Вече окучанског краја у Београду

 

РАЗИГРАНО И РАСПЈЕВАНО

У Ресторану Ас на Бусијама окупили су се Славонци окучанског краја, како би уз пјесму и игру присјетили се своје Славоније.

Чланови Организационог одбора Дејан и Далибор Брлетић, Душко Ковачевић, Новица Лукић, Ђорђе Вуксановић на челу са Душаном Ећимовићем су се побринули да ово вече буде незаборавно за све присутне госте.

Ећимовић је у свом обраћању замолио присутне за минут ћутања преминулим земљацима.

– Ово је прва година да вече окучанског краја организујемо без нашег Васе Остролучанина, али он је увијек са нама и уз нас. Васо је све ове године био погонски мотор и душа ове наше манифестације. На нама је да га не изневјеримо и не разочарамо јер је он, у организацију овог догађања, уносио читавог себе и тај његов допринос одржавању наших сусрета мора нам бити подстрек да сви дамо свој максимум како би сачували ниво и достојанство самог сусрета.

Ову прилику је Ећимовић искористио да пожели оздрављење Бори Дешићу који води велику битку за живот.

– Пожелимо му да побиједи и да се догодине, опет, нађемо на Вечери Окучанског краја. Боро, бори се и побиједи!

Присутне госте је како кажу организатори забављао Окучанац Миленко Павловић Милер, морални побједник такмичења Никад није касно и његов бенд Милер и пријатељи.

– Ово је уједно и прилика да, заједно са Милером, прославимо и 50 . годишњицу његове успјешне пјевачке каријере. Он је недавно обиљежио тај јубилеј у Градишци на Сави, а ово је прилика да то уради, и пред онима, пред којима је лед пробио далеке 1972. године, на прослави Дана устанка, 27. јула.

Окучанци су и ове године доказали своју хуманост. И да им је поред самог дружења битно да се једни другима нађу и у невољи. Тако да су сва прикупљена средства од богате томболе са преко 100 вриједних награда отишла петогодишњем Вељку Савићу.

– И не само то. За Вељково лијечење усмјериће се и средства прикупљена од вас – посјетилаца ове вечери у посебној намјенској кутији коју смо добили од Вељкових родитеља. Вељко је Николинин и Далиборов син. Он је унук нашег Окучанца покојног Милорада Лоле Лончаревића и његове супруге Весне из Дубовца, рођене Филиповић.

Вељко је дијете из ризичне трудноће, рођен са оцјеном 10. У трећем мјесецу губи ваздух и остаје у болници на бројним испитивањима. Након дужег времена, добијена дијагноза из Њемачке генетичке куће да се ради о неизлијечивој болести. Српски љекари нису спремни оперисати малог Вељка, али тога сложеног задатка прихватио се њихов колега из Русије. Операција је заказана 30. новембра у Клиници Атлас у Београду. Вељко је весело, разумо дијете, свјесно околине. Али… Вељко не сједи самостално, не пузи, не хода.

– Очекујемо да послије операције, терапије и бањског љечења Вељко направи прве кораке. Наш мали јуначе, то је и наша жеља и искрена нада – поручио је Ећимовић.

Присутан је био и чувени славонски предузетник Брацо Богатић који је овом приликом био и један од главних спонзора и поклонио је ваучер за одмор на Златибору у апартманима Агропапук.

Кланица и прерада меса Агропапук почела је са радом 2001. године у оквиру истоимене фирме која се бавила сточарством и производњом сточне хране. Врло брзо обрада меса и производња производа од меса постаје примaрна дјелатност предузећа Агропапук. Почели су као мало предузеће са свега неколико запослених, данас се компанија развила са преко 400 запослених радника. 20 година рада, 100 пословних клијената, 60 доставних возила и 42 малопродајна објекта красе ову фирму на чијем је челу Славонац Брацо Богатић.

— И поред многих обавеза увијек ми је приоритет да будем на завичајним вечерима. Част ми је и што сам вечерас са вама. Као што знате и ја сам један од вас — Славонац, нисам баш из Окучана, али сам из Воћина. Захваљујем вам се свима на срдачној добродошлици – рекао је Богатић.

Чедомир и Невенка Релић ће провести 7 дана на Златибору, и сви присутни су громогласним аплаузом исказали задовољство што су баш они добитници ове вриједне награде коју им је уручио Брацо Богатић.

Присутан је био и народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта који је нагласио да се у Србији готово не зна да се прво етничко чишћење у Европи послије Другог свјетског рата десило управо на подручју Западне Славоније.

— Са подручја Западне Славоније у љето, јесен и зиму 1991. године протјерано је више од 80.000 Срба. Завршни чин етничког чишћења са подручја Западне Славоније десио се у злочиначкој акцији Бљесак 1995. Али ми морамо да понављамо ову неспорну истину да је највеће и прво етничко чишћење управо било 1991. године на већем дијелу Западне Славоније.

Линта наводи да није сигуран колико је Србија свјесна у тој катастрофи која се десила да је добила један вриједан и радан, способан, одговоран и искрено патриотски оријентисан народ.

— Србија има обавезу да уради низ ствари за тај народ.

Међу присутним гостима били су и предсједник Коалиције удружења избјеглица у Републици Србији Миле Шапић и Синиша Мартиновић, замјеник начелника општине Окучани.

Окучани налазе се у подножју планине Псуњ на сјеверу и изнад долине ријеке Саве на југу. До друге половине 18. вијека звали су се Дејановац или Дејановци. Исти назив је носио и манастир поред села.

У опису епархије пакрачке за 1755. годину стоји да село Дејановци имају 200 српских кућа и три цркве, Св. Параскева (данас у Гређанима), Св. Архистратизи која је припадала манастиру Дејановци и Св. Апостоли Петар и Павле (данас Окучани). Све три је освештао епископ Софроније Јовановић 1752.

Своје данашње име Окучани су добили по великој окуци, коју на овом подручју чини ријека Слобоштина. У Окучанима, само у једном дану фебруара 1942. године, покатоличено је око 3.000 људи. Из окучанског среза, а нарочито из села Човца, Дубоваца, Гређана и Окучана покренуто је 500-600 српских породица са 3000-4000 лица и отјерано у логор у Старој Градишки.

У порти порушене цркве у Окучанима пекли су се јагањци и прасци уз веселу пјесму усташа “Печем јањце кољем Србијанце“.

Током војно-полицијске операције Бљесак 1995, Војска Републике Хрватске је извршила убиства и протјеривање српског становништва на подручју Окучана у тадашњој Републици Српској Крајини. У Окучанима су 2007. ексхумирани посмртни остаци троје Срба, а 2010. су ексхумирани посмртни остаци 34 лица српске националности.  .

Стара парохијска Црква Светих апостола Петра и Павла подигнута је средином 18. вијека. Осветио ју је 12. маја 1752. пакрачки епископ Софроније Јовановић. Окучанска православна нова богомоља је подигнута 1822. године. Храм су до темеља срушиле усташе 1942. године. Том приликом је потпуно спаљен иконостас заједно са иконама, црквени мобилијар, богослужбени предмети и књиге. Храм посвећен Светом Димитрију је из темеља обновљен у поратном периоду и освећен 1969. године. Храм је 1991. оштећен гранатама. Оштећен је и дијелом срушен парохијски дом. 1995. црква је проваљена и демолирана. 11. априла 1997. у 21 сат и 15 минута, црква је поново оскрнављена, подметнут је пожар који наноси велику штету.

У окучанску парохију данас спадају и села: Бенковац, Дубовац, Косовац и Цаге.

Новинар Српског кола

Драгана Бокун