Веритас: У Загребу идентификовани посмртни остаци петоро Срба

У Загребу су идентификовани посмртни остаци Васиља Гагића, Душана Ђурића, Милана Поповића, Николе Пушкара и Милана Воркапића, Срба настрадалих током рата у Хрватској, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“.

Из ове организације, коју предводи Саво Штрбац, наведено је да су објавили имена због принципа да свака жртва, без обзира којој је страни за живота припадала, мора имати име које се мора јавно навести и када се идентификују и сахрањују њени посмртни остаци.

„Веритас“ подсјећа да су посмртни остаци пет лица српске националности, старости од 46 до 74 године, страдалих у периоду од 1991. до 1995. године у Хрватској идентификовани јуче у Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу, а ексхумирани су у Винковцима, Селинама, Книну, Шибенику и Петрињи.

Идентификовани Васиљ /Тодора/ Гагић, стар 63 године из Зеленграда код Обровца убијен је на Велебиту, док је ишао по коње, који су били на испаши. Убиле су га наоружане особе из сусједних хрватских села. И поред два жива свједока Васиљеве ликвидације, за његово убиство још нико није процесуиран.

Васиљ је ишао по коње са синовцем Зораном Гагићем и комшијом хрватске националности Милом Мршићем 31. октобра 1991. године из њиховог села Зеленграда, када су их заробили наоружани Хрвати из сусједног села.

Они су потом одведени до једне колибе, гдје је убијен Васиљ због тога што му је син био начелник полиције у Обровцу, а Зоран и Мило су натјерани да Васиљево тијело баце у јаму безданку.

Зоран и Мило су потом одведени у затвор у Госпић, гдје су обојица доживјели тешке физичке и психичке тортуре, Зоран зато што је Србин, а Миле зато што се дружио са Србима. Зоран је након четири мјесеци размијењен.

Од тада је трајала потрага за Васиљевим остацима, а „Веритас“ истиче да је хрватска страна измишљала разне разлоге због чега наводно није могла да са познате локације извади Васиљеве посмртне остатке.

То се, ипак, десило тек у септембру 2019. године, а у међувремену је и ДНК анализа потврдила оно што је ионако било извјесно, да посмртни остаци извађени из јаме на подручју Селина припадају Васиљу Гагићу.

Душана /Луке/ Ђурића, старог 46 година, рођен у Церањима Доњим код Бенковца, који је живио у Свињаревцима код Вуковара, два припадника хрватске јединице Зенге одвела су 19. септембра 1991. године под оптужбом да је носио храну „четницима“ и да је њихов сарадник, од када му се и губио сваки траг.

Заједно са Душаном одведен је и Стеван Богић, који је и даље на списку несталих. Душанови посмртни остаци ексхумирани су са гробља у Винковцима.

Милан /Љубе/ Поповић, стар 74 године, из Биовичиног села код Книна, за вријеме акције „Олуја“ остао је у свом селу, гдје је наводно умро природном смрћу, а његови посмртни остаци су ексумирани са заједничког гробља у Книну у току 2001. године.

Никола /Боже/ Пушкар, стар 64 године, из Житнића код Дрниша, током акције „Олуја“ остао је у својој кући са супругом Маријом, хрватске националности, гдје је и убијен неколико дана послије почетка акције.

Брат његове супруге, Анте Мујан, нашао је 9. августа Марију објешену у помоћним просторијама њихова домаћинства, те ју је он и сахранио на гробљу у Житнићу.

Николино тијело нестало је из њиховог домаћинства, а ексхумирано је у новембру 2012. године са заједничког гробља Света Мара у Шибенику.

Милан /Симе/ Воркапић, стар 48 година, из Катиновца код Вргинмоста, остао је у свом селу за вријеме акције „Олуја“ гдје је убијен, а његово тијело ексхумирано је у јуну 2007. године са гробља у Петрињи.

„Веритас“ наводи да је од 2001. године из заједничких, масовних и појединачних гробница, укључујући и ексхумације у организацији самих породица, ексхумирано укупно 1.635 посмртних остатка Срба са подручја Хрватске и бивше Републике Српске Крајине.

То укључује и оне који су живјели и ратовали на њиховој страни /1.524 у Хрватској, 91 у БиХ и 20 у Србији/, од чега је до сада идентификовано 1.269 посмртних остатака, док их још 366 чека на идентификацију, сви са подручја Хрватске.

Тренутно се на „Веритасовом“ списку несталих налази још 1.529 особа српске
нациналности који су нестали у периоду од 1991. до 1995. године на подручју Хрватске и бивше Републике Српске Крајине, међу којима су 1.093 цивила, од чега 434 жене.

„Веритас“ подсјећа да располаже подацима за више десетина познатих мјеста укопа са 163 посмртна остатка на подручју Хрватске, покопаних углавном под ознаком „непознат“, који и 27 година по престанку рата, искључиво због опструкције хрватске стране, чекају на ексхумацију и идентификацију.

Преузето са: РТРС

Нема коментара

Напишите коментар