Обиљежено 27 година од страдања Срба у Ратковићима код Сребренице

У сребреничком селу Ратковићи данас је служен парастос, прислужене свијеће и положено цвијеће код спомен-обиљежја поводом 27 година од страдања 24 Срба из тог села.

Већина убијених били су цивили, међу којима и шест старих и болесних жена, које су муслиманске снаге из Сребренице и околине масакрирале и побиле на данашњи дан 1992. годинe.

Парастос је служен код споменика који су својим страдалим сродницима и комшијама подигли преживјели мјештани који су и данас, као и сваке године на данашњи дан, дошли из разних крајева Републике Српске и Србије да одају пошту сродницима и комшијама, покажу да их не заборављају и да чекају правду за злочин који је овдје почињен, а за који још нико није одговарао.

Цвијеће су положиле делегацијa Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Борачке организације, као и делегацијa Срба запослених у Скупштини општине.

Обиљежавање 27 година од страдања овог села и његових становника прилика је да се преживјели Ратковићани окупе и друже, барем једном у години, јер још немају услова за повратак будући да им куће нису обновљене и да није изграђен пут до овог села око 40 километара удаљеног од Сребренице.

Милена Станојевић побјегла је у оближњи шумарак и, захваљујући сумраку и магли, остала жива. На кућном прагу убили су јој мужа Станоја, а оца Обрена Богићевића заклали пред кућом.

Прича да су пуцали са свих страна. Када су ушли, почели су да кољу, пљачкају и пале све што су стигли. Оне које су затекли у кућама убили су их и запалили. Мјештани који су се захваљујући сумраку успјели сакрити слушали су ужасне крике и јауке сродника и комшија које су клали, сјекли и убијали тупим предметима.

Преживјели Срби присјећају се да је око пола пет ујутро почела пуцњава, урликање и лупање неким металним предметима са свих страна око села. Причају како су чули узвике “Алаху, егбер”, “Хватај их живе”, “Кољи редом – штеди муницију”…

Захваљујући јутарњој магли и добром познавању терена дио становника успио је да се сакрије и спаси од сигурне смрти гледајући из шипражја, скривени за разне заклоне како муслимански војници убијају њихове чланове фамилије и комшије, пљачкају и пале имовину.

О томе шта су видјели и чули ријетки преживјели спремни су да свједоче, јер за овај, као и за све остале злочине почињене над Србима у средњем Подрињу нико није кажњен.

Број очевидаца се смањује, јер умиру и питање је да ли ће неко од преживјелих дочекати да Тужилаштво и Суд БиХ процесуирају неког починиоца злочина у Ратковићима.

Мјештани Ратковића не вјерују у правосудне органе БиХ и истичу да починиоце злочина једино може стићи Божија правда.

За ратни злочин над Србима у Ратковићима били су оптужени Ибро Јакубовић и Хусо Салиховић, али их је Окружни суд у Бијељини ослободио образлажући такву одлуку недостатком поузданих доказа да су они починили злочин.

Предсједник сребреничке Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бранимир Којић рекао је Срни да ова организација и преживјели чланови породица убијених из овог села настављају борбу за истину и правду и да никада неће одустати од захтјева да починиоци злочина над Србима у овом и осталим сребреничким селима одговарају за монструзозне злочине почињене над мјештанима.

“Срамота је да је прошло четврт вијека а да нико није процесуиран за овај злочин. У такав суд не може се имати повјерење. Овдје је почињено етничко чишћење и очигледне су геноцидне намјере нападача који су убијали све редом што су стигли, те пљачкали и палили и уништавали српску имовину и гробља да би затрли све трагове српског постојања на овом простору и за те злочине нико није одговарао, што је неприхватљиво”, истакао је Којић.

Предсједник сребреничке Борачке организације Гојко Симић указао је на опструкцију Тужилаштва и Суда БиХ када су у питању предмети злочина над Србима и оцијенио да је срамота за правосуђе БиХ да за 27 година још није изречена ниједна пресуда за масовне злочине почињене над Србима у сребреничкој општини, гдје су муслиманске снаге почеле етничко чишћење у априлу 1992. године уништавајући и убијајући све што је српско.

Ратковићи су на данашњи дан 1992. године потпуно спаљени и уништени.

Према ријечима предсједника ове мјесне заједнице Милана Станојевића, у Ратковићима је од предратних 60 кућа и око 300 становника обновљено само осам кућа, а у селу стално живи само Милинко Богичевић, а повремено још седморо људи. Те куће обновљене су средствима Владе Републике Српске.

Да је ту постојалo велико село свједочи још понека зидина која није потпуно зарасла у шибље и остругу, дјелимично обновљено сеоско гробље као и споменик подигнут страдалим мјештанима.

Јаке муслиманске снаге, у рану зору 21. јуна 1992. године, са више страна су упале у удаљено сребреничко село Ратковиће убијајући незаштићене цивиле, пљачкајући и палећи све што су затекли.

У овом селу, насељеном малобројним старачким домаћинствима, муслиманска војска свирепо је убијала жене, старце, слијепе и глувонијеме, а потом их спаљивала у њиховим кућама.

Преузето са: СРНА

Подели са пријатељима:
Оцени овај чланак
Нема коментара

Напишите коментар