У Суботици одржано књижевно вече списатељице Јагоде Кљаић са Баније
Старе ријечи Баније одзвањале у Суботици
У организацији Завичајног удружења „Банија“ из Суботице прије неколико дана, 30. новембра, одржано је књижевно вече списатељице Јагоде Кљаић са Баније, из Глине. Била је то, уствари, промоција збирке пјесама писане на народном говору Баније, Кордуна, Лике, или би било најбоље рећи: крајишких Срба, а чији је наслов „Са друге стране штреке“.
Ауторка о књизи, између осталог каже: „За десет-двадесет година мало тко ће разумјети наведене ријечи и мноштво других а још данас познатих нам. Није немогуће да ће за неколико стољећа неки нови Милорад Павић писати такођер нови Хазарски речник у коме ће Хазари бити Срби са Баније, из Лике или Кордуна. Или да ће за осамдесет година, можда, такођер нека нова Исидора Секулић написати текст под насловом: Банијскијезик, као што је права Исидора писала о Босанском језику сад већ давне 1936. године. И хоће ли уопће за стотину година постојати књиге и било какви писани трагови, кад нам пророци науке и технологије предвиђају пресељење људи на неку нову планету на којој ће и организација живота бити нама непозната? Без обзира на таква предвиђања недалеке сутрашњице, ријечима којима дословно пријети убрзано нестајање у забораву, како који старац и старица оду с овог свијета, остаје посљедња нада: записати их, трајно спремити у прозу, поезију, рјечнике, лексиконе, у књиге или на новинске и интернетске странице. Сасвим је свеједно на који начин и тко ће их у којој форми објелоданити, хоће ли то бити одмах или за десет година, оне морају бити записане, као окосница културног наслијеђа једног народа који на једном простору нестаје.“
Проф. др. Душан Маринковић са загребачког Филозофског факултета у рецензији, између осталога, пише: „У овом случају ради се о композицији од 100 пјесама, чиме се призива симболичка традиција европског културног круга, дакле традиција округлог броја! – не производи ли се тиме снажно маркиран аспект свијести о својеврсној довршености, заокружености, уоквирености кад се „ради“ с бројем 100? Импресиван је и број страница Рјечника – укључено је око 1 000 лексикографских јединица с објашњењима … И управо у том простору искуства пјесме, снажно, маркантно и ненадомјестиво наступа језични експеримент збирке – штокавски поддијалект, осебујан штокавски идиом који пркосно и самосвјесно игнорира и изазива уобичајене а стилистички и афективно немаркиране изричаје на књижевнојезичном стандарду, језик/говор којим једва да више ико говори, осим лирска свијест ове збирке … У том смислу збирка Са друге стране штреке представља не само освјежење него указује на неистражено поље стваралачког искуства.“
А проф. др. Душан Иванић, са београдског Филолошког факултета, у рецензији пише: „Ријетке су књиге дијалекталне лирике с подручја стандардног штокавског говора … Врлина пјесама Јагоде Кљаић у томе је што спајају изворан говор, који је већ деценијама у нестајању, културно-цивилизацијске оквире таквог говора и лирски дух … Вишезначан смисао наслова Са друге стране штреке говори и језички (штрека, стари варваризам за пругу), и симболички (с друге стране нашег времена, преко неке границе итд.), и стварни (прелаз, на оној страни), гдје је нешто друго него „на овој страни“. Прелаз, дистанца, неизвјесност, нешто другачије и нешто друго. Око тога „прелаза“ или те „штреке“ ауторка је исплела вијенац слика, сцена, лирских стања служећи се језиком свога „ја“ или своје лирске јунакиње, која говором обједињује сва времена која је прошла … Дакле, осим изразите језичке иновативности и, могло би се рећи, експеримента, осим језичке документарности (уношење ријечи које нестају с генерацијом која одлази из живота; рјечник на крају књиге), овај рукопис је лирска панорама женског бића и живота жене/дјевојке у старом, већ изгубљеном простору крајишких Срба.“
У сали Отвореног универзитета окупило се те вечери 60-70 љубитеља лијепе ријечи и народног говора њиховог завичаја, како Баније, тако и Кордуна, Лике, Далмације, све од личке Штикаде до Кочићевог Змијања. Мушки пјевачки трио у банијској народној ношњи подсјетио је на вријеме прела и чијања кад се Банијом орила пјесма. А са специфичним изговором народних ријечи успјешно се носила Душка Лалић такођер у женској банијској народној ношњи.
Књигу „Са друге стране штреке“ прошле је године објавила загребачка „Просвјета“ уз финансијску подршку Савјета за националне мањине Републике Хрватске, а у Србији је књигу објавио „Пресинг“ из Младеновца, чији је уредник Предраг Милојевић говорио, поред ауторке, на промоцији.
Информативна служба
Савеза Срба из региона
