Велики добротвор Владимир Матијевић
У години када се обележава 170. годишњица рођења великог добротвора и визионара, Привредник, настављајући његово дело, стипендира рекордан број талентованих ученика и студената с подручја целе Хрватске.
Пре тачно 170 година, 3. августа 1854. године у Горњем Будачком на Кордуну рођен је Владимир Матијевић, утемељитељ и оснивач Српског привредног друштва Привредник, једног од најстаријих хуманитарних удружења на овим просторима. Матијевићево име данас је несразмерно присутно у колективној меморији српског народа у односу на значај и доприносе којима га је задужио. Ипак, семе које је пре толико година, на прелазу из 19. у 20. век, засејао – и даље даје плодове који га сврставају у ред највећих добротвора свога народа. Данас је тешко и појмити његов предан и визионарски рад. Изазови пред којима је читаво човечанство, а не само народ из којег је поникао Матијевић, разликују се од ондашњих. Очекивало би се да су напредак технологије, олакшана комуникација и доступност информација, да је вековима прикупљано и похрањивано знање и људско искуство – макар олакшавајућа ако не подстицајна околност да се матијевићевска мисао и мисија развијају и шире, да се памте и славе. Међутим, уз мноштво других друштвено-историјских специфичности које су се временом усложњавале на просторима на којима је Матијевић деловао, данас је можда и највећи изазов онај у човеку самом. Који као да никада није веровао да је већи и моћнији, а никада мањи и безначајнији није био. Индивидуализам, неосетљивост за другог, усмереност на себе и сопствену корист заслепљују и заваравају човека да је могућ напредак изван заједништва. А да су заједнице превазиђене и назадне.
Матијевић је читав свој радни век посветио заједници, односно темељном и систематском раду на јачању и напретку свога народа. Ни њему околности нису биле наклоњене, ни време идеално, ни пут без препрека, али је његов циљ био племенит, а снага воље и посвећеност бескомпромисни.
Рођен је у официрској породици као једно од деветеро браће и сестара. Требало је да буде државни службеник или војник, али се определио за трговину. Од најраније доби је показивао способност, и данас тако ретку, да не иде утабаним стазама и не зауставља се пред препрекама. Крчио је своје путеве. Завршио је високу трговачку школу у Бечу, а након завршеног школовања у Загребу постаје пословни партнер тадашњим највећим загребачким трговцима. Врло брзо и сам постаје један од најуспешнијих трговаца у Загребу. Материјално богатство, које је стицао својим радом и знањем, није му било довољно. Али га није умножавао онако како би се данас најчешће очекивало, незаситим грабљењем и претакањем новца, друштвеног статуса и моћи. Умножавао је своје богатство тако што га је несебично делио са другима. „Наше је само оно што другима дамо“, речи су мудраца којих се без хвалисања и самопромоције, упорно и предано до краја живота Матијевић држао.
Он је био један од оснивача и стубова многих оновремених институција које су имале прекретничку улогу. Међутим, он је и окупљао способне и успешне људе око својих визионарских идеја. Био је један од иницијатора оснивања Српске банке (1895), тада једне од најмоћнијих финансијских институција на овом подручју. Основао је и Савез српских земљорадничких задруга (1896) с преко 450 удружених задруга. Иницирао је и оснивање бројних штедно-кредитних задруга. И на крају, круна његовог рада било је оснивање Српског привредног друштва Привредник (1897) за помагање сиромашној деци и омладини да се обуче за разне занате и трговину. Преко Привредника, захваљујући Матијевићевом доброчинству као и доброчинствима других српских добротвора, до 1941. године материјалну помоћ, школовање и помоћ у осамостаљивању, односно покретању разних занатских и трговачких радњи добило је готово 40.000 сиромашне деце и омладине. Матијевић је створио систем који је одшколовао бројне генерације деце и омладине с подручја Лике, Кордуна, Баније и северне Далмације, задуживши тако целокупан српски народ с ових простора. Како нису имали потомака, Владимир и његова супруга Паулина Матијевић сву своју имовину оставили су Српском привредном друштву Привредник за школовање надарене, а сиромашне деце и омладине. Захваљујући њиховом доброчинству многи млади људи изашли су из сиромаштва, постали су трговци и занатлије, стекли друштвени углед и били покретачи привредног и културног живота својих средина.
Као некада, тако и данас Привредник наставља стопама свога оснивача стипендирајући и помажући талентоване ученике и студенте слабијег имовинског стања како би својим знањем и радом допринели напретку свога народа и друштва у целини. У години када се обележава 170. годишњица рођења великог добротвора и визионара, Привредник, настављајући његово дело, стипендира рекордан број талентованих ученика и студената с подручја целе Хрватске. Неки од низа принципа којих су се некада Привредникови активисти, али и питомци морали придржавати данас су анахрони и непојмљиви модерном човеку. Али основна начела су остала – рад, штедња, честитост. Као и солидарност, захвалност и посвећеност заједници коју Привредник покушава да освести код сваког појединца. „Помозимо колико ко може, али свако мора помоћи како би наш народ изашао из беде и неимаштине“, говорио је Матијевић.
Утабаним или лакшим путевима и данас многи безбрижно и без гриже савести ходају. И у српској заједници и свуда. Грабећи и разграђујући. Не осврћући се на другога. Привредник, без обзира на све тешкоће, вероватно баш зато и истрајава, јер је његова снага у заједништву и јер се и даље води принципима и идејама свога оснивача, великог Владимира Матијевића.
Пише: Оливера Радовић
Преузето са: П портал
