АКТУЕЛНО:
Осмо крајишко вече

Удружење „Ново огњиште“ организовало Осмо крајишко вече у Барајеву

ДА НЕ ЗАБОРАВИМО КО СМО И ОДАКЛЕ СМО

Отварањем изложбе слика Срба из региона и представљањем нових књига у фоајеу Дома културе у петак 11. августа започелo je Осмо крајишко вече у Барајеву, а недуго затим настављенo у великој сали пригодним културно – забавним програмом. Изложбу је отворила сликарка Анка Куколеча, док је 8. Завичајно вече прогласио отвореним народни посланик Миодраг Линта, замјеник предсједника Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону. Осим њега, својим присуством скуп су увеличали свештеници Видо Милић и Горан Ракић, Миле Шапић, пресједник Коалиције удружења избјеглица, Мирослав Ковјанић, предсједник Завичајног удружења Банијаца, потомака и пријатеља Баније из Београда, Вукашин Тишма, предсједник Удружења „Егзодус деведесетих“, Душко Кочалка, предсједник Удружења „Подргрмеч“ из Житишта и др.

 

Љубитељи умјетности окупили су се већ у смирај дана како би присуствовали свечаном отварању изложбе и представљању нових и промоцији неких већ издатих књига чија је тематика углавном везана за завичај.

 

ГУСЛЕ МОЈЕ СВЕТЕ


Пригодним речима изложбу је отворила сликарка Анка Куколеча захваливши се колегама Милици Милошевић, Невенки Бошковић, Зорици Николић и Недјељку Вуксану који су заједно са њом изложили своје радове. На тај начин обогатили су, не само културни живот избјеглих и расељених, већ и домицилног становништва, јер ће и они имати прилику да уживају у њиховим дјелима. Са доста емоција подсјетила је и на издате књиге свог супруга Адама Куколече нагласивши са колико је он емоција и љубави писао о својој Банији, да би, како је рекла, „остали трагови да смо тамо бивствовали“. Своје обраћање завршила је стиховима пјесме њеног прошле године упокојеног супруга „ Умјесто цвијећа и упаљених свијећа“.

Гусле, српски народни инструмент, уз кога су одрастале многе генерације из „наших завичаја“, као неизбјежна пратња пјесмама преношених са кољена на кољено, опјевавајући нашу богату историју по сијелима и прелима, представио је у својој књизи „Гусле моје свете“ Славко Јекнић. Овај гуслар, пјевач, пјесник и књижевник, своје умијеће показао је нешто касније у културно забавном програму.

 

ПУТ КА СТАРОМ ОГЊИШТУ


„Стари кажу када чувамо сјећање на некога, он ће вјечно живети. Ми овом манифестацијом показујемо да чувамо коријене, да чувамо традицију, да чувамо једни друге, јер само тако знаћемо ко смо и одакле смо. Вечерас уз традиционалне пјесме обновићемо сјећање на нашу Крајину на наше Косово и Метохију и нека у срцима свих нас и даље живи сваки грумен наше родне груде“, овим ријечима, водитељ Данијела Станисављевић, испред Дома културе Барајево, поздравила је присутне госте и публику која је готово до посљедњег мјеста испунила салу овог лијепог културног стјецишта.

Након што је поздравио узванике и остале присутне Јован Добријевић, предсједник Управног одбора удружења „ Ново огњиште“, посебно је истакао сарадњу са локалном самоуправом Опшине Барајево и изразио захвалност фирмама “Аутокомерц“ и „ Ексим Трејду“ из Београда без чије помоћи реализација овог програма не би била могућа. „Предлажем да сви заједно кренемо на пут до нашег старог огњишта, да разгоримо још неугаслу ватру, напунимо празан котао на веригама, ведрим и топлим емоцијама, да чувамо наше обичаје, српску културу, српски језик, српско писмо и идентитет ма где били“, завршио је своје обраћање Добријевић најављујући наставак програма.

 

ИСТОРИЈА КАО НАУК


У име Одбора за дијаспору и за Србе у региону Скупштине Србије домаћине и госте поздравио је Миодраг Линта, народни посланик и замjеник предсjедника овог Одбора. Захвалио се домаћинима на истрајном раду, на томе што су наставили традицију завичајних вечери и што се труде да дају свој допринос очувању крајишке културе, традииције и обичаја.

„Преко милион Срба је у ратовима 90-их протjерано са подручја данашње Хрватске и Федерације БиХ, а преко 200 хиљада Срба и других неалбанаца са Косова и Метохије. Наш народ је крајем 20-ог вијека доживио библијску трагедију, голготу невиђених размјера, али наш народ није клонио духом. Наставио је да се бори под новим околностима у Србији, у Српској, у трећим земљама. У свему томе српски домаћин успjева да се скући и да обезбеди егзистенцију за себе и своју породицу. Наравно да у овим тешким временима то није лако, али када је Крајишницима било лако у њиховој историји. Историји ратовања, историји страдања, историји геноцида, историји етничког чишћења. Управо захваљујући тој тешкој и несрећној историји, ми смо се очеличили, опстали и настојимо да све оно што је најбоље преносимо на своју дјецу и унуке“, истакао је Линта на крају свог обраћања прогласивши Осмо завичајно вече отвореним.

СЈЕЋАЊЕ НА МАРЈАНУ БОРКОВИЋ

Минутом ћутања одата је почаст Марјани Борковић жени која је оставила велики траг у свим видовима културе, а посебно када је у питању чување и његовање традиције Крајине.

„Тешка и неизљечива болест није јој дозволила да настави хумани рад, не само у Барајеву него у цијелом региону. Марјана Борковић је била жена херој, мајка, бака, колега, књижевник, сликарка, пјесникиња, вођа пјевачке групе „Уна“ , а прењела је славу српских и крајишких пјесама од Европе, преко Канаде до Аустралије“ рекла је на самом почетку програма водитељ Данијела Станисављевић, позивајући присутне да минутом ћутања одају почаст некадашњој предсједници удружења „Ново огњиште“.

 

УЧЕСНИЦИ ПРОГРАМА

У културно-забавном делу програма учествовали су гуслар Славко Јекнић, мушка пјевачка група Удружења „Подрмеч“ из Житишта, пјевачи Драган Комазец, Зоран и Драган Шуша, група „Тромеђа“. Своје пјесме говорили су пјесници Рајко Срдић и Жељка Вранешевић, а изваредним извођењем изворних народних пјесама истакла се женска пјевачка група Академског друштва „Нови Београд“. Након наступа, све њих је великим аплаузима испратила публика уживајући у њиховим ријечима, пјесмама и вјештинама.

 

Горан Ђекић

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)

Нема коментара

Напишите коментар