У Лушци Паланци (општина Сански Мост) одржане 37. Грмечке спортске игре

 

ЈЕЛАШИНОВЦИ УБЈЕДЉИВО ПРВИ


У Лушци Паланци, малој вароши подно Грмеча, 6. и 7 . јула, под геслом “Гдје год био, гдје год да боравиш, дођи немој да заборавиш“, одржане су 37. по реду Грмечке спортске игре, са низом пратећих садржаја. У суботу, првог дана, одржан је, по први пут марш од Хашана, родног села Бранка Ћопића, до Лушци Паланке, док је у поподневним часовима отворена библиотека подгрмечких писаца у просторијама тамошњег Дома културе. Вечерњи програм започео је Другим подгрмечким књижевним сусретима, а завршен наступом културно-умјетничког друштва „Козара“ Приједор. У недјељу је посјећен спомен комплекс „Корчаница“, гдје су положени вијенци и одржан час историје, а око 11 часова, почеле су и спортске игре у народним дисциплинама, као и турнир у малом фудбалу.

Сваки од наведених догађаја завређује посебну пажњу, а у даљем тексту фокусираћемо се на марш и спортске игре, док ће остали догађаји, у Српском колу, бити обрађени у одвојеним цјелинама.

 

ГРМЕЧКИ МАРШ


Непосредно по доласку у Лушци Паланку, представници крајишких удружења у Србији, предвођени предсједником удружења Срба из општина Босанске Крајине у Федерацији БиХ, Драганом Дивјаком, упутили су се у сусрет учесницима марша Хашани-Лушци Паланка, дугог 15 километара, са којима су касније и стигли до центра некадашње истоимене општине.

Мада је била изузетна врућина и дуг пут, на лицима учесника марша, готово да се није примјећивао умор. Домаћини су их дочекали са много текућине, што им је у том тренутку и било најнеопходније, а затим су се окрепили и са војничким пасуљем који су у сласт појели.

У име домаћина, о историји Лушци Паланке и околине, говорио је професор Ђуро Тркуља, дугогодишњи кустос меморијалног комплекса „Корчаница“. Поздрављајући присутне, некадашњи професор срског језика и историје, није заборавио да истакне да је некада у овом, до 1962. године, општинском средишту, било и до 1200 ђака, рачунајући и оне из подручних школа, а да данас нема ни једног.

„Свима вама учесницима марша, честитам на овоме подухвату, желим да се захвалим иницијатору Свети Мрђи и МЗ „Лушци Паланка“ која је прихватила да буде домаћин и покровитељ ове манифестације. Овим гестом испоштовали сте традицију наше ослободилачке борбе, наших партизана, којима временски услови никада нису били препрека. Спајањем Хашана, родног села Бранка Ћопића, најчитанијег писца у бившој Југославији, и Лушци Паланке, која је у његовим књижевним дјелима названа “Мала Москва”, јер је током Другог свјетског рата само петнаестак дана за вријемe IV непријатељске офанзиве била у рукама непријатеља, учинили сте много“, истакао је професор Тркуља, а затим је говорио о доприноус НОБ-у сваког села и мјесту којим су учесници марша прошли.

Осим Ђуре Тркуље, учесницима су се обратили и један од организатора спортских игра, Свето Мрђа и планинар Душко Блажић, иначе обојица учесници овог похода.

„Ове године смо по први пут одржали марш у склопу Грмечких спортских игара. Посебно се захваљујем дамама на издржљивости јер по оваквом времену заиста није било лако прећи ову раздаљину, али сигуран сам да ће нас наредне године бити још више и да ће међу нама бити већи број омладине“, рекао је Свето Мрђа, учесник и организатор овог марша.

„Желим, прије свега, да поздравим наше домаћине, све учеснике марша, као и да истакнем да сам учествовао, прије готово 40 година, у маркирању „Крајишког партизана“, односно партизанске трансверзале која је ишла од Бихаћа до Босанског Петровца, у дужини од 135 километара. Зато сам изузетно радостан што сам успио да и данас видим те маркације постављене давне 1982. године, када сам на Грмечу провео готово шест мјесеци. Увјерен сам да ће Грмеч и даље бити оно што јесте, да ћемо наставити да маркирамо нове стазе и да ће то свима нама служити за понос“, рекао је, у свом обраћању, Душко Блажић, најављујући нови марш наредне године, али и још неке планинарске акције које би требало да се спроведу на овој прелијепој планини дугој 70 километара која се простире од Бихаћа до Кључа.

Овај дио програма завршен је дружењем уз музику и обећањем да ће се наредне године поново наћи на истом мјесту.

 

ПОБИЈЕДИЛИ СНАГА И ВЈЕШТИНА


Другог дана, у 11 часова, почела су спортска надметања у народним дисциплинама и малом фудбалу. Пошто је екипа Српског кола истовремено била присутна и код полагања вијенаца и часа историје у спомен комплексу „Корчаница“, дио уводних игара није успјела да испрати. Међутим, захваљјући љубазним домаћинима секретару МЗ „Лушци Паланка“ Бориславу Тешићу и организатору спортског дијела игара Томиславу Прашталу, успјели смо да забиљежимо имена свих побједника.

На терен локалног ФК „Грмеч“, стигли смо тачно на  најзанимљивији дио такмичења. Бацању камена са рамена, повлачењу палице, навлачењу конопца и завршним утакмицама турнира у малом фудбалу. Велики број гледалаца на терену, а само мало мањи у околним шатрама из којих се чула музика и пјесма, допринијели су доброј атмосфери и на спортском пољу.

Десетак такмичара учествовало је у дисциплини бацање камена са рамена, међу њима и бивши (Душко Радун) и садашњи (Милорад Глигић) начелник општине Босанско Грахово. Тако да је неко у шали рекао да ли је то критеријум по коме се бирају начелници у овом градићу. Међутим, да добро бацају камен увјерили су се сви они што су испратили ово такмичење. Већ након првог покушаја, Душко Радун је постигао највећу даљину, а у наредна два пута је само побољшавао, тиме доносећи бодове екипи села Миљевци чије је боје бранио на овом такмичењу. Добра бацања имали су и Драган Мајкић (Мајкић Јапра) и Борис Аврамовић (Дабар) заузевши другу и трећу позицију.

У дисциплини навлачења палице била је још неизвјеснија борба. Прије такмичења, човјек који је био неприкосновен у овој дисциплини Драгомир Батић из Праштала, а за кога кажу да му ни сада нема равног, рекао је за „Српско коло“ да жели да пружи прилику младима да они искажу своје умијеће.

Док је стојећи са кумом Мирком Ћулибрком и његовим сином Петром, посматрао такмичење, само нам је шеретски добацио – видјећемо побједника на крају. Борбе су се увелико захуктавале и много такмичара је сјело један наспрам другог како би показало своју снагу, али и умијеће, јер је и оно веома битан фактор у овој дисциплини. На крају, очи у очи су се нашли Бубић Милан из Јасенице и Косовац Марко из Поткрај-Главице.

Косовац је био бољи у овом навлачењу и заслужено освојио прво мјесто. Ипак, ту није био крај. Чекао га је у незваничном мечу већ поменути Драгомир Батић, како би потврдио да још увијек најбоље повлачи палицу. Овог пута је искуство побједило младост, а тек смо након ове борбе схватили шта нам је својим осмијехом хтио рећи Батић.

Навлачење конопца изазвало је највећу пажњу, али и навијање, фотографисање, улазак у терен навијача и „тренера“. Свака борба била је занимљива, падало се и устајало, вукло по земљи, али се конопац није испуштао.

Јелашиновци, касније свеукупни побједници овог такмичења, у овој дисциплини морали су да се задовоље „само“ трећим мјестом. Финале је било резервисано за екипе Отиш и Покрај Главицу. Јаке Подгрмечлије с једне и друге стране, с нестрпљењем су чекали почетак борби, па их је судија више пута морао враћати на полазни положај. Поткрај Главица је била боља, весеље није изостало јер ипак у конопцу заједништво преовладава. Свакако најтежа и најзанимљивија дисциплина, а упоредити се може само са вишебојем у атлетици.

Ближи се и крај такмичења, остаје финални меч у малом фудбалу. До прије неколико тренутака сунчано вријеме заклањају облаци, почиње и вјетар. Познаваоци временских прилика очекују кишу из Крајине. И публика се под налетима јаког вјетра повлачи. Остају само фудбалери и њихови најоданији навијачи. Са једне стране екипа Приједора УС, с друге стране центра игралишта Финал гроуп из Лушци Паланке.

Неизвјесно до самог краја. Већ поменути вјетар и не баш идеално раван терен не дозвољавају да се развије игра. Покушава се појединачним акцијама, али у малом фудбалу на такав начин тешко падају голови. До краја регуларног тока их није ни било. Прилази се пенал серији. Одлучује једна добра одбрана и пехар и златне медаље одлазе у руке Приједора УС. Срећа је била овај пут наклоњенија њима, али срдачни поздрав са противником и заједнички снимак финалиста са медаљама и пехарима говори о витештву. Ко зна ко ће наредне године славити. Поражена екипа коју су чинили радници фабрике пелета из Лушци Паланке примила је пехар за фер плеј. Треће мјесто припало је екипи Ново Насеље – Поточари.

Сабирају се резултати за свеукупног побједника. Неизвјесност постоји, Јелашиновци или Ново Насеље -Поточани. Јелашиновци заслужено освајају пехар као најбоља екипа 37. Грмечких спортских игара. Игара добро организованих, врло добро посјећених и игара које сигурно доносе радост овој варошици на средокраћи пута Сански Мост –Босанска Крупа. Нови сусрет је већ заказан за прву суботу јула 2020. године.

Текст и фотографије: Жељко Ђекић

ГРМЕЧКЕ СПОРТСКЕ ИГРЕ – РЕЗУЛТАТИ


1. ТРЧАЊЕ 100 МЕТАРА

  1. Синиша Срдић, Јелашиновци
  2. Горан Врховац, Н. Насеље – Поточани
  3. Срђан Каракаш, Јелашиновци

2. ТРЧАЊЕ 1500 МЕТАРА

  1. Марко Ћулибрк, Бушевић
  2. Милош Демоњић, Н. Насеље -Поточани
  3. Елведин Велић, Сански Мост

3. ТРЧАЊЕ У ВРЕЋИ

  1. Срђан Каракаш, Јелашиновци
  2. Синиша Срдић, Јелашиновц
  3. Мирко Буквић, Н. Насеље – Поточани

4. БАЦАЊЕ КАМЕНА С РАМЕНА

  1. Душко Радун, Миљевци
  2. Драган Мајкић, Мајкић Јапра
  3. Борис Аврамовић, Дабар

5. СКОК У ДАЉ ИЗ ЗАЛЕТА

  1. Синиша Срдић, Јелашиновци
  2. Данијел Мирчић, Житиште 
  3. Миле Шљивић, Н. Насеље – Поточани 

 6. ПОВЛАЧЕЊЕ ПАЛИЦЕ

  1. Марко Косовац, Поткрај – Главица
  2. Милан Бабић, Јасеница
  3. Стево Аничић, Отиш

7. ПОВЛАЧЕЊЕ КОНОПЦА

  1. Поткрај – Главица
  2. Отиш
  3. Јелашиновци

8. ШАХ

  1. Драган Кугић, Јелашиновци
  2. Драган Пешевић, Јелашиновци
  3. Здравко Мрђа, Миљевци

9. ТУРНИР У МАЛОМ ФУДБАЛУ             

  1. Приједор УС
  2. Финал гроуп, Лушци Паланка  
  3. Ново насеље – Поточани

 

НАГРАДА ЗА ФЕР ПЛЕЈ: Финал гроуп, Лушци Паланка

УКУПНИ ПОБЈЕДНИК: ЈЕЛАШИНОВЦИ

ЖЕЉКО БУДИМИР, ПРОФЕСОР ФПН У БАЊА ЛУЦИ:

СВЈЕСТ О ЕТНИЧКИМ И ИСТОРИЈСКИМ ПРОСТОРИМА СРБА ОВОГ КРАЈА МОРА ОСТАТИ УПРКОС ТОМЕ ШТО НЕМАЈУ ФУНКЦИОНАЛНУ ВЛАСТ


Једног од предводника  марша који је кренуо из Хашана срели смо изнад улаза у Лушци Паланку гдје је са једним од својих колега диктирао нимало лак темпо. Касније, у разговору, сазнајемо да се ради о професору Факултета политичких наука у Бања Луци, рођеном 1977. године, у овом крају. Будимир сматра да овај марш и спортске игре представљају враћање живота Подгрмечу.

„Грмеч гора је митски термин и митски српски топомин, не само везан за НОБ и Други свјетски рат, него на трајање Срба на простору Босанске Крајине од 13. вијека када се први пут помиње ово име до данас. Овај простор је био богат људима и историјом, нажалост, сада живимо у времену када је богат само историјом. Овакви догађаји показују да оно што је, по мом мишљењу, најважније је да остаје свијест о овом простору у српском народу који више нема функционалну контролу кроз власт над овим етничким и историјским просторима Срба.

Професор Будимир потиче из ових крајева, породица му сада живи у Бања Луци, а према његовим ријечима, већина Подгрмечлија се углавном преселила у главни град РС, затим Приједор, један дио је завршио у Београду, а не мали број њих се налази у Војводини. Каже нам да су његови преци раније живјели у Лици.

„Велики број становништва Подгрмеча је на ове просторе дошао након Берлинског конгреса са великом миграцијом Срба који су живјели некад на Кордуну, Лици и Далмацији. Конкретно, моја породица је дошла подно Велебита из Лике из Врела Зрмање и данас се његује то јако сјећање на наше поријекло. Ту су се спојиле двије Крајине. Хабзбуршка и Босанска Крајина, што показује овај простор и историјски и етнички и у свијету и у миту нашем – српски“, прича нам Жељко Будимир, додајући да је и његов дјед са мајчине стране од Мандића из Лике, а да скоро 80 процената презимена, које ћемо чути боравећи овдје, носе људи чији је поријекло из Републике Српске Крајине.

 

Подели са пријатељима:
Оцени овај чланак
Нема коментара

Напишите коментар