У Матици српској представљен Атлас злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата

У организацији издаваштва “Битије“ из Новог Сада у Матици српској је 25.11.2022. године представљен “Атлас злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата“ у издању Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица из Бања Луке. О књизи су говорили Ђина Весић директорка издаваштва “Битије“, Виктор Нуждић правник, начелник Одељења за истраживање рата и иницијатор овог пројекта и Синиша Симикић виши стручни сарадник, који се у Центру бави проучавањем рата с политичког аспекта.

У пуној свечаној сали Матице српске представљен је први том капиталног пројекта “Атлас злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата“ који на скоро 1300 страница обухвата све масовне злочине, почињене над четири и више особа, на простору Босне и Херцеговине у 1992. години. Писање Атласа за 1992. годину трајало је две године, док су подаци прикупљани годинама уназад. Описани злочини су поређани хронолошки, од првог злочина над Србима, који се одиграо пре званичног почетка рата, у Сијековцу 26. марта 1992, до последњег у тој години, злочина у Цикотској ријеци, 23. децембра. Издање је опремљено картама и табелама, као и фотографијама жртава. У плану је издавање још два тома  другог за 1993.и 1994. годину, као и трећег тома за 1995. годину. Сва издања треба да служе да се шира јавност на најопсежнији и најпрегледнији начин упозна са страдањем Срба у последњем рату на територији Босне и Херцеговине.

Испред издаваштва “Битије“ присутнима се обратила директорка Ђина Весић, која је истакла значај делатности Републичког центра јер је то институција која се бави кључним питањима за српски национални идентитет. Ђина Весић је изјавила да је значај Републичког центра у томе што посебан значај даје свакој жртви:

• Оног тренутка када будемо схвалити значај сваке жртве, када будемо схватили да је за превазилажење трауме потребна његова конркетизација и када будемо спремни да сагледамо сагласност између теорије и праксе тада ћемо знати суштински значај реченице која је кључна, а то је “Догодине у Призрену“, истакла је Ђина Весић.

Начелник Одељења за истраживање рата Виктор Нуждић је присутне упознао са радом центра:

• Републички центар има за обавезу да документује злочине и да не дозволи да се заборави страдање српског народа. Центар је републичка управна организација у саставу Министарства правде Републике Српске и приоритет му је истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. Ова институција настала је непосредно након рата, као секретаријат за сарадњу са Међународним судом за бившу Југославију у Хагу. Иако је у називу стајала сарадња, то није била толико сарадња колико је више било изузимање документације од Републике Српске.

Нуждић је објаснио да су сви послови прописани Законом о републичкој управи. Истакао је да је битно да се истраживање о рату и културу сећања и памћења подигне на институцијални ниво и да почнемо овим питањем да се бавимо институцијално. О оваквим темама морамо да имамо одређене стандарде, да не погрешимо јер свака грешка може бити кобна:

• Често залутамо причајући о бројевима, о неким стварима које нису релевантне за сам догађај и изгубимо фокус са тог догађаја. Престане да се говори о злочину, а почне да се прича о маргиналним стварима. Злочин је злочин, није битно колико жртава има. Ми смо истраживачи у смислу архивирања, скупљања и обрађивања архивске грађе како би на што релевантнији начин описали догађаје који су се десили у протеклом рату. Публиковање је значајан посао којим се наша институција бави и као продукт тога настало је ово капитално дело, истакао је Нуждић.

 

Виши стручни сарадник, Синиша Симикић, који се у Центру бави проучавањем рата с политичког аспекта, истакао је да је методологија Атласа осмишљена тако да се кроз микролокације покуша на што детаљнији начин објаснити како је долазило до одређених злочина, ко их је извршио, ко је страдао, на који начин је страдао, какве су последице. Симикић је саопштио да је свако место страдања обрађено кроз целине:

• Прво смо кретали од географског положаја етничког састава становништва општине у којој се десио злочин, а затим смо анализирали ту микролокацију. На пример, ако је реч о неком селу и некој општини, онда се ту налазе и упоредни подаци пописа становништва из 1991. године и првог послератног пописа из 2013. године, који се десио у Босни и Херцеговини. То је урађено јер су подаци алармантни и када се упореде сведоче о томе да данас Срба у тим местима више нема. Затим следи опис догађаја шта се десило тога дана, у том селу, ко је извео злочин, ко су жртве, шта се десило са српском имовином и имовином Српске православне цркве. После описа догађаја следи табеларни приказ са основним и специфичним подацима жртава. Следећа целина су непријатељске војне формације које су извршиле напад како би на што веродостојнији начин приказали читаоцу која војска је у том тренутку ту била. Задња целина за свако место је правосудни процес у којем је анализирано да ли је неко процесуиран за конкретан злочин, да ли је осуђен, на колико је осуђен, да ли је вођен судски процес.

Симикић је на крају истакао да ово не значи да је са Атласом завршено истраживање злочина за 1992. годину. Постоје злочини који нису обрађени у Алтасу због недостатка документације, као и због тога што у неким местима Срба ни нема да би сведочили о том злочину. Такође, Симикић је додао да Атлас треба да служи као рехуманизација српских жртава.

 

За све заинтересоване треба истаћи да је Атлас, као и многа друга издања, доступан на сајту Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.

Програм је водила Тамара Бабић, а уметнички део изводио је појац Алекса Недељковић.

 

 

Новинар Српског кола

                                                                                                            Драгана Шиповац