У СРЦУ ЈЕ НОСИЛА И ТУГУ И ПЕСМУ ИЗ ЈАСЕНОВЦА: Смиља Котур, извођач традиционалних српских песама, преселила се у вечност

ОТИШЛА је Смиља Котур (1928-2022), девојчица рођена у Јасеновцу која је са 13 година доспела у пакао логора Стара Градишка и жена која је била јединствена појава на музичком небу Србије.

После дуже болести, преминула је у 94. години, а биће сахрањена данас на гробљу Лешће у Београду.

Узбудљива је и тешка Смиљина животна прича. Са својом породицом и осталим Србима, одведена је у логор Стара Градишка. По завршетку рата вратила се у свој родни Јасеновац, који је, због грађанског рата, морала заувек да напусти. А, онда је у Србији, у 88. години снимила први албум као један од најзначајнијих певача традиционалних српских песама.

– Живот мајку није мазио – кроз сузе нам говори Смиљина ћерка Душанка.

– Имала је много проблема које је носила лако и с оптимизмом. Нежна и пажљива. Била је јака, иако је изгледала крхко. И овог пута се надала да ће се извући, али у тим годинама, нема више. Мојој сестри Гордани, мени, унуцима и праунуцима много недостаје.

Срећно Смиљино детињство, одрастање уз предања о свом роду и певање у православном црквеном хору, прекинуо је Други светски рат. У сточним вагонима, 1942. године, пребачена је у злогласни логор. Од сигурне смрти њу, мајку и обе сестре спасао је премештај у немачке и аустријске радне логоре, док су њен отац Чедомир и још осам чланова породице страдали од усташке каме.

По завршетку рата, као члан КУД „Јасеновац“, гостовала је на фолклорним смотрама и фестивалима. Изводила је српске традиционалне песаме Западне Славоније, чије је напеве научила од мајке и старијих рођака, а који су данас готово нестали. Као изузетно талентованој певачици, нуђено јој је да се пресели и дошколује у Београду како би постала једна од солисткиња Радио Београда. Она је, међутим, то одбила желећи да остане у родном крају. У Београд је, ипак, дошла 1991. Ту је после готово три деценије певачког затишја, стекла ново певачко друштво. Унук ју је упознао са Драганом Томић, која изводи српске традиционалне песме и свира кавал.

– Нашла се у кругу певача најмлађе генерације из Београда – наводи Светлана Спајић, чувена певачица традиционалних песама.

– Девојке су показале велику приврженост и љубав према Смиљи и јасеновачкој песми и уложиле много труда да је савладају и пропевају. Смиља се, тако, потврдила као посвећен учитељ и казивач. Како то често бива, сусрети са приљежним, заинтересованим слушаоцима покренули су, након неког времена, читаву лавину песама из певачициног сећања.

Уз подршку Wорлд мусиц асоцијације Србије, снимила је 2016. двадесет четири нумере за албум „Песме из Јасеновца“.

– Смиља је била аутентична певачица из народа која је носила традицију са собом. Своје знање је несебично пренела млађима и веома смо поносни на оно што је оставила – каже етно-музиколог Марија Витас, уредник часописа „Етноумље“ и заменик директора Wорлд мусиц асоцијације Србије.

ИВАНА НЕШОВИЋ: БАКА ЗА ПОНОС
БАКА Смиља је дочекала унуке и праунуке. Једна од њих је некадашња српска репрезентативка, одбојкашица Ивана Нешовић. Она је увек истицала да има баку за понос, а у једној видео-поруци јој је поручила:

– Драга моја нано! Желим да ти кажем да сам веома поносна на тебе и пресрећна што сам баш ја твоја унука. Путујем свуда по свету, упознајем разне људе, младе и старе, овакве и онакве. Али ти си дефинитивно победник! И моја омиљена личност. И сваки пут кад се вратим, нико ме не одушеви као ти.

Извор: Новости

Нема коментара

Напишите коментар