године у Шибенику. У Београду је 1962. године дипломирао историју умјетности на Филозофском факултету. Своје радове почео је да излаже 1959. године, а веома чести мотиви на његовим сликама били су воденице, манастири, , крајпуташи Србије и његове родне Далмације. Више од 20 пута је посјетио Хиландар, а инспирисан њиме урадио је око 500 цртежа и слика.

Сребрени прстен примили су његови синови Лука и Филип. Филип се са неколико ријечи захвалио на награди и веома похвално изразио о поставки изложбе.

Након пригодних говора и додјела признања и награда, велики број љубитеља умјетности за ове прилике, са задовољством су могли да погледају дијела 72 умјетника међу којима су били радови и Милутина и Луке Дедића, Зорана Чалије, Ненада Крге, Здравка Мирчете, Милоша Шобајића, Марије Николић и многих других.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

Нема коментара

Напишите коментар