За истребљење Срба НДХ основала 26 логора
Независна Држава Хрватска /НДХ/ основала је 26 логора за истребљење Срба, од којих посебно мјесто у геноциду над Србима припада систему логора Јасеновац, истиче историчар Горан Латиновић.
Поводом сутрашњег обиљежавања пробоја посљедњих логораша из највећег и најмонструознијег логора за Србе, Јервреје и Роме у НДХ, у Доњој Градини, Латиновић је у изјави Срни подсјетио да је први логор за истрабљење Срба у НДХ основан у Копривници, у просторијама фабрике „Даница“, већ у априлу 1941. године.
Латиновић је навео да су међу њима Крушчица код Травника, Керестинец, Јастребарско, Тења, Ђаково, Горња Ријека код Крижеваца, Река код Јастребарског, Лоборград, Цапраг код Сиска, те Винковци, Славонска Пожега и Бјеловар.
„Госпићка група логора /Јадовно‒Госпић‒Паг/ постојала је од почетка маја до августа 1941. године. Иако је постојала нешто више од четири мјесеца, тачније 122 дана, у њему је убијено око 40.000 Срба. Овај логорски систем био је претеча система логора Јасеновац“, додао је Латиновић.
Посебно мјесто у геноциду над Србима у НДХ, тврди Латиновић, припада систему логора Јасеновац којег су чинили Крапје, Брочице, Циглана, Кожара и Стара Градишка, са својим „филијалама“, стратиштима и економијама Доња Градина, Уштица, Млака, Јабланац, Феричанци и Бистрица.
„Систем логора Јасеновац постојао је од августа 1941. до 22. априла 1945. године. Његови управници тврдили су да логор може примити неограничен број затвореника. У логору су вршена масовна и брутална убиства заточених људи“, рекао је Латиновић.
Он је навео да су се усташе у јасеновачком систему логора дословно такмичиле у клању.
Логором је командовао Вјекослав Лубурић, којег су Нијемци описивали као великог садисту, нервно болесног, патолошког типа, послушно и на све спремно оруђе поглавника.
„Услови живота у логору, слаба исхрана, тежак физички рад, болести и друго, имали су за циљ уништење логораша, а када ни то није било довољно, масовно су убијани. По окрутности, начину и перверзности извршења, по броју и обиму, злочини у систему логора Јасеновац премашују сваку мрачну фантазију“, нагласио је Латиновић.
Према Латиновићевим ријечима, Драгоје Лукић је, након дугогодишњих теренских истраживања, утврдио да је само у Јасеновцу убијено 19.432 дјеце, од које 11.888 српске, 5.469 ромске, 1.911 јеврејске, 132 хрватске и 17 муслиманске, док за петнаесторо није било могуће утврдити националну припадност.
„Иако никада није утврђен тачан број људи убијених у систему логора Јасеновац, потпуно је јасно да се ради о највећем губилишту људи на територији бивше Југославије и о највећем стратишту у историји Срба од њиховог досељавања на Балкан до данас“, истакао је Латиновић.
Латиновић је подсјетио и на најзначајнија стратишта Срба у НДХ, међу којима су Гаравице код Бихаћа, гдје је током јула и августа 1941. године убијено 12.000 Срба, затим Шушњар код Санског Моста, гдје је у истом периоду убијено 5.500 Срба.
„Ту су Пребиловци код Чапљине, гдје је почетком августа 1941. године убијено 826 Срба, затим Дракулић, Мотике, Шарговац и рудник Раковац код Бањалуке, гдје је 7. фебруара 1942. године убијено преко 2.300 Срба, Стари Брод на Дрини и Милошевићи код Рогатице и Вишеграда, гдје је у прољеће 1942. убијено око 6.000 Срба“, навео је Латиновић.
Латиновић је истакао да су током Геноцида над Србима у НДХ људи мртви или живи бацани у јаме, од којих су најпознатије Шаранова јама на Велебиту дубока 42,5 метра, Равни Долац код Ливна, Голубинка код Чапљине, Коритска јама код Гацка, Капавица и Пандурица код Љубиња и многе друге.
Он је подсјетио да је идеологија хрватског геноцида над Србима сасвим уобличена у оквирима Хабзбуршке монархије у другој половини 19. вијека, те да је, осим учења римокатоличке цркве, главни идејни подстицај уништења Срба била опсједнутост хрватске политике и хрватске јавности такозваним „хрватским државним и историјским правом“.
Латиновић је напоменуто да је у листу „Усташа“ 1932. године објављено да „оно што пије крв хрватског народа треба поклати да се више никада то зло у хрватској средини не појави“.
Он је подсјетио да је НДХ проглашена 10. априла 1941. године, током рата Њемачке и њених савезница против Краљевине Југославије, те да је њемачки фирер Адолф Хитлер поручио почетком јуна те године хрватском поглавнику Анти Павелићу да хрватска држава, ако жели да потраје, бар 50 година мора водити нетолерантну националну политику.
Према његовим ријечима, о тој идеологији довољно говори изјава хрватског министра Мила Будака, крајем априла 1941. године: „Један дио Срба ћемо побити, други преселити, а остале ћемо превести у католичку вјеру и тако претопити у Хрвате“.
Извор: Срна
