У oрганизацији Завичајног удружења „Славонија у срцу“, у Београду, одржано је пето славонско вече

Да је то заиста тако, увјерило се и шест стотина посјетилаца и гостију из Србије и Републике Српске, прије свега, Славонаца, али и њихових пријатеља, уживајући заједно са домаћинима у игри, пјесми и дружењу. Славонци су са овог скупа послали и поруку да очекују да ће се вратити њихова вјековима стечена имовина и политичка права, а у том циљу они ће наставити да се боре и удружују, како рекоше: „ С вјером у Бога и Славонијом у срцу“. Након што се испред организатора окупљенима обратила Данијела Јовановић, присутне је поздравио предсједник Скупштине удружења др Саво Лазић и народни посланик Миодраг Линта, замјеник предсједника Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону.

Својим присутвом ову манифестацију су увеличли и Петар Шаула, предсједник Завичајног клуба Кордунаша, Ђуро Клипић, потпредсједник Завичајног удружења Банијаца, као и представници Удружења грађана Крајине „Зора“ Крагујевац.

Данијела Јовановић, која је током читаве вечери водила програм, поздравила је присутне у име организатора ове вечери Миодрага Жарковића и особља ресторана. Осврнула се на географски и историјски положај славонских Срба од ријеке Драве на сјеверу, Саве на Југу и Дунава на истоку. Истакла је да, иако је по величини највећи град у Славонији Осијек, за тамошње Србе духовни и културни центар, увијек је кроз вијекове био и остао Пакрац, сједиште славонске епископије.

МАВЕЗ КАО СИМБОЛ ТРАДИЦИЈЕ КОЈА НЕ БЛИЈЕДИ


По Пакрацу, али и кулинарским специјалитетима, попут чобанца или љутог паприкаша, као и најбољих вина из тог географског краја, Славонци су се разликовали од других регија и с поносом су то истицали. Никада у негативном контексту нису наглашавали своју вјеру, за разлику од њихових дојучерашњих комшија. Ови други занесени сепаратистичким политичким идејама на почетку, а затим отвореним нападима и протјеривањима српског становништва, довели су до масовног исељавања српског живља са тамошњих простора. Са завежљајима у рукама , Славонци су понијели једино успомене и понеку фотографију, али и културу и обичаје које су показали и на овој вечери.

„ На тим успоменама смо 2014. године и основали удружење „ Славонија у срцу“ како бисмо очували културно нематеријално насљеђе нашег краја. Зато је ово добра прилика да покажемо нашу народну ношњу везену од јединственог црвеног конца, званог мавез, чија је основна карактеристика да не блиједи, једнако као што не блиједе традиционалне вриједности за које се Славонци залажу и боре. Показаћемо музику и форму поскочица и тарабанских пјесама уз тамбурицу, као и наше препознатљиве игре: криво коло, тарабан, логовац и коленике“, најавила је ток догађања Данијела Јовановић, пожеливши да ово вече протекне уз дружење, пјесму и игру, и барем дијелом подсјети Славонце на родни крај.

 

СЛАВОНИЈА ПРВА НА УДАРУ


Присутнима се у врло краткој бесједи обратио и предсједник Скупштине Завичајног удружења „Славонија у срцу“ др Саво Лазић. Пожелио им је пријатно вече, а извођачима програма да дочарају сву љепоту славонске ношње, игре и пјесме.

„Данашњом годишњом забавом испуњавамо један од циљева због којих је удружење основано. Заједничко окупљање је прилика да покажемо нашу народну ношњу, насталу још у 18. вијеку развојем домаће традиције, а под утицајем барока западне Европе, али и да се подсјетимо како су наши преци играли и пјевали на светковинама и сватовима“, закључио је др Лазић, додајући да је ово вече више за дружење и забаву него причу, пожеливши на крају свим присутним срећне васкршње празнике.

Након Лазића, у своје и у име Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије, пријатну вече свима окупљеним на овом скупу, пожелио је и народни посланик Миодраг Линта. Он је посебно поздравио oрганизаторе скупа Завичајно удружење „Славонија у срцу“ на челу са Миодрагoм Жарковићем које даје велики допринос очувању обичајa, традицијe, културе, народне ношње, пјесмe и игрe славонских Срба. Линта је истакао да су Срби на подручју данашње Хрватске доживјели 90-тих година прошлог вијека катастрофу библијских размјера. Први велики прогон у Европи послије Другог свјетског рата десио се у јесен и зиму 1991. године када је са подручја западне Славоније протјерано преко 70.000 Срба. Завршни чин етничког чишћења Срба у западној Славонији десио се маја 1995. године у злочиначкој акцији „Бљесак“.

Завршавајући своју поздравну ријеч, Линта је свим присутним честитао најрадоснији хришћански празник Васкрс са жељом да га проведу у миру , здрављу, радости и благостању.

Након поздравних говора наступили су учесници културно-умјетничког програма дочаравајући на дјелу, управо оно што су претходни говорници нагласили у својим бесједама. Славонци и њихови гости уживали су у игри и пјесми до раних јутарњих часова.

 Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

 

ЗАБАВЉАЧИ НА ВИСОКОМ НИВОУ


У културно-умјетничком програму наступали су чланови више секција Завичајног удружења „Славонија у срцу“, женска пјевачка група „Банија“, Музички састав „ Треф“, са вокалним солистима, као и пјевач народних пјесама Славко Максимовић. За све њих можемо рећи да су задовољили пробирљиве укусе публике у препуној сали Холивуд Интера.

 

 

ОД ЛАП ТОПА ДО ПУТОВАЊА


У склопу вечери организована је и богата томбола са изузетно вриједним наградама, као што су лап-топ, телевизор, путовање у Бању Врдник, умјетничка слика, незабилазно печено прасе и велики број других награда. Спонзора је било заиста велики број, а истичемо само неке који су додјелили најважније награде: Завичајно удружење „ Славонија у срцу“, Агропапук Шид, Трофеј комерц Београд, Кесер Комерц Рума, Конак ресторан Јовање, Дрво декор Савковић, КБ Техника, NAAI Београд и многи други, али нам простор не дозвољава да их све набројимо.

(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)

Нема коментара

Напишите коментар