У Голубићу крај Книна и ове године свечано је прослављена храмовна слава Свети Стефан

Голубићани су 2008. године покренули иницијативу за обнову цркве. Са обновом се започело 2009. године, а приведена је крајем 2010. године.

Црква је живописана, а стари иконостас је замијењен новим. Старе иконе су биле веома оштећене услијед влаге, али због њихове умјетничке и историјске вриједности одлучено је да се прикупе средства за њихову рестаурацију. Рестаурација је започета 2013. а завршена 2015. године.

Сваке године Голубићани 15. августа свечано обиљеже храмовну славу и виде се са својим земљацима. Обиђу кућни праг и уживају у природним љепотама којих Голубић има у изобиљу. Литургију су служили јермонах Киријак Врањешевић, јереји Немања Благојевић, Здравко Цвијић, Милан Грубић и Борислав Ковачевић. Окупило се око 300 Голубићана готово из цијелог свијета.

Послије литургије испред парохијског дома за све је био организован ручак (традиционално, спремила се бакалар чорба).

Село Голубић, удаљено 5 км сјеверно од Книна једно је од неколико десетина лијепих села Книнске Крајине. Смјештено је тамо гдје су Стрмица и Плавно, на тромеђи Лике, Далмације и Босне гдје је одувијек било средиште страдалних историјских догађања. Тамо гдје је народ био непрекидно, вјековима, у борби за очување идентитета и вјере православне.

О постанку имена Голубића народ приповиједа: „Био један богати краљ, имао дворове у Косову пољу и двије сестре красне, као сјајне данице; једној било име Даница, другој Голубица. Голубици за прћију даде краљ најљепши крај у Книнском пољу, који она обрати у прави перивој и ту дворе сагради, те по њезином имену двори бијаху назвати Голубићи; тако касније све се село назва Голубић.

Ово је најпитомије село книнске општине, а једно од најбогатијих у Далмацији. Голубић је познат по производњи сјеменске капулице (арпаџика), капуле и другог поврћа.

Храм Св. Стефана у Голубићу према доступним изворима саграђен је 1462. године, а данашње димензије и облик добија у обнови 1681. године, док је звоник дозидан нешто касније. Стари иконостас, развијеног типа настао је око 1800, о чему свједочи запис на полеђини иконе Богородице са Христом. По стилским карактеристикама иконе је највероватније радио Никола Сударевић са још неким од мање вјештих помоћника. Стари иконостас Храма Св. Стефана, 2010. године, замијењен је новим.

Године 2012. црква у Голубићу је прославила велики јубилеј – 550 година од њеног постојања. Том приликом поред литургије коју је служио епископ далматински, његово преосвештенство. Фотије са свештенством, а Голубићани су јубилеј обиљежили организовањем богатог културно- умјетничког програма и изложбом фотографија и докумената из живота Голубићана и њихове цркве. Посебан дио изложбе био је посвећен Доситеју Обрадовићу који је боравио у Голубићу 1764. године описмењавајући голубићку дјецу.

Након обнове цркве 2012. године започела је обнова Парохијског дома. У коме се чувају стари предмети, ношње, српско народно благо.

На Братској кући, која је такође обновљена, постављена је плоча поводом двјестогодишњице упкојења Доситеја Обрадовића који је управо у тој кући описмењавао голубићку дјецу 1764. године.

За вријеме рата у Хрватској, Голубић се налазио у Републици Српској Крајини. Током хрватске војне акције Олуја 1995. године, готово цјелокупно становништво је напустило Голубић. На списку страдалих у Голубићу има 34 имена (треба да се упише још једно име, па ће их бити 35). Од 34 имена су 22 + 1 = 23 цивила.

Удружење породица погинулих и несталих Суза подигло је страдалима споменик 2011. године. На споменику су била исписана имена свих страдалих и посвета страдалима у рату од 1991, до 1995. године. Међутим, тај споменик су морали да замијене другим на којем је само натпис Сјећање на Голубићане страдале у ратовима и има крст. И то је очигледно некоме сметало па је крст сломљен и разбијена је плоча у ноћи 12/13. септембра 2013 , па су мјештани морали споменик обновити.