У Источном Сарајеву представљена завичајна трилогија „Казивања о ђедовима“ књижевника Синише Митрића

У оквиру културне манифестације „Осми Принципови дани“ у Културном Центру Источно Ново Сарајево 27. јуна одржана је промоција књиге „Казивања о ђедовима“ књижевника Синише Митрића. Књигу чине приповетке и понека песма и реч је о завичајној трилогији којом се аутор поново вратио свом родном крају, коренима и аутентичној српској традицији Сарајевског поља. Само књижевно дело, написано ћириличним писмом и у изворном ијекавском наречју, представљено је кроз речи сарајевског етнолога, професора Бранка Пјевића, нараторски израз Илије Мимића, али и кроз уметнички израз фрулаша Бранка Шућура, гуслара Миленка Дивљана и групе изворних етно-певача Мише Марковића, Зорана Ступара и Велимира Вуковића.

„Као наставник филозофије бавим се неким другачијим изразом и неким егзистенцијалним мотивима у том стварању, а то је један пут откривања. Вечерас сам овде због ове манифестације и подударања која доводе у везу мене и Источно Ново Сарајево и завичај, повезујемо те неке моменте и мотиве у један заједнички културни фокус који је сад на делу. Циљ је да се сачува предање и аутетнично културно благо српског народа Сарајевског поља. Књижевни рад подразумева одређено измештање, односно занос у којем ви стварате, а онда постоји нека ретроспектива. Овде ћете наићи на једно преливање поезије у прозу и обрнуто“, рекао је Митрић.

Поменуо је своје детињство, успомене из младости и школовање започето у ОШ „Петар Петровић Његош“ на Илиџи. Казао је да књига представља сплет прича заснованих на уметничкој имагинацији, која је покренита далеким али увек присутним чувствовањима из старине са једне, те својеврсном историјском позадином и маркацијом са друге стране. У томе су му како је казао помогли рецензенти проф.др Далибор Денда са Војног института из Београда и мр Никола Перишић са Факултета политичких наука. Настојао је да кроз поменуте литерарне пасаже актуализује етос предака, укаже на животне тешкоће и страдања, али и надљудску снагу, веровања и вредносне оријентире наших ђедова. У овом дирљивом сусрету завичајног аутора и његове завичајне заједнице, исказана је жеља да се оваква размена настави, а културна и стваралачка сарадња допринесе успостављању веза, оснаживању ослонаца и буђењу исконских снага које се преносе са старијих на млађе, из куће у школу, од престоног и узвишеног Београда до увек лепог и одважног Источног Новог Сарајева.

Београдски писац и професор, члан Удржења књижевника Србије, осврнуо се такође и на друге наслове из тзв. родољубиве трилогије, „Катуне“ и „Ђурђевдански венац“.

Етнолог професор Бранко Пјевић рекао је да је књига „Казивање о ђедовима“ представља стару педагошку књигу попут оних које су васпитавале генерације Сарајевског поља.

„Родна груда вуче свакога па и аутора ове књиге, а посебно оне људе који су оставили свој завичај. Нажалост, сад не знам колико ће то бити пренесено на ове генерације и колико се то може уклопити у данашњем времену. Књига говори о етнографском подручју Сарајевског поља, о свим географским срединама и људима који су некада ту стварали, живели, радили и борили сте за голи опстанак. Жао ми је што нас нема више да се потрудимо да сачувамо то од заборава што је некад била основица наше културе“, поручио је Пјевић.

Програм промоције реализован је уз подршку директора Културног центра Источно Ново Сарајево Младена Јанковића, председника Удружења гуслара и певача завичајне песме „Срђан Кнежевић“- Миленка Дивљана и привредника Милорада Ћорића из старе домаћинске куће са Врела Босне.

Део овог саборног колажа била су и деца из три основне школе са Косова и Метохије из општине Ново Брдо са својим наставницима. Њима су дароване промовисане књиге као израз братске љубави, националне солидарности и духовног заједништва.

Биографија аутора:

Синиша Митрић рођен је у Сарајеву 1969., где је завршио основно и средње образовање. Кроз немире и изазове „деведесетих“ прошао је са пуно одговорности и моралног обзира. Био је уз своју породицу и народ, на браницима отаџбине и медницима прадедовске земље. Филозофски факултет уписао је у Београду, где је 2000. године дипломирао. Студентске дане провео је на Новом Београду у чувеном Студењаку. Запослен је у Математичкој гимназији и Геолошкој и хидрометеоролошкој школи у Београду као професор филозофије. Објављује социјално ангажоване чланке у просветним, завичајним, синдикалним, књижевним и научним часописима. Публиковао је пар књига поезије и више прозних дела. Ожењен је, са супругом подиже троје деце. Члан је УКС и Удружења „Милутин Миланковић“.

новинарка „Српског кола“

Весна Пешић