У Новоизграђеном насељу Бусије, надомак Београда, обиљежена слава Храма Ћирила и Методија

Вечерњим богослужењем, на дан славе Храма Ћирила и Методија, у Бусијама, началствовао је епископ сремски Василије у присуству епископа средњезападно америчког Лонгина, а саслуживали су протојереј-ставрофор Слободан Радојчић, протојереј Бранислав Мишковић, протођакон Слободан Вујасиновић и ђакон Никола Јаничић. Славски колач је благословио и пререзао владика Василије и потом је, честитајући славу протојереју-ставрофору Милораду Нишкићу и јереју Мићи Ристићу, казивао о светитељима Ћирилу и Методију који су донели Јеванђеље Христово међу Словене. Кум овогодишње славе био је градоначелник Београда Синиша Мали, а поред њега, касније на трпези љубави, великом броју присутних обратили су се старјешина Храма протојереј-ставрофор Милорад Нишкић, владика Лонгин и предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта.

 

ХРАМ ПРЕТЈЕСАН ДА НА БОГОСЛУЖЕЊУ ПРИМИ СВЕ ПАРОХИЈАНЕ


Храм Ћирила и Методија није могао да прими све своје парохијане на вечерње богослужење. Многи су остали испред светиње, чије су темеље поставили 2004. године, док је свечано освештење Храма и парохијског дома обављено 24. маја 2006. године.

По завршетку вечерњег богослужења, владика Василије поздравио је владику новограчаничког средњозападно америчког Лонгина, који већ годинама, кад год је у Србији, на празник Ћирила и Методија походи овај Храм подигнут од православне заједнице Бусија. Владика је поздравио и Синишу Малог, градоначелника Београда и присутни вјерни народ. Посебно се захвалио крстоносном проти Милораду Нишкићу и јереју Мићи Ристићу, али и свима који су помогли зидање школе у порти цркве у Бусијама. Нова основна школа са предшколском установом, за 600 дјеце, требало би да почне са радом 1. септембра.

 „Сабирамо се овдје сваке године на Светог Кирила и Методија, на овај свети дан, на овом овдје светом и чудесном мјесту. Чудесном по много чему. По томе како смо започињали прву литургију и одслужили је на овим просторима где је била само ледина, молећи се Богу да окупи овај народ расијан у невољи својој. Али милостиви Бог и добри људи, који су умјели да осјете потребу овог народа српског, који је оставио своје горбове, своје светиње, своје домове, своје прагове, најмилије и драге, да им подаре овај Храм. Бјежећи испред немиле, невоље и несреће, наш народ се данас, овдје у Бусијама, осјећа као свој на своме, пребродивши огромна искушења. Благодарећи нашем проти Милораду и његовом сабрату Мићи, нашем куму градоначелнику Београда Синиши Малом и управи Града Београда, ево подижемо на овом мјесту, поред амбуланте, и школу и обданиште, које ће ако Бог да, у септембру почети са радом“, истакао је владика сремски Василије, у својој бесједи по завршетку служења, након чега су гости прешли у парохијски дом на пригодно послужење.

 

ТРПЕЗА ЉУБАВИ


За трпезом љубави присутнима су се обратили домаћин славе и старјешина храма Ћирила и Методија у Бусијама, протојереј-ставрофор Милорад Нишкић, градоначелник Београда Синиша Мали, епископ новограчанички средњозападно амерички Лонгин и Миодраг Линта, предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону.

„ Ми се поносимо да наш Храм по благосову владике Василија носи име светитеља Кирила и Методија, да сви заједно дуго славимо у здрављу, срећи и благослову Божијем, нашу славу. Ми ћемо се старати да наша светиња духовно напредује, а наш градоначелник, и искрено се надамо будући министар финансија у Влади Србије, неће како је и ред, да заборави на своје кумче, јер је улога кума у српском народу врло озбиљна и захтјевна“, помало у шали, парох Миодраг Нишкић, захвалио се на кумству Синиши Малом, поздрављајући га, као и све присутне на овом скупу, посебно уважене владике и раније кумове славе.

Синиша Мали је изразио задовољство што се први пут нашао у улози кума славе, и захвалио се протојереју Милораду Нишкићу што му је указао то поверење.

„Велика ми је част што сам, данас у Бусијама, кум на црквеној слави, гдје живи много часних и поштених људи. Заједно смо много тога урадили у протекле четири године. Асфалтирано је око 60 улица, а као што владика Василије раније помену, и нова школа и вртић треба да почну са радом. Ово је примјер одговорне политике коју смо спроводили у протекле четири године, када смо водили рачуна да се квалитет живота у нашем граду уједначи, без обзира да ли људе живе на Теразијама или Бусијама, а ово насеље је управо примјер да смо у томе успјели“, истакао је градоначелник, и захвалио се челницима Општине Земун на сарадњи, а нови сусрет са мјештанима Бусија заказао најкасније 1. септембра, на отварању школе.

 

ПОДИГЛИ СЕ СА ЛЕДИНЕ


Домаћине и госте у парохијском дому, поздравио је и владика Лонгин рекавши да му је изузетно драго што је присутан на обиљежавању славе.

„Моја радост је трострука, прије свега, због празника, Ћирила и Методија и стално се молим Богу, да се у нашем народу рађају неки нови просвјетитељи као што су они били. Друга ми је радост због владике Василија , вашег духовног оца илити пастира. Молим се Богу да му да снаге да и даље продужи са истим ентузијазмом и крајње смирено и скромно, као што он то зна, да носи велики терет и бреме на високом положају у нашој светој цркви. Такође и нашем драгом проти Мили и проти Мићи, јер увијек су нас радо овдје дочекивали са великом љубављу. Њихово дјело које су сачинили уз помоћ добрих људи, заиста заслужује и поштовање и дивљење и наш благослов и молитву. Мени је драго да овдје има много наших прогнаних Крајишника, драго ми је да они нису поклекли, посустали, пали у очајање, него да заједно идемо напријед уз своју вјеру, чувајући оне вриједности у цјелости, које су увијек красиле народ Светог Саве“, рекао је владика Лонгин, наглашавајући да је у тим тешким временима, за Крајишнике, деведесетих година, служио у Далмацији и дијелио њихову судбину.

Предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта, поручио је народу Бусија да се морамо сви заједно борити за остваривање својих права.

„Бусије су симбол трагедије и катастрофе прекодринских Срба, али и истовремено симбол новог живота, у новом завичају. Чињенице говоре да је протјерано преко милион прекодринских Срба са својих вјековних огњишта, али наши земљаци се нису предали, нису клонули, нису очајавали. Почели су нови живот из почетка, са ледине и данас на примјеру Бусија можемо видјети шта су све постигли. Вјерујем да је Србија свјесна колико је добила доласком прекодринских Срба, јер они и кроз историју и у данашње вријеме дају велики допринос друштвеном, економском, културном, спортском и сваком другом развоју Србије“, рекао је, између осталог, Линта посебно наглашавајући да прекодрински Срби не смију одустати од борбе за своја стечена права у некадашњим републикама, а сада новонасталим државама Хрватској и БиХ.

Славском сабрању су присуствовали свештеници из неколико епархија и Архиепископије београдско-карловачке, представници локалних власти, замјеник предсједника Општине Земуна Дамир Ковачевић, протојереј-ставрофор Иван Јанчић, старешина храма Василија Острошког у Шапцу, са етно групом “Јефимија” која је отпјевала неколико народних пјесама, прошлогодишњи кум славе Данијел Пантић, финансијски директор СДПР-а, гости и пријатељи, народни пјевач Бора Дрљача, који је својим Крајишницима отпјевао неколико пјесама подсјетивши их на завичај.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

 

БУСИЈЕ – НАСЕЉЕ СА НАЈВЕЋИМ НАТАЛИТЕТОМ У СРБИЈИ


Бусије су највеће избјегличко насеље у Србији, настало 1997, на пољу између Батајнице и Угриноваца. Насеље броји скоро 2.000 кућа и има преко 7.000 становника. Тај број је у свакодневном порасту, а Бусије имају и највећи наталитет у Србији. Насеље има амбуланту, фиксну телефонију, кабловску ТВ мрежу, спроведену инсталацију за гас, сталну градску линију (702) и врло активну малу привреду (пекаре, продавнице, аутомеханичарске, браварске и столарске радње и др.). Обиљежавање храмовне славе Свети Ћирило и Методије, представља много више од обичне светковине, а сваке године, па тако и ове, окупи се више хиљада земљака скоро из свих крајева свијета, а неки специјално због тога дођу из Америке, Западне Европе и земаља у окружењу Хрватске, БиХ, Словеније, како би се видјели са комшијама из старог краја. У десетак и више шатора чује се крајишка музика, а на једном мјесту окупе се скоро сви најпознатији крајишки пјевачи.

 

(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк