Ученици документарним филмом објаснили значај крсне славе
Ево на који начин су ученици ОШ “Бубањски хероји” из Ниша пренели својим вршњацима из Русије и упознали их са њиховим обичајима о крсној слави који нису у толикој мери познати њиховим вршњацима из Русије, овај филм је преведен и на руском језику…
Крсна слава је докуменратни филм који су ученици ОШ ,,Бубањски хероји“ из Ниша направили пре две године у склопу руско-српског међународног пројекта у циљу да се другарима из русије приближи наш обичај слављења славе.
Документарац се састоји из два деле, први у Цркви Успења Пресвете Богородице у Доњој Врежини (Ниш) уз благослов за снимање оца Владана. Ту смо представили литургијски део, сечење славског колача и историјски део КРСНЕ СЛАВЕ. Други део је снимљен у учионици који се односи на кућни део, долазак и пријем гостију на славу. У целом овом осмишљавању , како сценском тако и текстуалном делу велику помоћ и подршку имао сам од вероучитеља, ђакона Дејана Јовановића, наглашава Ђорђе Бојанић.
Слављење крсне славе је остала једина, непрекинута традиција код Срба од времена покрштавања до данас. Много је штошта промењено у народном животу и обичајима, али се слава сачувала као највећа светиња нашег народа, Србин је славио славу у најславнијим данима своје историје, али исто тако и у току петвековног робовања под Турцима. Слављена је слава у време и невреме у рату и изгнанству, у тамници и болници, у жалости и радости, у беди и сиромаштву исто као у богатству и изобиљу.
Велики допринос овом часу дала је и г. Зорица Пелеш, биограф протојереја Стевана Димитријевића, научно истраживачки радник, публициста и почасни члан Српске Развојне академије – РАС, ево дела из њеног излагања…
“У време када се спремало увођење веронауке у српске школе, пронашла сам у Архиву Српске академије наука и уметности, у његовој богатој заоставштини (заоставштини проте Стеве), „Наставни програм из веронауке за православне ученике и ученице народних школа“ између два светска рата. Одмах сам га прекуцала и , уз пропратно писмо, послала блаженопочившем патријарху Павлу по Протиној најмлађој сестричини, професорки Нади Панић са којом се свакодневно сусретао на вечењој служби у Саборној цркви у Београду. Пријатно ме је изненадила чињеница колики се значај у том Програму придавао српским славама, јер је у Програму првог разреда за Нижу основну школу одмах иза првих лекција о Богу и Божићу ,као трећа лекција, била лекција о славама. Уз то је дато и краће упутство вероучитељима, како да објасне ученицима значај славе код Срба, а пре свега значај школске славе Свети Сави: Само Србин слави славу.“
Крсна слава није лична светковина, већ породична. Исто тако Крсна слава нија слава куће и имања, већ живе породице, Цркве у малом. Свака православна српска породица има свог домаћег свеца – заштитника, кога слави свечано сваке године, а који се назива: КРСНА СЛАВА, КРСНО ИМЕ, СВЕТИ, СВЕЧАРИ. А ово никада не смемо заборавити “Где је Србин – Тамо је и Слава”, али и обратно: “Где је Слава – тамо је и Србин”, једно без другога је незамисливо, прича Ђорђе Бојанић.
Текст преузет са: in4s.net
