Веритас објавио имена идентификованих српских жртава
рема званичном саопштењу Министарства хрватских бранитеља прошле недјеље на Заводу за судску медицину и криминалистику у Загребу проведена је коначна идентификација посмртних остатака шест особа несталих и смртно страдалих у „домовинском рату“, чији је прелиминарни идентитет утврђен методом анализе ДНК, који су пронађени и ексхумирани на подручју Личко-сењске жупаније и Задарске жупаније (3), Сисачко-мословачке жупаније (2) и посмртни остаци који су преузети с подручја Босне и Херцеговине (1), без навођења имена идентификованих жртава.
Због Веритасова залагања за принцип да свака жртва, без обзира којој је страни за живота припадала, мора имати име које се мора јавно навести и када се идентификују и сахрањују њени посмртни остаци, објављујемо основне личне податке те околности, начин, вријеме и мјесто страдања трију идентификованих особе са Веритасовог списка несталих у рату деведсетих на подручју РХ и РСК, док нам идентитет остале три идентификоване особе још није познат.
Према Веритасовим сазнањима идентификовани су:
– БЈЕЛОБАБА Дане ПЕТАР (48) из Радуча код Госпића, гдје је и живио. У августу 1995, за вријеме хрватске акције „Олуја“, одведен је из куће у зесоку Дреновац у Радучу од стране припадника Хрватске војске, наводно да им покаже пут, и од тада му се губи сваки траг. Породица ће Петрове посмртне остатке сахранити у породичној гробници у родном селу 9. марта о.г. И његова мајка Бјелобаба Томислава Милка (90) је такође убијена у истој акцији. Њени посмртни остаци ексхумирани су са гробља у Житнику и идентификовни у току 2008. године, те сахрањени у породичну гробницу у Радучу.
– ЈАПУНЏИЋ Ђуре МИЛЕНКО (77), из Рудопоља код Грачаца, гдје је и живио. За вријеме хрватске акције “Олуја” са супругом Смиљаном остао је код своје куће. Смиљана је заробљена и одведена у сабирни логор у Задар, док се Миленку изгубио траг у селу. Смиљана је из Задра након извјесног времена преко Загреба избјегла у Србију, одакле се након неколико година вратила у Рудопоље, гдје је и умрла 2004. Петнаестак година касније, Миленкове кости су пронађене у близини његове куће и пребачене на Завод за судску медицину и криминалистику у Загребу због ДНК-а анализе. Његове посмртне остатке породица ће сахранити у породичну гробницу у Рудопољу.
– ВУЈНОВИЋ Томе АНКИЦА (59) из Дивосела код Госпића. Убијена је 9. септембра 1993. године приликом напада на подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ – у хрватској акцији “Медачки џеп”. Истом пригодом убијен је и њен супруг ВУЈНОВИЋ Дмитра МОМЧИЛО (57). Момчило је био Србин родом из Дивосела, а Анкица Хрватица, дјевојачко презиме Мордуш, родом из Купчине Жумберачке, општина Јастребарско.
Вујновићи су имали стан у загребачком Максимиру и повремено су боравили и у Дивоселу. Момчило се почетком рата затекао у родном Дивоселу из којег због болести није био у стању отићи у стан у Загребу, у којем је остала Анкица са сином из првог брака, који је био припадник хрватске војске. Анкица је више пута тих ратних година из Загреба, преко Мађарске, Србије и Босне, долазила у Дивосело доносећи мужу храну, одјећу и љекове, гдје ју је и затекао хрватски напад у септембру 1993. Када су хрватски специјалци из куће извели болесног Момчила, Анкица је потрчала за њима вичући да је Хрватица и да јој пусте болесног мужа, и показивала им хрватске документе, што је “специјалце” додатно испровоцирало да су јој отсјекли главу, распорили утробу и њу стрпали главу.
У тој акцији је убијено 32 Дивосењана, од којих су свједоци 28 идентификовали, међу њима и Момчила али не и Анкицу због изнакажености њеног тијела.
Анкичин син и Момчилов посинак за хрватске медије је изјавио: “Црвени крст ми је крајем 1993. доставио писмо очухове сестре Јаге Витас, у којем је она написала следеће: “Ваша писма сам преузела ја, јер их није имао ко преузети. Тату смо сахранили 10. октобра, а мама се води као нестала особа.”
У задњих двадесет година из заједничких, масовних и појединачних гробница, укључујући и ексхумације у организацији самих породица, ексхумирано је укупно 1.633 посмртна остатка Срба са подручја Хрватске и бивше РСК, укључујући и оне који су са њима живјели и ратовали на њиховој страни, од чега је до сада идентификовано 1.259 посмртних остатака, док их још 345 чека на идентификацију.
Тренутно се на Веритасовом списку несталих налази 1.504 особа чије судбине још нису расвјетљене, међу којима је 1.074 (71%) цивила и 422 (28%) жене. Највише их је нестало у посљедњој ратној години – 744 (49%), а затим у првој – 602 (40%).
ВЕРИТАС тренутно располаже подацима за више десетина познатих мјеста укопа са више од 150 посмртних остатка на подручју Хрватске, покопаних углавном под ознаком “непознат”, који и двадесет девет година по престанку рата, искључиво због опструкције хрватске стране, чекају на ексхумацију.
