У Сребреници служен парастос српским жртвама усташких злочина

Код спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници данас је служен парастос за више од 250 српских цивила које су усташе убиле на други дан Тројица 1943. године у Сребреници и на трећи дан овог православног празника на Залазју.

Протојереј Александар Млађеновић рекао је након парастоса да је припремљена платформа на коју ће сутра бити подигнут спомен-крст који ће ускоро освештати, чиме ће након 76 година достојно православним крстом бити обиљежено мјесто на коме су сахрањени посмртни остаци српских мученика које су усташе свирепо побиле само зато што су били Срби православци.

Присутни су прислужили свијеће за покој душа настрадалих и положено је цвијеће код новоподигнутог крста и спомен-плоче која је постављена 2015. године.

Цвијеће су положили начелник општине Сребреница Младен Грујичић, те делегације Борачке организације и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице.

У спомен-костурници су, како је написано на надгробној плочи, земни остаци неких жртава које су свирепо побили припадници 29. бојне натпоручника НДХ Јосипа Курелца у свом надирању ка Дрини починивши геноцид над српским народом Сребренице и околине, убивши 2.262 српска цивила, међу којима 430 дјеце.

Тачан број убијених и сахрањених у овој костурници није никада утврђен.

Грујичић је изјавио да се не смију заборављати жртве, да се морају поштовати и одавати им дужну пошту како се злочин не би поновио као 1992. године.

Према његовим ријечима, ова костурница и спомен-плоча показују да су на простору Сребренице Срби страдали у континуитету у свим ратовима, што је комунистички режим прикривао, а то потврђује чињеница да на овој костурници нема имена и презимена жртава чије се кости у њој налазе.

“Овдје се годинама говори о страдању Бошњака у јулу 1995. године, а ова спомен-костурница и бројна спомен-обиљежја у нашој општини показују да су почињени масакри и покољи над српским цивилним становништвом у свим ратовима у 20. вијеку. На та страдања треба подсјећати и не дозволити да се фалсификују историјске чињенице”, поручио је Грујичић.

Он је истакао да Срби поштују туђе жртве, али да траже да се поштују и жртве из српског народа.

Милош Николић, чијег су дједа Јову убиле усташе тог дана, каже да одавање почасти жртавама значи много и да је потребно да се истраже подаци и на костурницу упишу имена и презимена жртава.

Десанка Драгичевић наводи да је у Залазју убијено седам чланова породице њеног свекра Тадије Драгичевића који се налазио у заробљеништву у Њемачкој и тако избјегао усташки покољ.

Она каже да су убијени Секула, Влајко, Радојка, Драгиња, Достана, Светислав и Млађен Драгичевић из једног домаћинства, а да су убијени и остали чланови те фамилије, које су усташе затекле приликом упада у ово српско село.

“Преживио је само мали Радо у скуту заклане мајке, гдје га је нашла тетка која је дошла на Залазје чувши за крвави усташки пир и тако није угашена кућа Драгичевића”, прича Десанка.

Прије неколико година почело је обиљежавање годишњице великог српског страдања на Тројчиндан 1943. године у Сребреници. На тај начин се хришћански одаје почаст невиним српским жртвама служењем парастоса и прислуживањем свијећа, што није рађено скоро седам деценија, нити је говорено о тим жртвама.

 

Преузето са: Срна

Подели са пријатељима:
Оцени овај чланак
Нема коментара

Напишите коментар