У усташкој творевини извршен је геноцид над трима народима

Четири мјесеца послије хрватског предсједања Међународним савезом за сјећање на Холокауст (ИХРА) одржан је парастос и комеморација невиним српским, жидовским и ромским жртвама комплекса усташких логора Госпић-Јадовно-Паг, првог концентрацијског логора у Независној Држави Хрватској. Једна од препорука ИХРА-е односила се управо на потребу мапирања свих логора НДХ, као и на потребу ископавања локалитета у Јасеновцу и на Велебиту.

Комплекс усташких логора Госпић-Јадовно-Паг, као претеча логора Јасеновац, постојао је од 11. априла до 20. августа 1941. Иако точан број убијених у необиљеженим велебитским јамама никад неће бити могуће утврдити, у досад најобимнијем истраживању повјесничар др. Ђуро Затезало анализом и поређењем доступних докумената дошао је до закључка да је у комплекс Јадовно у четири мјесеца доведено укупно 42.246 мушкараца, жена и дјеце, а до почетка посљедњег рата био је прикупио поименичне податке за 10.502 убијене жртве. У књизи „1941. – година која се враћа“ Славко Голдстеин процијенио је број страдалих на 24.000.

Овогодишњој комеморацији у Јадовном присуствовали су заступник Вељко Кајтази као изасланик предсједника Сабора Гордана Јандроковића и изасланица премијера Андреја Пленковића, државна тајница у Министарству правосуђа и управе Ведрана Шимунџа-Николић.

Домаћин комеморације, предсједник СНВ-а и саборски заступник СДСС-а Милорад Пуповац, истакао је да је у ревизионистичким налетима којима свједочимо посљедњих деценија неопходно одржати живо сјећање на невино убијене Србе, Жидове и Роме у НДХ.

– Држећи то сјећање, одржавамо живом и нашу обвезу да се супротставимо сваком негирању тога сјећања и свима који сматрају да постоје два различита значења усташког поздрава „За дом спремни“. Постоји само једно значење, и то оно усташко којим су потписивани документи којима се упућивало Србе, Жидове и Роме у смрт: у Јадовно, Слану, Јасеновац и друга мјеста страдања. Јавни, политички, законодавни и егзекутивни простор Независне Државе Хрватске није био простор за живот Срба, Жидова, Рома и Хрвата антифашиста. То што се догађало овдје, у Госпићу, на Велебиту и на Пагу, у Метајни и Слани, то није био ни хир ни протузаконито поступање представника закона и реда. То је било у складу са законима које је усташка власт установила као свој поредак – поредак масовног злочина истребљења – рекао је Пуповац, подсјећајући на законске акте НДХ на основу којих је провођен геноцид над Србима, Жидовима и Ромима.

„Законску одредбу за обрану народа и државе“ Анте Павелић је донио 17. травња 1941., а њом су створене претпоставке за дјеловање трочланих пријеких судова у циљу обране народне части и интереса те опстанка државе. Чланове таквих судова именовало је надлежно министарство, а казна је била смртна. Два дана касније Павелић је донио „Законску одредбу о сачувању хрватске народне имовине“ на основи које се Жидовима и Србима одузима имовина. Двадесет и трећег травња Павелић доноси декрет о присилном исељавању Срба из НДХ. Два дана послије доноси „Законску одредбу о забрани ћирилице“ с проведбеном наредбом која је са забраном дјеловања СПЦ-а била прва мјера поништавања културно-вјерског идентитета Срба.

– Тај поступак Лемкин, творац термина „геноцид“, означио је као културолошки геноцид. Истовремено с доношењем ових закона вођена је све жешћа и жешћа пропаганда против Жидова и Срба у којој су демонизирани и стигматизирани као егзистенцијална пријетња хрватском народу и његовој држави, као нижеразредна и аморална бића. Довођење припадника српског и жидовског народа на ово мјесто, на простор безданих велебитских јама и на простор пашке камене пустиње, показује коначну сврху, коначан циљ те дехуманизације – навео је Пуповац.

Напоменуо је да се масовни злочини над Србима и Жидовима у систему логора Госпић-Јадовно-Паг могу сврстати у почетну етапу геноцида који је над њима и над Ромима проведен у НДХ. Упозорио је да још увијек у Слани није постављена ознака да је ту био логор смрти за Србе и Жидове те да Јадовно још увијек није уређено, означено као логор смрт, нити је обновљен споменик који је до рушења 1991. постојао у Чачића Драги.

Потпредсједник САБА РХ Мирослав Делић подсјетио је на повијесне околности почетка усташког геноцида, на улоге Андрије Артуковића и Еугена Диде Кватерника, на мучења у велебитско-приморском суставу концентрацијских логора Јадовно са сједиштем у Госпићу, на необиљежене и никад ексхумиране велебитске јаме.

– Данас, 79 година послије краја Другог свјетског рата, расправљамо о усташком поздраву, истицању знакова усташког покрета, узвицима на спортским теренима, успркос повећаним казнама усташки поздрав третирамо као прекршај. Власт нам чини странка која тражи заустављање идеолошке колонизације Хрватске, ма што год то значило, кажу да родна идеологија збуњује дјецу, а не збуњују их ревизионисти повијести који се труде уз подршку власти Хрватску сврстати на страну губитника. Кажу да пријети опасност комунизма – гдје они виде ту опасност и гдје они виде тај комунизам, како ће у том музеју злочина комуниста који предлажу представити првог хрватског предсједника Фрању Туђмана који је био и партизан, и комуниста, и официр ЈНА? – запитао је Делић.

Премијерова изасланица, државна тајница Ведрана Шимунџа-Николић поручила је да се „не смијемо никад престати сјећати, нити умањивати злочине, јер фашизам који је сијао мржњу, нетолеранцију и насиље представља срамотну и тамну повијест човјечанства“.

– Дужност је свих нас да се сви заједно супротставимо свим тоталитарним облицима који пријете данашњем времену, чврсто да стојимо у обрани темељних људских вриједности, посебно права на живот, достојанство, слободу, демокрацију и мир. Влада РХ на челу с премијером Пленковићем снажно штити све ове темељне вриједности и наставит ће свој пут у јачању демокрације, заштити темељних људских права, промицања мира и стабилности у нашој домовини и окружењу – нагласила је Шимунџа-Николић.

Изасланик предсједника Сабора, заступник Вељко Кајтази истакао је да су велебитске јаме и даље отворене ране које могу зацијелити само савјесним приступом тој трагедији.

– Само исправним односом према жртвама оне могу почивати у миру, а наше друштво може кренути напријед. Овакве комеморације су корак у правом смјеру. Култура сјећања на жртве злочина нациста и њихових савезника његује се с разлогом. Вријеме у којем смо сада може бити налик времену које нисмо смјели допустити. Меморијални центри, спомен-подручја, комеморације постоје да бисмо повратак тамних духова прошлости учинили крњим – рекао је Кајтази и подсјетио да је отварање логора у Јадовном дан након оснутка НДХ јасно дало до знања да у тој држави неће бити мјеста за Србе, Жидове и Роме.

– Добро знамо да ништа у усташкој творевини није било цивилизирано, треба јасно и без устручавања рећи да је овдје била ријеч о геноцидној држави која је извршила геноцид над трима народима: Србима, Жидовима и Ромима. О томе не може бити спора јер је Република Хрватска странка потписница УН-ове Конвенције о спречавању и кажњавању геноцида. Геноцид је дефиниран као злочин усмјерен на уништавање у цијелости или дијелом неке националне, етничке, вјерске или расне скупине убијањем њених чланова – истакао је Кајтази.

Паулина Арбутина; Портал Новости

ФОТО: Сандро Лендлер