Весело на слави завичајне заједнице Република Српска у Суботици

Завичајна заједница Република Српска је 9. јануара прославила Светог Стефана у својим просторијама у Суботици.

Кум славе Милош Танасић каже да их је скупила Република Српска и Свети Стефан.

– Наша је обавеза да се држимо заједно и окупљамо на овај свети дан – рекао је Танасић и кумство предао Миодрагу Половини.

Драган Стокин наглашава да оно што повезује сваког Србина је православље.

– Не одричем се своје вјере и онога што из ње произилази, а то је она најаутентичнија људскост, да будеш човјек, па и по цијену сопствене смрти. И да будеш човјек и према нечовјеку. Наш народ се држао тога по цијену Јасеновца.

Отац Драган наглашава да постоји једно кровно удружење које повезује све Србе, и оне из Њујорка и оне из Бањалуке, и оних из његовог родног Зрењанина, Суботице, из Пећи и Дечана а то је Српска православна црква.

– Кроз све вијекове нас увезује. Крстом нас веже, слаже у врлину, само слога Србина спасава. Да се сложимо око живота проживљеног у врлини.

Дипломирани инжињер грађвине и предсједник Управног одбора Удружења Срба поријеклом из БиХ Петар Кочић Ђорђо Куриџа прочитао је пјесму Понуда коју је написао,  посвећена је Завичајној заједници Република Српска. Након причитане пјесме присутне је разгалио својим афоризмима.

Понуда

У сан анђео ми дође,

изасланик божји, милосрдно збори,

ја заслепљен сјајем,

ореола што гори.

Каже нуди живот вечни,

по милости Бога,

ал’ се морам одрећи,

онога што прође,свега свога.

Хвала теби Боже на понуди твојој,

одрећи се ја не могу,

зна то моја ћелија свака,

дубоке су ране у јунака.

Није живот мој прича једног миша,

ја се крио нисам,

живот курјака живио сам,

чопоре предводника,

а не вука самотњака.

Знам, знам ухваћен у гвожђе,

гвођже живота.

Не тражим помиловање

јер ни ја праштао нисам,

шта ће мени живот вечни,

јер курјак био сам.

На обиљежавању славе ЗЗ Република Српска био је и Илија Сански Клепић један од оснивача Српског завичајног удружења Слога. У Суботицу је дошао 1987. године из Мркоњић Града. Пише стихове преко 40 година и у свијету поезије је изузетно активан. Српско завичајно удружење Слога је организатор Међународног фестивала поезије Панонски галеб. Издао је збирку пјесама Воз за нигдину 1990. године.

– Међународни фестивал Панонски галеб је најстарија културна манифестација у Суботици, а да и даље траје. С обзиром да су се неки фестивали угушили, могу рећи и у цијелој Србији. Открили смо младе ауторе као што су Невена Милосављевић из Звечана, Милан Кулисић из Републике Српске – рекао је Илија Сански Клепић.

Клепић је 1990. године издао збирку пјесама Воз за нигдину,  а тренутно је у припреми нова збирка под називом Зов.

Поред богате трпезе на слави није недостајало пјесме, тако да су госте забављали Жиле Легенда, Светислав Њењић Свето, за клавијатурама је био Бато.

Своју нову ауторску пјесму овом приликом је отпјевао Душан Симић Симке.

Највеселије и најврједније су биле Злата Катанић и Слободанка Буква.

Новинар Српског кола

Драгана Бокун