У Суботици одржан 6. Турнир у боћању
У Суботици је 10. јула одржан 6. турнир у боћању на теренима Пешта гдје се окупило 19 екипа. Од раног јутра пристизале су екипе из Руменке, Станишића, Бановаца и са нестрпљењем чекали да надметање почне.
Организатор Горан Шарић за најбоље је припремио пехаре и медаље. Ни ове године није изостао турнир у бришкули.
Учествовале су екипе: Бановци, Талијан ауто, Станишић, Руменка, Токио бар, Тулове греде, Пецароши, Златне руке, Захумље, Бановци – Чаруга, Брчак – Станишић, Фарма Терзић – Станишић, Нерјешено – Суботица, Душаново, Шарић – Суботица, Церањa, Калуђерица, Мићо – Инђија, Неурачуњиви Суботица.
Треће мјесто је освојила домаћа екипа Шарић (Дуле Џепина, Горан Шарић и Ђоко Добрић) Суботица, која је у полуфиналу изгубила од екипе Руменке.
Финале било врло неизвјесно, такмичиле су се екипа Руменке (Зоран Јовановић, Остоја Јовановић и Петар Дупуђ) и Станишић (Зоран Тривић, Горан Тривић и Дејан Андрић). У једном тренутку су сви били убеђени да Станишић побјеђује, међутим играчи Руменке су резултат преокренули у своју корист и побиједили резултатом 21:18.
Побједнички пехар је отишао у Руменку, по други пут, јер су побједу на овом турниру однијели и прошле године.
Међутим, ово није једини трофеј који су они понијели кући, за најбољег играча и пуцача проглашен је Зоран Милинковић.
На нас је посебан утисак оставио и симпатични Остоја Јовановић, који је дошао у посебној „опреми“ вуненим чарапама. И сам је изненађен успјесима које њихова екипа постиже јер је поријеклом из Босне и боћање је почео да игра сасвим случајно из хобија.
Највише екипа је дошло из Станишића чак четири, а наш саговорник Душан Боснић нам је испричао колико су Станишићани везани за своје село, и када се због посла одселе у неко друго мјесто, гледају сваки слободан тренутак проведу у свом селу.
— И ми планирамо за двије недјеље да организујемо турнир у Станишићу.
Са Станишићанима је дошао и Ратко Николић који иначе живи у Канади и како каже и тамо организују боћарске турнире.
Домаћини су свим учесницима обезбиједили доручак, ручак и вечеру, а побједници и у боћању и у бришкули су на поклон добили печено јагње.
Посебно изненађење је била екипа Токио која је испала већ у четвртфиналу, али су све вријеме пратили турнир до краја. За Српско коло су рекли да им је свакако резултат битан, али не и пресудан. Тако да су цијели турнир испратили и похвалили сваки поен играча других екипа и уживали у дружењу.
Са њима је био и њихов спонзор Драча у чијем ресторану Токио, како играчи његове екипе кажу, може да се поједе одличан роштиљ.
Ништа мање напето није било ни за столом за картање, али ипак и ове године титулу најбољег понијели су Зоран Шарић и Ђоко Добрић. Учествовало је 11 екипа. У финалу три екипе су играле по принципу „свако са сваким“
Шарић- Добрић: Џепина Козлица 7:6
Милинар- Цвјетићанин: Шарић- Добрић 5:7
Друго мјесто су освојили Козлица и Џепина.
Треће мјесто је освојила екипа из Станишића Цвјетићанин и Млинар
Сви такмичари су били лијепо дочекани и угошћени, турнир је протекао у фер-плеју, дружењу и забави што је јесте поента оваквих турнира и окупљања. Организато Горан Шарић каже да се нада да ће сљедеће године бити још више екипа.
Текст и фото:
Драгана Бокун
