У Загребу одржан Седми конгрес Привредникових стипендиста и српске омладине

„МЛАДИ ИЗМЕЂУ ‘МИ’ И ‘ОНИ’“


Овогодишњи, седми по реду, Конгрес стипендиста Српског привредног друштва „Привредник“ и српске омладине, одржан је 15. децембра у Загребу, у просторијама Српске православне опште гимназије „Контакузина Катарина Бранковић. Састојао се од свечаног дијела и панел – дискусије са врло актуелном темом „Млади између ‘ми’ и ‘они’“. У првом дијелу програма, из Фонда „Владимир Матијевић“ додјељени су уговори за 37 ученичких и 24 студентске стипендије, док је из Фонда „Ивана Вујновић“ стипендирано двоје најдаровитијих студената. Ученике, студенте и госте, након добро осмишљеног културно-умјетничког програма, поздравио је Никола Лунић, предсједник Привредника, а осим њега, присутнима су се обратили и митрополит загребачко-љубљански Порфирије, испред амбасаде Србије у Хрватској Давор Тркуља, изасланица градоначелника Града Загреба Богданка Вулпе Срдић, предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне Скупштине Републике Србије Миодраг Линта и предсједник Клуба заступника СДСС-а у Хрватском сабору Борис Милошевић.

ЛУНИЋ: У ПОДЈЕЉЕНОМ ДРУШТВУ ТЕШКО ЈЕ ИЗГРАДИТИ МОСТОВЕ РАЗУМИЈЕВАЊА И ТОЛЕРАНЦИЈЕ


Никола Лунић, предсједник Српског привредног друштва „Привредник“ у Загребу, рекао је на почетку свог излагања да је централна годишња манифестација овог друштва посвећена младима, њиховом положају у друштву и актуелним проблемима са којима се суочавају.

„Наше друштво је, нажалост, подјељено, а због тога највише испаштају млади, иако су за ту подјелу најмање криви. Нису је створили, а она их свакодневно и најтеже притишће. Тај расцјеп у друштву како смо га ми дефинисали, на „ми“ и „они“ настао је на непомирљивим основама између којих је немогуће изградити мостове разумијевања и толеранције. Подјељеност своје темеље има на националним, идеолошким, вјерским, полним и многим другим основама, али и на различитом доживљавању и интепретацији прошлости и онога што се догодило. Ми желимо да у другом и другачијем тражимо добро, јер други и другачији никако не смије бити пакао. Брига за другога подразумијева више снаге и воље, него брига за себе и своје интересе. Зато је у том смислу много важније како је уопште био могућ Јасеновац, од тога шта је тај страшни логор смрти за собом оставио, а оставио је страшне посљедице и неисцјељиве ране. У сваком нормалном и хуманом друштву, за сваког његовог појединца, мора бити довољно мјеста и слободе и за Јована, Милоша и Душана у хрватском друштву, а исто тако наши претходници, заслужни људи, који су оставили неизбрисиви траг у хрватском друштву и култури, морају заузети мјесто које им припада у алеји заслужних“, закључио је, уводни дио свог излагања, Лунић додајући да се не смије догодити да један Тесла или Миланковић, чије су величине свјетског домета, немају споменике у мјестима гдје су се школовали и крајевима из којих потичу.

У наставку, Лунић се осврнуо на рад Привредника који траје већ 121 годину и који је само до почетка Другог свјетског рата „ишколовао“ преко 40 хиљада сиромашних Срба са подручја садашње Хрватске.

„Традиција Привредника је стара преко 120 година, упркос забранама, укидањима и пљачки његове имовине. У неколико наврата се ова мисија покушала затрти и угасити, а и данас постоје покушаји да се Привреднику не врати имовина под егидом закона који је дискриминирајући и непоштен, или напросто што нема слуха за друге и другачије. Наравно, због свега овога, ове наде и ентузијазма, не би било без наших донатора. Зато користим прилику да се захвалим највећим Привредниковим донаторима. Најприје држави Србији, а прије свих предсједнику Вучићу, који је препознао највећи потенцијал срске заједнице у Хрватској, а то су млади образовани кадрови без којих нема опстанка и перспективе. Захваљујем се и митрополиту загребачко-љубљанском Порфирију, парохији Храма Васкрсења Христовог у Бечу, општинама Војнић, Крњак, Ердут и Бискупија као и великом броју појединаца донатора, а прије свих, некадашњим стипендистима Привредника“, закључио је Лунић, и још једном позвао све младе стипендисте да буду поносни на своје претке који су неизмјерно доринијели друштву и хрватској култури, што њима треба да даје довољно снаге да савладају све препреке које су им наметнуте између „ми“ и „они“.

ВЛАДА СРБИЈЕ НАЈВЕЋИ ДОНАТОР


Обраћујући се присутнима, митрополит загребачко-љубљански Порфирије благословио је овај скуп рекавши да се тема Конгреса „Млади између ‘ми’ и ‘они’“ односи на све људе, а не само на младе.

„Има много асоцијација на ову тему, али без претјераног теолошког шпекулисања рећи ћу само то да простори на којима живимо нису само простори који функционишу као економска заједница, односно биолошко биће, него функционишу и као духовно биће, односно заједница. Зато што у истинској заједници можемо говорити само кад у темељу заједнице постоји и духовна компонента. Ми хришћани вјерујемо у Бога за којег можемо поставити питање да ли је индивидуа (самац) или заједница. Одмах да кажем да је тај Бог отац, син и Свети дух. Сама чињеница да је отац, заједница, да је син заједница, Бог се нама открива као заједница. Отуда и ја желећи да овај скуп уроди плодом, да овај скуп из „ми“ пређе у „ви“ независно од тога да ли онај други остаје затворен искључиво и само у „ми“. Макар ако направимо тај мали искорак из „ми“ ка „ви“, односно „они“ сви ћемо међусобно бити ближи“, закључио је митрополит Порфирије и додао да морамо признавати једне друге, како не бисмо постали индивидуе и зато нека све љубав Божја угрије и учини личностима.

У име амбасаде Републике Србије у Хрватској, обратио се Давор Тркуља, ријечима да је садашња тема сама по себи веома изазована и захтјева озбиљан приступ и разумијевање.

„Поред великих историјских недаћа и искушења које су се десиле у протеклом вијеку и које су озбиљно запретиле опстанку српског народа на овим просторима, Срби у Хрватској су суочени са још једним лошим демографским трендом. Ова тематика и подјела „ми“ и „они“, „наше“ и „њихово“, је нешто додатно што може да угрози даљи развој односа. Зато ова хуманитарна и добротворна мисија Привредника има специфичан значај за српску заједницу“, рекао је Тркуља, напомињући да су наши преци, оснивачи Привредника, имали визију како да помогну и како да образују и ревитализују свој народ на најбољи могући начин и ту визију треба слиједити.

Градоначелник Загреба Милан Бандић није због болести присуствовао овом скупу, али је преко своје изасланице Богданке Вулпе Срдић пожелио срећан рад учесницима конгреса.

„Град Загреб подржава рад и развој свих националних заједница, између осталих и српске, почев од СПЦ, Привредника, Просвјете и других српских институција“, рекла је Волпе Срдић, додајући да од панел дискусије очекује да ће добити некакве одговоре о поријеклу те нетрпељивости и зашто је данас велики јаз, између нас.

Предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Миодраг Линта у свом обраћању, окупљеним бившим и садашњим Привредниковим стипендистима, српској омладини и гостима из Хрватске и региона, између осталог је рекао, да Србија има право и обавезу да брине о Србима ван Србије и да им помогне у очувању њиховог националног и културног идентитета.

„На иницијативу предсједника Вучића, Влада Србије је донијела одлуку у среду 12. децембра да динира Привреднику 25 хиљада евра за финансирање ученика и студената у 2019. години, док је за ову 2018. годину годину у Фонд за стипендирање уплатила 20 хиљада евра“, рекао је Миодраг Линта. Он је поздравио рад Привредника и његовог челног човјека Николу Лунића, а српским ученицима и студентима пожелио је да успјешно заврше своје школовање и буду поносни на своје српско поријекло.

У име Српског националног вијећа, присутне је поздравио Борис Милошевић, шеф Клуба заступника СДСС-а у Хрватском сабору.

„Желим двије ствари да вам поручим. Прва је да учите, јер се учење као и свако улагање у себе највише исплати. Друга порука је, у овом времену неравноправности, да не сагињете главе, него да се борите“, кратко је поручио студентима и ученицима Милошевић, додајући да колико год данас буде неко хтио избрисати или умањити допринос Срба у Хрватској, то ће тешко моћи, јер је он немјерљив, не само рад српских великана Тесле, Миланковића, Прерадовића, већ сваког Србина појединачно.

СТИПЕНДИЈЕ НАБОЉИМ И НАЈСИРОМАШНИЈИМ


Оливера Радовић, водитељка програма, захвалила се говорницима на инспиративним и потицајним говорима. Затим је прочитала ријечи подршке Александра Толнаурера, предсједника Савјета за националне мањине Републике Хрватске, у којима се он захваљује на сарадњи челницима и свим члановима Привредника, додајући да се диви њиховој истрајности на очувању властитог идентитета и традиције у Републици Хрватској.

На крају првог, свечаног, дијела конгреса, приступило се додјели уговора о стипендирању. Из фонда „Владимир Матијевић“ за стипендирање надарених ученика и студената додјељени су уговори (са по 400, односно 800 куна мјесечно) за 37 ученичких и 24 студенске стипендије, док је из Фонда „Ивана Вујновић“ са по 1 000 куна стипендирано двоје најдаровитијих студената. Стипендисти потичу углавном из руралних и привредно неразвијених подручја Хрватске. Ради се о одличним ученицима и студентима веома слабог материјалног стања. Уговоре стипендистима уручио је Никола Лунић предсједник Привредника, а у њихово име захвалила се Петра Булат, студентица четврте године Економског факултета у Загребу.

У име Привредника, Оливера Радовић се захвалила Савјету за националне мањине Републике Хрватске, без чије финансијске помоћи овај Конгрес не би могао бити организована, као и оцу Слободану Лалићу, директору Српске православне гимназије „Кантакузина Катарина Бранковић“, на помоћи и свесрдној сарадњи око организације Седмог конгреса младих стипендиста и српске омладине.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

 

БУРНЕ РЕАКЦИЈЕ НА ПАНЕЛ ДИСКУСИЈИ


У другом дијелу програма, у панел дискусији, о положају младих у друштву и подјелама које на њих утичу говорили су Дејан Јовић са Факултета политичких наука у Загребу, Марија Селак са Филозофског факултета у Загребу, Ведрана Прибичевић из Загребачке школе економије и менаџмента, Ентони Шеперић, докторанд на Филозофском факултету у Загребу и Душан Цветановић из Српског привредног друштва „Привредник“. Судионици панел расправе на тему „Млади између ми и они“ покушали су одговорити на питање како уклонити или барем ублажити подјеле и подозривост према младима, припадницима националних мањина који се пречесто суочавају с различитим облицима дискриминације, само због своје националне припадности. Судионици расправе послали су поруку младима да се не препуштају разочарању и да раде на себи како би својом стручношћу и радом побиједили дискриминацију и да се боре за своја права на рад и судјеловање у друштвеном животу.

У дискусију су се могли укључити и присутни у публици, па се тако Миодраг Линта, како је навео, супротставио провокативној тези једне од учесница панел дискусије Марије Селак са Филозофског факултета у Загребу, која је тврдила да су Србија, ЈНА и крајишки Срби извршили агресију на Хрватску. Линта је јасно рекао да наведена теза о карактеру рата током 90-их година прошлог вијека апсолутно није тачна, већ да бројне чињенице јасно говоре да је Туђманов режим извршио агресију на Југославију, ЈНА и Србе у Хрватској. Истакао је да се хрватски народ још увијек није суочио са својом усташком прошлошћу, што се види кроз бројне примјере. Према Линти поразна је чињеница да, према истраживању Института друштвених наука у Загребу, чак 71 одсто ученика завршних средњих школа у Хрватској има позитивно мишљење о злогласној НДХ. Током његовог излагања било је негодовања појединаца у публици због такве реторике. Све је кренуло од тога да је Саша Косановић, модератор панел дискусије, у свом уводу рекао да је рат деведесетих био „братоубилачки“, чему се жестоко супроставила Селакова, ријечима „да је то био домовински рат изазван агресијом Слободана Милошевића који је тенковима кренуо на Хрватску“.

 

ДОПРИНОС СРБА ЗАГРЕБУ


Конгрес је започео премијерном пројекцијом кратког документарног филма о доприносу Срба Загребу који је настао у продукцији Привредниковог информативног П-портала, а његову израду је финансирало Министарство културе и информисања Републике Србије. У филму је приказан живот угледних Срба у Загребу, оних који су купили цркву на Цвијетном тргу, основали Српску банку, Привредник, Просвјету и низ других привредних и културних институција. Нажалост, већина имовине Србима још увијек није враћена, а према тренутној ситуацији тешко да ће се то ускоро и догодити.

У оквиру културног програма, стихове великог српског пјесника Бранка Миљковића, казивао је хрватски глумац Ивица Гуњача, а присутни су уживали и у наступу гудачког квартета Vortex Strings који чине Ана Дражинић на виолини, Власта Црногорац на виолини, Ана Марија Шир на виоли и Ана Гјуд на виолончелу.

 

ОВОГОДИШЊИ ДОБИТНИЦИ СТИПЕНДИЈА


Фонд Владимир Матијевић, за школску 2018/19. годину, додијелио је стипендије у висини од 400 куна / у протувриједности око 55 евра/ слиједећим ученицима: Адриани Радић, Доротеи Настић, Вањи Вугдраговић, Бојани Мазур, Миодрагу Радовановићу, Милошу Репцу из Вуковара; Миленици Росић, Мили Коркут, Анамарии Павловић и Матији Зимоњи из Вргинмоста; Наталији Цар из Блатуше; Лариси Гвојић из Капинаца; Маријани Газибари и Маши Вујновић из Крњака; Вељку Јовановићу из Трпиње; Андреи Ницол Алексић, Леону Ћеванићу и Жељку Богдановићу из Загреба; Леону Марчинку из Глине; Настасији Гаврић из Полума; Љиљани Ђаковић из Могорића; Александри Шмрчковић и Ђорђу Шашлићу из Кнежевих Винограда; Николи Лукачу из Топуског; Романи Љепојевић из Белог Манастира; Луки Ђукићу и Нади Ђукић из Доњег Лапца; Биљани Судар из Пакраца; Ани Пумпаловић из Карловца; Бори Ћоралићу из Клиса; Данилу Рађеновићу и Милану Растовићу из Срба; Теодори Симић и Предрагу Мацакањи из Борова; Марку Рашковићу из Жагровића; Оливери Цвјетан из Островице; Ољи Кикановић из Даља и Стевану Чорку.

Фонд Владимир Матијевић, за школску 2018/19. годину, додијелио је стипендије у висини од 800 куна / у протувриједности око 110 евра/ слиједећим студентима: Николина Тадић из Слабиња; Немањи Дуброји из Карин Доњег; Милани Паић и Петри Булат из Вргинмоста; Сари Суботичанец и Иви Вуковић из Загреба; Анђели Говоруши из Пађена; Анђели Суботић из Ервеника; Тамари Болић из Белог Манастира; Мартини Липовини из Орлића; Ренати Опачић и Данијелу Кондићу из Војнића; Јовани Обрадовић из Дарувара; Милици Недељковић из Боботе и Саши Калинићу из Срба.

Фонд Ивана Вујновић, за школску 2018/19. годину, додијелио је стипендије у висини од 1000 куна / у протувриједности око 140 евра/ слиједећим студентима 2018/19: Бранку Пијановићу из Каменмоста код Имотског и Милици Веселиновић из Војнића.

 


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк