У Ветернику обележенa 31 година од страдања српског народа у акцији “Олуја“

Удружење бораца, ратних инвалида и породица погинулих и несталих у ратовима 1990.-1999. године Аутономне Покрајине Војводине Нови Сад је 2. августа 2026. године обележило 31. годишњицу од хрватске војно-полицијске акције “Олуја“, која је оставила неизбрисиве трагове у страдању српског народа. Помен и парастос су одржани у храму Преподобног Симеона Мироточивог у Ветернику.

Организацију помена и парастоса подржали су Министарство за рад, борачка и социјална питања, Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова,  Фонд за избегла и расељена лица и за сарадњу са Србима у региону и Месна заједница Ветерник.

Након молитве присутни су се окупили испред Храма како би се још једном подсетили на стравичан погром, који се догодио током августа 1995. године, када је са својих огњишта из Републике Српске Крајине протерано преко 200.000 Срба. Овим обележавањем послата је порука да се такви догађаји не смеју заборавити и  “да је наша света дужност да памтимо сваку жртву, свако име и сузу нашег народа“.

Председник Удружења бораца, ратних инвалида, породица погинулих и несталих у ратовима 1990.-1999. године Аутономне покрајине Војводине Нови Сад Недељко Косић поздравио је присутне и изразио захвалност представницима власти Града Новог Сада и Месне заједнице Ветерник, који својим присуством показују да Ветерник и Нови Сад не заборављају своје борце и своје хероје. Такође, поздравио је борце и чланове Удружења „Србски четници 1848“ из Новог Сада. Потом је подсетио све на тао да се овакви догађаји не смеју заборавити:

• Стојимо данас овде испред овог светог храма у Ветернику, на дан Светог пророка Илије, притиснути тугом због губитка, али вођени неугасивим поносом, пркосом и историјском истином. Три деценије и једна година прошле су од оног црног августа 1995. године. Прошла је тачно тридесет и једна година од када је започет највећи егзодус и најбруталније етничко чишћење у Европи након Другог светског рата. Војно-полицијска акција “Олуја“ није била никаква војна операција. Био је то бескрупулозни, злочиначки и геноцидни подухват повампирене усташке идеологије. Под командом фашистичког режима Фрање Туђмана, спроведен је план који је директно наставио тамо где је застала злогласна НДХ Анте Павелића. Туђманове монструозне речи – да Србима треба задати такав ударац да практично нестану – спроведене су у дело пред очима немог, лицемерног и саучесничког света.
• На браник отаџбине стали су српски добровољци. Херојску улогу одиграли су управо наши Србски четници 1848. Ви, браћо, нисте оклевали ни секунде. Од крвавих улица и херојске одбране Вуковара 1991. године, па све до последњих дана одбране и опстанка Републике Српске Крајине 1995. године, сведочили сте верност свом народу и крсту часном.
• Али, браћо и сестре, морамо бити свесни и будни: усташка власт и данас не мирује! Исти они који су нас протеривали и убијали деведесетих, данас својим подмуклим активностима, притисцима и претњама желе да нам униште и сломе нашу мајку Србију! Иста та мрачна идеологија и даље кидише на наш народ, покушавајући да доврши свој паклени план.
• Зато са овог светог места, испред овог храма, шаљемо јасну и гласну поруку целом свету: Ми више резервне отаџбине немамо! Србија је наша светиња, наша колевка и наш последњи бедем.

Такође, Косић је подсетио на то да су Ветерник и цела Војводина, који су примили прогнану браћу, доказ да се српски живот не може затрти и да је наше корење дубоко и неуништиво:

• Из пепела смо подигли нове домове, а у овим храмовима чувамо пламен слободе. Заједно са представницима наших локалних власти, који препознају нашу борбу, тражимо од државе максимално поштовање за сваког борца, за сваког инвалида и за сваку породицу која је дала жртву за отаџбину. Та жртва обавезује Србију да остане јака, поносна и наоружана истином, како никада више не би дозволила нове колоне и нове погроме нашег народа, где год он живео, истакао је Косић.

Драгана Шиповац