У суботу, 25. јануара, у Батајници одржана Светосавска духовна академија Плавањаца

 

ОДРЖАТИ ОБИЧАЈЕ И ТРАДИЦИЈУ ПЛАВНА


Некадашњи мјештани Плавна, насеља двадесетак километара од Книна, у духу вишегодишње традиције, припремили су Светосавску духовну академију у парохијском дому у Батајници. Раније, у Цркви Светог Архангела Гаврила, одржан је парастос свим погинулим и умрлим Плавањцима, од Великог рата до данашњих дана. У парохијском дому је извршено сјечење колача, а након тога изведен је пригодан програм у коме су учешће узели Миодраг Близанац, појац српских пјесама, Јован Опачић, оснивач и први предсједник СКД „Зора“, а током дружења, готово сви присутни су више пута запјевали завичајне пјесме које су их подсјетиле на родни крај и тромеђу Лике, Далмације и Босне, гдје је њихово Плавно и географски смјештено.

 

СЈЕЋАЊЕ НА ПРЕТКЕ КРОЗ ЦРКВУ И МОЛИТВУ


 Парастос погинулим и умрлим Плавањцима, у Цркви Светог Архангела Гаврила у центру Батајнице, саграђеној давне 1780. године, служио је протојереј-ставрофор Милорад Симић, уз саслужење протојереја  Слободана Вујасиновића и протонамјесника Радоја Вукотића, уз појање Близанац Миодрага и Башице Марка. По завршетку парастоса, присутнима се обратио прота Радоје Вукотић поздрављајући окупљање Плавањаца, пожеливши им да оно буде још масовније, јер како је рекао, Плавно је било велико српско село у Далмацији.

„Ово је један лијеп чин и једно лијепо сјећање на своје претке и на своје поријекло, на свој родни крај, на склањање од незаборава, на једно заједништво и братско окупљање. Видим то као једну добру вољу Плавањаца који нису заборавили ко су, шта су и одакле су. Они своје обичаје и своју традицију чувају, његују и кроз цркву и молитву сјећају се својих предака, оних који су славили Светог Саву,  и који су им то пренијели у аманет. Већина њих је прогнана са својих огњишта, али се труде да својим покољењима пренесу обичаје и традицију родног краја и у цркви ће увијек имати подршку у томе“, рекао је, за „Српско коло“, непосредно по завршетку парастоса, прота Радоје Вукотић још једном напомињући да очекује да ће наредни сусрет бити још масовнији.

По завршетку парастоса, окупљени Плавањци су се преселили на дружење у парохијски дом. Тамо су, како доликује по старинским обичајима, дочекани хљебом и сољу, а затим послужени домаћом ракијом у знак добродошлице.

 

ПРОГРАМ УЗ УЧЕШЋЕ СВИХ ОКУПЉЕНИХ


Прије пригодног програма, извршено је сјечење колача, а непосредно након тог чина присутнима се са неколико реченица обратио прота Милорад Симић.

„Желим све вас овдје присутне да благословим, али и оне Плавањце који данас из било којих разлога нису могли присуствововати овом чину. Даће Бог да дуго година славите, госте да сазивате, имали с ким да славите и чиме да славите.  Нек вам је срећан и благословен овај дан“, кратко, али од срца, Плавањцима се обратио прота Милорад и пожелио пријатно дружење.

Миодараг Близанац, српски појац и сакупљач старих српских пјесама, уз пратњу Марка Башице и проте Слободана Вујадиновића, којима су се касније прикључили и сви присутни, чинећи тако јединствен хор, запјевали су светосаваку химну.

У паузи између пјесама, Близанац, како сам рече појац забрањених српских пјесама, због којих је више пута по неколико мјесеци осуђиван на затворске казне, рекао је да и сам припада једној од неколико српских „тромеђа“. Тромеђа које нас спајају, а не раздвајају, рекао је Близанац, додајући да његови поријеклом потичу из Српског Ковина из Барање и породично стабло води до 867. године. Остало их је само још у Чуругу 30 фамилија, и из рода је шајкаша, а како рече „рода је нашао и у Крајини и у Славонији, гдје год су шајкаши били“.

„Зато се заиста овдје осјећам као да сам међу својима, јер мислим да је српски народ свуда добар, ако смо велики и ако нисмо сујетни. Ако смо православци то је један велики квалитет, ако смо уз то и породични људи, то је највећи квалитет јер има ко иза нас да остане и настави нашу традицију“, рекао је, између осталог Близанац, професор историје у Школи за дјецу ометену у развоју, а један од његових ученика је такође са својом пјесмом увеличао ову академију. Затим је Близанац отпјевао пјесму Гуслар која датира из 1492. године, а како рече, изузетна му је част да му је ту пјесму лично превео патријарх Павле, одмах по устоличењу.

Ређале су се пјесма за пјесмом, прича за причом. Ни Плавањци нису остали дужни. Јован Опачић, оснивач СКД „Зора“, која је, а многи за то и не знају, од тадашњих власти постала призната и регистрована тек након друге оснивачке скупштине одржане 25. новембра 1989. године, баш у Плавну. Јован је своје умијеће показао свирајући двојнице, али много већи утисак оставио је говорећи стихове своје пјесме „Тромеђа“, објављене у његовој збирци пјесама „Крајишке елегије“.

Организатор овог окупљања Сава Алфиревић, уз братску помоћ других “Плавнољубаца”, као што су и овога пута били Неђо Дубајић и Милорад Драгишић, потрудио се да све буде на свом мјесту. Од славског колача, до домаћег вина и ракије, али и да већина гостију, али и домаћина добије неки поклон. Тако је најстарији Плавањац, приликом додјеле поклона, Сава Вундук (84), добио личку капу, као и још неки присутни. Многи су са овог лијепог дружења отишли са шајкачама и другим сувенирима, пуни позитивне енергије и са поздравом, видимо се за Спасовдан у Плавну.

ТЕКСТ И ФОТОГРАФИЈЕ: Жељко ЂЕКИЋ

 

This is box title

НЕКАД ПРЕКО ДВИЈЕ И ПО ХИЉАДЕ, ДАНАС МАЊЕ ОД 200 ДУША

Плавно је насељено мјесто удаљено 20 километара сјеверозападно од Книна. Први поузданији подаци о српском насељавању Плавна  забиљежени су 1417. године, у вријеме власти Млетачке републике.

Црква Светог Георгија изграђена је 1618. године, а непосредно у њеној близини у „братској кући“, Доситеј Обрадовић је основао прву школу у Плавну. Највећи број становника, по званичном попису, Плавно је имало 1961. године, готово 2.500, а непосредно пред рат више од 1.700. Данас их нема ни 200. У једном од заселака Плавна, Груборима, непосредно послије Олује, 25. августа 1995. године, на кућном прагу, убијено је шесторо људи старости од 41 до 90 година. Мали број људи се вратио у Плавно, а услови за живот су изузетно тешки, мада је село изузетно богато изворима воде и плодном земљом.

Нема коментара

Напишите коментар