Влада Српске упутила 25. Извјештај Савјету безбједности

Влада Републике Српске усвојила је 25. Извјештај Савјету безбједности Уједињених нација који je, у име Републике Српске као потписнице свих анекса који чине Дејтонски споразум, генералном секретару УН и земљама чланицама Савјета безбједности, упутио предсједник Владе Републике Српске.

Овај извјештај односи се на период октобар 2020-мај 2021. године и у њему, као и у својим досадашњим извјештајима, Влада Републике Српске изражава своја виђења о кључним питањима и проблемима са којима се суочава БиХ, а у циљу разјашњавања својих становишта члановима Савјета безбједности и међународне заједнице, саопштено је из Бироа Владе за односе с јавношћу.

У саопштењу се наводи да почетни Извјештај износи основне чињенице о Републици Српској и њеним ставовима, укључујући демократску традицију и посвећеност људским правима. Наглашава се опредијељеност Републике Српске за Дејтонски споразум и усвајање реформи неопходних за европске интеграције БиХ. Надаље, истиче се да Република Српска подржава проширење сарадње са регионалним партнерима и наставак сарадње са НАТО, али не и чланство у том савезу.

У другом дијелу Извјештаја Република Српска апострофира потребу да Дејтонски споразум, укључујући Устав БиХ, буде спроведен дословно. Дејтон је најуспјешнији мировни уговор у новијој историји зато што је уважио политичку стварност БиХ и предвидио децентрализовану структуру и механизме заштите за све конститутивне народе БиХ. Нажалост, високи представник и Уставни суд БиХ подрили су ову структуру супротно Дејтону. Резултат тог дјеловања је данашња дисфункционална БиХ.

Трећи дио Извјештаја објашњава да сви приједлози промјена закона и устава захтијевају опрез и консензус. Прво, све измјене закона и устава морају поштовати основну дејтонску структуру БиХ. Друго, залагања за измјене закона и устава у БиХ морају поштовати суверенитет БиХ и не смију их наметати странци. Треће, све измјене закона и Устава БиХ морају бити извршене у процесима дефинисаним у Уставу.

Извјештај у свом четвртом дијелу наводи неке од многобројних разлога за затварање Канцеларије високог представника. Тајан процес именовања новог високог представника супротан је Анексу 10. Дејтонског споразума, инструменту којим је високи представник уведен.

Наставак пријетњи високог представника да ће посегнути за тзв. бонским овлашћењима, која су еклатантно незаконита, што је чињеница која се све више признаје, провокативна су и дестабилизујућа. Уз то, даље присуство високог представника подрива напредак БиХ, што су признали и бивши високи представници.

У посљедњем дијелу говори се о напретку БиХ ка чланству у Европској унији, као и значајним препрекама пред тим напретком. Све док БиХ има високог представника који присваја диктаторска овлашћења и уставни суд са три мјеста резервисана за странце, остаће протекторат, а не држава пуног суверенитета која је квалификована за чланство у Европској унији, што су признали и званичници Европске уније, наводи се у саопштењу Бироа Владе за односе с јавношћу.

Текст Извјештаја доступан је на интернет страници Владе Републике Српске.

Преузето са: РТРС

Нема коментара

Напишите коментар