АКТУЕЛНО:

Вукићевић: Ово је најмасовније “дешавање народа” у историји ЦГ; Решавања кризе нема без смјене диктаторског режима

Планинска ријека народа на улицама црногорских градова опет изазива одушевљење у осталим српским земљама, али и широм свијета – гдје год живи наш народ.

У разговору за портал ИН4С, лидер покрета “Слобода народу” и администратор једне од најмасовнијих група на друштвеним мрежама “Не дамо светиње!”, Бошко Вукићевић говорио је о актуелној ситуацији у земљи, атмосфери у медијима и на друштвеним мрежама, као и могућим расплетима кризе која потреса Црну Гору.

Вукићевићева присутност и видљивост на друштвеним мрежама веома је изразита већ дуго година. Он подсјећа да је током администрирања заједно са осталим члановима – чувене групе “Отпор диктаторском режиму – грађанска непослушност”, ова група достигла око 6 000 чланова, што је за групу таквог карактера био велики број.

“Поређења ради, фб-група „НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ!“ је за само седам дана колико постоји достигла 23.000 чланова. Дакле, ради се о нечему несвакидашњем и посебном не само за Црну Гору, већ за читав регион. Тако масован одзив чланства на најбољи начин рефлектује тренутну ситуацију у друштву, која је настала након изгласавања „Закона о слободи вјероисповијести“, тј. након фронталног напада монтенегринског режима на православље у нашој земљи”.

Вукићевић сматра да таква атмосфера, до сада незапамћене бројности, слоге и заједништва, како на улицама тако и у виртуелном свијету, заправо даје “најреалнију слику о ономе што се тренутно дешава у Црној Гори”.

Најмасовније дешавање народа у историји Црне Горе

“На групи се трудимо да објављујемо фотографије и видео снимке са протестних шетњи, које представљају најмасовније „дешавање народа“ у историји Црне Горе. До сада је објављено преко 2.000 фотографија и снимака, што најбоље говори о активном учешћу чланова групе. На групи се свакодневно стимулише још веће присуство грађана на улицама против неуставног и братоубилачког закона.

Шири се атмосфера слоге и заједништва. Дакако, размјењују се и мишљења и идеје о наставку започетог процеса, које могу бити од користи нашој Цркви, као предводнику протестних шетњи. Подразумијева се да у тако великим групама искрсавају и проблеми различитог типа, имајући у виду да у минуту буде и десетак објава и на стотине коментара, а са њима на крај излазе администратори са знањем и искуством којих већ има осам, објашњавања Вукићевић за наш портал.

Инсистирати на одсуству политике у решавању друштвене кризе је бесмислено

На мрежама је претходних дана било доста ријечи о “политизацији процеса”. Постоје мишљења која ултимативно инсистирају да нема политизације иако је овај Закон донијела политика. Такође, ректор Цетињске Богословије о. Гојко Перовић, синоћ је јасно казао да се његове изјаве у том смјеру тичу потребе да узостане уношење страначког елемента, а да је политизација процеса неопходна, те да је “један од начина да Закон буде промијењен и тај да влада падне и да се формира нека друга”.

По том питању, администратор групе “Не дамо светиње!” каже: “Када говоре о политизацији протеста код нас многи грађани мисле да треба избјегавати уплив политичких странака и њихових руководстава.

Са избјегавањем политизације на такав начин у групи „НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ!“ сам сагласан, јер било која промоција појединачних партија и политичара може нанијети штету процесу који тренутно предводи Црква, тј. нашкодити додатном остваривању слоге и масовности. Међутим, инсистирати на одсуству политике у рјешавању актуелне друштвене кризе је бесмислено.

Напротив, ради се о кризи коју је изазвала политика, братоубилачка политика ДПС-а рекао бих, и она се мора разријешити политичким средствима. Молитвене шетње су нешто у толикој мјери јединствено и феноменално за Црну Гору да их можемо сматрати Божијим чудом, које нам улива невјероватне количине енергије и благостања. Ипак, криза мора бити ријешена политичким средствима. У том смислу сам сагласан са о. Гојком.”

Без пада диктаторског режима, криза неће бити ријешена

Вукићевић подсјећа да је основни захтјев Цркве повлачење срамног Закона, или његова измјена у кључним ставкама и сматра да је мала вјероватноћа да ће монтенегрински режим у том смислу попустити, јер би његово попуштање значило највећи пораз власти у њеној историји. “Такав големи пораз би у кратком времену неизоставно довео и до пада диктаторског режима. С друге стране, непопустљив став власти уз свакодневне протестне шетње доводи до значајног осипања чланства ДПС-а. Дакле, рекло би се да је режим у једној прилично компликованој ситуацији, коју ће можда покушати да разријеши преко Уставног суда, институције коју контролише.

Такав развој догађаја би подразумијевао да Уставни суд, слиједећи тајне инструкције режима, прогласи срамни закон неуставним, док би монтенегринска клептократија накнадно глумила разочараност таквом одлуком. Послије би власт сламку спаса потражила на политичким изборима, које би намјестила и брутално покрала као и све до сада”, тврди Вукићевић. Он сматра да “без пада диктаторског режима не може бити разрешења актуелне друштвене кризе нити очувања наше Цркве. Тај процес мора бити вођен на улици, искључиво ненасилним средствима, уз остваривање тзв. критичне масе и отказивање послушности кључних системских полуга.”

Уобичајено таргетирање Београда и опозиционих субјеката од стране уређивачке политике “Вијести”

Уплив пропаганде у сами процес веома је очигледан и по садржају вишеслојан. Режимски медији углавном – или игноришу или минимализују значај дешавања. Док тзв. “грађанистички медији”, попут Вијести меријетко пласирају дискутабилне и манипулативне наслове попут “Не јењава сукоб Београда и Цетиња”, које стварају конфузију, а на њиховој мети неријетко се налазе званични Београд и српски опозициони субјекти у ЦГ.

За Вукићевића нема изненађења када је у питању Јавни сервис. “Што се тиче извјештавања режимских медија – нихил нови суб соле. У том амбијенту особито негативну улогу игра Јавни сервис, који сви плаћамо из наших џепова, а чији је прокламовани циљ да са једне стране сакрије информације и дешавања, а са друге да промовише реторику која повећава могућност избијања грађанских сукоба. Мало је рећи – срамно извјештавање”.

Што се тиче „Вијести“, Вукићевић као редован критичак њихове уређивачке политике, истиче да је пријатно изненађен многим њиховим извјештајима са литија “јер се најчешће ради о извјештајима локалних новинара који нијесу на сталном удару стандардне уређивачке политике”.

А када је у питању уређивачка политика “Вијести”, Вукићевић каже да се ради о сада већ – уобичајеном таргетирању Београда, као и одређених опозиционих сегмената у Црној Гори, као примарних проблема за власнике овог медија. Он истиче да Вијести спроводе цензуру у већем обиму од свих осталих медија у Црној Гори.

“На примјер, од неколико десетина саопштења Покрета Слобода народу мислим да никада нијесу објавили ниједно. Не трпе критику уређивачке политике. А њихови колумнисти желе одлазак Ђукановића са власти али желе и да сачувају све његове кључне тековине.”

Слободни људи Црне Горе постају симбол борбе за правду

Дешавања у ЦГ оличена у саборности око Српске Православне Цркве, као и закон који је против ње уперен – наишао је и на реакцију широм региона али и свијета. Велики број вјерника Српске Православне Цркве окупља се у градовима Србије и Републике Српске, али и у европским градовима, такође и у Аустралији, Сједињеним Државама, итд.

По многима, израз “Српска Спарта” је на неки начин васкрснуо и дјелује као инспирација свесрпској солидарности. Са тим у вези, Бошко Вукићевић подсјећа на ријечи владике Григорија. “Лијепо је рекао владика Григорије испред Храма Христовог васкрсења у Подгорици, да је данас опет за неког част и понос рећи да је из Црне Горе. Заиста је тако; након година издајничких политика и потеза монтенегринског режима, као што је признање тзв. „Косова“, увођење санкција Русији, преварно угуравање у НАТО, усљед којих су многи осјећали стид што су из Црне Горе – данас ти исти осјећају неизмјеран понос.

Планинска ријека народа на улицама црногорских градова опет изазива одушевљење у осталим српским земљама, али и широм свијета – гдје год живи наш народ. То је снага православља. Слободни људи Црне Горе, по ко зна који пут у историји, постају симбол у борби за правду.“

Преузето са: ИН4С

 

Нема коментара

Напишите коментар