Веритас: Хрвати прикривају српске жртве

Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац изјавио је Срни да Хрватска наставља да манипулише питањем несталих и прикрива српске жртве и након паузе у идентификацијама због пандемије.

Штрбац је навео да су након дуге паузе у Хрватској за кратко вријеме обављене три идентификације несталих и објављена само имена идентификованих Хрвата, док су остали идентификовани остали безимени.

Он је навео да су сви медији у Хрватској пренијели информацију да је 21. маја у Осијеку идентификовано пет особа, међу којим и хрватски војник из Вуковара Томислав Балић, “један редов бивше ЈНА” и три цивилне жртве, те да је 7. маја објављена информација о пет идентификованих у Загребу без помињања њихових имена, а претходно 15. априла да је, такође, у Загребу спроведена завршна идентификација хрватског војника Томислава Милића.

Штрбац је навео да је “Веритас”, користећи сопствени систем веза, дошао до података да су 7. маја идентификовани Срби Небојша Веселиновић из Штикаде код Грачаца /40/, Петар Зеба /45/ из Кусоња код Пакраца и Јања Лукић /92/ из Велике Попине код Грачаца.

– Не искључујемо могућности да су и остале именом неспоменуте особе из посљедње двије идентификације такође српске националности – рекао је Штрбац.

Он је нагласио да хрватски војници и цивили скоро увијек имају име када их идентификују, а српски цивили или припадници ЈНА – скоро никад.

– У посљедњој идентификацији – 21. маја, којој је присуствовао и премијер Андреј Пленковић било је много битније за хрватски наратив рећи да је идентификован `нападач` на Вуковар него навести његово име. Нико и не пита да ли је `редов ЈНА` те 1991. године и могао бити агресор с обзиром на то да је у то вријеме Хрватска још била у саставу СФРЈ, у којој је једина легална војска и била ЈНА – напоменуо је Штрбац.

Он је истакао да се “Веритас” залаже да свака жртва, без обзира на то којој је страни припадала, има име које се мора јавно навести и када се идентификују и сахрањују посмртни остаци.

– Тако се жртви враћа име и достојанство. По Талмуду – човјек је заборављен тек кад се заборави његово име – додао је Штрбац.

Он је указао да, према званичним подацима Загреба, Хрватска трага за још 1.864 особе, од којих су 1.463 нестале и 401 смртно страдала, а да при том нико не помиње да је међу њима више од пола жртава српске националности, чему треба додати и више од 600 службено још непризнатих српских жртава.

– Али, зато хрватски званичници наводе да је ова влада у потпуности усмјерена на проналазак и рјешавање судбине свих особа несталих у рату и стално указују на недостатак сарадње са Србијом о том питању – рекао је Штрбац.

Извор: РТРС

Коментари
  • Хвала Веритасу, и Савезу Срба из Региона што се тако искрено боре за права српског народа. Наша истина увијек ће бити јача од њихових лажи. Ево укратко неких имена српских жртава која фале на најновијем списку жртава који је објавио Веритас. Наравно они да провјере, нажалост, немају своју страницу па мора овако. Надам се да ће видјети и додати те српске жртве:

    Славка Рашета – цивил, око 53 године и Веселин Рашета (око 59 година) погинули крајем августа 1991. након што је њихову породичну кућу у Боровом Селу бомбардовала хрватска војска (споменик Борово Село)

    Силвија Селмани 05.03.983 – убијена 13.06.1992 у Осијеку, хицем из аутоматске пушке
    Александар Јагодић рођен 22.03.1989 у селу Плавна (Бач), погинуо од мине хрватске војске 21.06.1992 у Вуковару

    Ведрана Стијеља – око 28 година, трудница у 9. мјесецу трудноће, рањена на Петровачкој цести 9. августа 1995. Од задобијених рана преминула је 29. августа 1995. у Новосадској болници.

    Колић Никола – убијен 1991 од хрватске војске у Јармини јер је одбио да учествује у нападу на српско село Караџићево
    Старинец Јела – убијена 1991 од хрватске војске у Јармини (Винковци),
    Пекић Јасмина 1980 – погинула 23.09.1991. у месту Хум, Подравска Слатина (провјерити и испитати националност и околности)

    Џенкс Паул – 1964 – британски фоторепортер, убијен 17. јануара 1992. и Виртембург Кристијан – швајцарски новинар, убијени од припадника хрватске војске у Осијеку о чему је писао хрватски тједник Ферал. Злочин се догодио у зони одговорности Интернационалног вода којим је заповједао Едуардо Флорес. Тај вод је био смјештен на јужном рубу Осијека, унутар те јединице, која је била у саставу 160. осјечке бригаде (Лист Ферал)

    Богојевић Мелита 1969 – југословенског опредељења, убијена 18.06.1994. у Осијеку (провјерити)
    Оберкирсх Станко 1959 – трговац, Мађар, убијен ватреним оружјем у 13.12.1991. у Храстину од стране Хрвата (Ферал)

    Бачко Јелена 1922 – погинула 06.10.1991. од гранате испаљене са хрватских положаја на мјесто Силаш
    Синиша (1993), Жарко (1960) и Мара Брајковић (1939) – Роми из Петриње, погинули 09.05.1997 у мјесту Ћуић Крчевина (Кореница) ненастањеној, запаљеној кући Никице Ћуића (коју је почео припремати за повратак) од мине изненђеења. Тражили су старо зељезо (извор: ХХО – “Војна оперција Олуја извјештај”)

    Арбутина Никола (1974) и Бајић Драгољуб (1983) – погинули 01.11.1991. Чапрагинци, Нова Градишка (Мапа жртава)
    Клинџић Ведран 1982 – погинуо 28.12.1991 од хрватске гранате испаљене на центар Босанске Градишке
    Ковачевић Будимир – погинуо 1996. чувајући овце у Бршадину од активирања нагазне мине
    Мањош Иванка Српкиња и Мањош Звонко (1951), Русин – нестали у Вуковару. Њихови посмртни остаци су преузети из Републике Србије и идентификовани 2007. године с обзиром на то да су тамо били покопани.

    Сегеди Ирена 1923 – Русинка, убијена у својој кући у јесен 1991. у Вуковару (провјерити)
    Страценски Ђуро 1931 – Русин, рањен у минском пољу, а преминуо 9. децембра 1991. у Београду
    Ароксалаш Ана 1925 – Мађарица, погинула 3. априла 1992. током хрватског гранатирања центра Шида
    Ковјанић Грозда (1926 – 1991) слика и име на споменику у Хртковцима код Руме, вјероватно је страдала у Хрватској
    Кањух Меланија 1913 – Русинка, погинула 1. октобра 1991. у Петровцима када је народ изашао да дочека припаднике ЈНА. Тог дана није било ратовања. Од те гранате је рањено неколико припадника ЈНА (провјерити)

    Провјерити и имена цивила – Драгомир Кос (1955-1991) и Игор Кос (1980-1991) која су уклесана на споменик у Орловцима код Приједора. Тад није било рата, па је могуће да су то жртве из Хрватске. На обиљежавању у Бршадину сваке године се говори како је од хрватског гранатирања села погинуло пет жена и једно дијете од 15 година, па треба провјерити да ли су те жене и то дијете заведени.

    петак, 28. маја 2021.

Напишите коментар