Заједништво Српкиња које живе у селима источне Хрватске

Међународни дан жена са села била је прилика да припаднице српске заједнице које живе на подручју Вуковарско-сремске и Осјечко-барањске жупаније подсете на положај и значај овог дела популације.

Занимљива је тема равноправности у хрватском друштву посебно када се на тас ставе мушка и женска популација, национална припадност – однос већинског и мањинског народа те када се на тој ваги равноправности разматра живот урбаног и руралног становника. Све ово може се сабрати у једно питање које гласи: Какав је положај, квалитет живота и колика је друштвене укључености припадница српске националне заједнице које живе у руралним деловима Хрватске?

Бити Српкиња на крајњем истоку Хрватске, оном најсиромашнијем подручју у Хрватској које још увек осети последице рата специфичност о којој ћемо на порталу Срби.хр. писати у наредних неколико текстова. Први у овом низу текстова о Српкињама одводи нас у Борово, општину у Вуковарско –сремској жупанији која заједно са Осјечко-барањском спада у подручја су са највећом заступљеношћу српског народа.

Причу о Српкињама и друштвено-женским односима започињемо текстом поводом Међународног дана жена са села који се обележава 15. октобра са циљем оснаживања жена из руралних подручја и охрабривања да активније учествују у друштву. На крајњем истоку Хрватске, бар што се тиче српске заједнице овај се дан слави од 2014. године, а ове 2022. године прослављен је 18. октобра у Борову.

Занимљиво је да је те 2014. године обележавање овог празника и истицање положаја жена које живе не селу покренула политичка странка односно жене које активно учествују у политичком животу, Актив жена Самосталне демократске српске странке Вуковарско –сремске жупаније. Сваке године прослава празника организује се у другом месту две најисточније жупаније, а саборска заступница у потпредседница Актива жена СДСС-а Драгана Јецков каже да је циљ истаћи проблеме и указати на живот, положај и значај жена са села.

– Нама је намера да се и тог дана, поред 8. марта сетимо свих жена са села и свега онога што оне заправо јесу. То је уједно прилика да жене покажу шта оне свакодневно раде, а чему се или не придаје довољан значај или се подразумева. Међутим, ништа се заправо не подразумева, те жене су заиста вредне и радне и ово је прилика да на овим изложбеним штандовима управо оне покажу сву своју креативност, разноликост и све оно што свакодневно раде, а тиче се углавном трпезе и припреме хране. Међутим, није то једино, међу њима има и жена које су песникиње, жена које су сликарке, професорице, лекарке и политичарке. Веома је важно скренути пажњу на сеоску жену. Уједно ово окупљање које је већ постало традиционално сигурно да утиче на жене и сигурно да оне знају ко их то заправо окупља и колико је битно да се активирању, да буду друштвено активне – објашњава Јецков која подсећа да је ове године по први пут поред Актива жена укључене и оне које су учеснице пројекта Жене са истока, а чији је циљ оснажити и повезати жене које живе не овом подручју. Резултати оваквог рада већ се осете, жене су постале активније и усмереније на могућности које им се пружају.

– Као што знате то је пројекат на који смо ми сви овде јако поносни и који из дана у дан добија на својој масовности и атрактивности. Жене су активније и слободније зато што сада отворено кажу шта је то што им у њиховим срединама смета и шта је то што је добро а шта је лоше. Ја сам мишљења да су жене заиста креативне и пуне иницијатива и само то сада треба прелити и направити политички искорак. Код нас у СДСС-у се већ свакако осети помак када је у питању партиципација жена, ми имамо потпредседницу владе, имамо низ већница, начелницу, данас нам је у гостима наша заменица жупана Мирјана Олујић из Сисачко-мославачке жупаније, све је то нешто што до сада није било, а што су конкретни резултати, усуђујем се рећи и конкретан напредак за жене – објашњава Драгана Јецков која упозорава да посла по питању оснаживања и побољшања положаја жена припадница српске заједнице још увек има.

– Сигурно да су жене данас друштвено активније, међутим недовољно још увек. Чим ми имамо потребу да се на овај начин самоорганизујемо, то вам је доказ да су жене ипак недовољно присутне било у друштвеном, политичком или културном животу. у задње време сам се бавила истраживањем које говори да је тек 20 процената жена власнице ОПГ-ова, мање од 20 посто жена наслеђује имовину, а све су то ствари које треба унапредити. Ако је ово један од начина оснаживања на правом смо путу – закључује Јецков.

Тежак живот, лош социјални статус и положај жена у руралним деловима Хрватске

На прослави Међународног дана жена 18. октобра у Борову окупило се близу 200 жена које су на изложбеним штандовима приказале све оно што су својим рукама израдиле. Лепота ручних радова, слатких и сланих делиција, али пре свега способност жена које су се окупиле обрадовала је многе.

На овој прослави и окупљању жена са села први пут гостовала је заменица жупана Сисачко-мославачке жупаније и председница Актива жена СДСС-а Мирјана Олујић која је такође подсетила на тежак живот, социјални статус и положај припадница српске заједнице које живе у руралним деловима Хрватске.

– Стварно сам импресионирана атмосфером која влада овде, бројем жена које су укључене директно или индиректно у ову манифестацију, а наравно и свиме ониме што су те жене показале, донеле и начину на који су се представиле. Долазим из Сисачко-мославачке жупаније коју нема шта није задесило, осим страшних година рата које смо преживели од 1991. до 1995. године, Банија се није сама по себи од тога опоравила дошао је потрес који је променио животе људи који су и иначе живели у једном тешком положају. На том подручју које је девастирано годинама и у које се није дуго година улагало живот људи је изузетно тежак и компликован. У свим тим руралним подручјима живи јако пуно жена, брину о кући и бију битке као и све друге жене из руралних подручја. Тим више јер живе у пуно тежим условима, лоша је инфраструктура, социјални статус је врло лош, тако да су оне суочене са јако пуно проблема. Оно што се ми трудимо у нашој жупанији и кроз СДСС и кроз Актив жена СДСС-а и СНВ је да покушамо помоћи тим подручјима – изјавила је Мирјана Олујић.

Женска удружења као покретачи дешавања

Да је живот на селу испуњен обавезама које жене одводе од улоге супруге, мајке и запослене жене до куварице, домаћице, раднице у пољима и још много тога добро је познато. Исто тако чињеница је да све те улоге и радна места жене остварују захваљујући својој сналажљивости, креативности и љубави.

Многе међутим остају непримећене, а изван домаћинства ретко активне, друштвена укљученост и однос друштва према женама није нешто о чему можемо причати са поносом. Зато су многе кренуле да се самоорганизују па су удружења жена постала веома битни покретачи многих дешавања. Међународни дана жена са села идеална је прилика да се сва та удружења повежу, жене упознају, мотивишу и укажу на могућности и проблеме.

У програму су учествовали Активи жена СДСС-а и удружења жена окупљена у пројекат “Жене са истока 2” из Бановаца, Острова, Негославаца, Трпиње, Боботе, Маркушице, Вуковара, Аде, Белог Манастира, Болмана и Борова.

– Борово данас представљају СКД „Просвјета“„Клуб 65+“ и пензионери, сви смо се заједно окупили и заједно ћемо представити наше Борово. Жене у Борову су јако сложне, када треба овако нешто да се дешава све учествују. Живот на селу је данас модернији, није лаган али је добар. У граду је све брзински и у зградама се другачије живи него на селу, на селу имате двориште, башту, дружења. Сва удружења која постоје и Клуб 65+ за нас старије особе је фантастичан, идемо на дружење и што је најважније на вежбање три пута недељно, Просвјета има своје радионице као и Жене са истока и увек се нешто занимљиво ради – објашњава чланица удружења „Клуб 65+“ из Борова Љубица Миросављевић.

Да су оваква дешавања покретачи и мотивација женама које живе у мањим срединама доказ је и новоосновано Удружење жена Бановчанке које је управо ова манифестација оснажила и подстакла на оснивање.

– Желели смо да и ми имамо нешто у нашем селу које је јако мало, да се придружимо другим удружењима и да и ми мало функционишемо, да нам буде лепо и да се дружимо. Прошле године сам ја била на овој манифестацији и добила идеју за оснивањем удружења у Бановцима. У удружењу нас има 19 жена и данас смо се представиле разним старинама, имамо ћилим који је стар 100 година, бундеве, фењер, имамо флаше које смо радили са нашим православним свецима, корпице, домаће производе. Оне жене које се баве пољопривредом и које раде по кући њима је ово излазак и оне се врло радо одазову – прича председница Удружења жена Бановчанке из Бановаца Јелена Ралић.

Подршку женама Славоније и Срема дале су Барањке, а међу њима оне окупљене у Удружења Златна жена из Болмана.

– Оваква дружења нам доста значе јер се повезујемо и са другим деловима наше земље, близу смо, а тако далеко. Жене у Болману живе доста радно, устају рано ујутро, доста раде и некада предвече стигнемо и да се дружимо. Ми доста помажемо и суделујемо у свему када нешто треба одрадити за општину. Помажемо старијима у селу, организујемо некакав вид забава и програме. Наше удружење постоји 10 година и жене су када упоредимо саме почетке активније и доста нас се успело окупити. Тешко нам је придобити младе чланове, али имамо доста старијих којима то употпуњава њихово слободно време, па се састајемо једном недељно. Увек некакве идеје нађемо преко интернета па то одрадимо заједно на радионицама – рекла је председница Удружења Златна жена из Болмана Катарина Томашевић.

Дружење жена са села употпуњено је културно-уметничким програмом у ком су учествовала деца из фолклорашког и тамбурашког ансамбла КУД-а Бранислав Нушић Борово.

Међународни дан жена са села празник је који је успостављен 1995. године, са циљем да се 15. октобар посвети свим сеоским женама у свету, као и њиховим питањима и интересима. Иако су жене витални фактор од којих зависи оживљавање села и рурални развој, њихов неповољан положај и проблеми са којима се суочавају, остају маргинална тема. Неопходно је осигурати бољи положај жена у руралним срединама, нарочито у области образовања, запошљавања, здравствене и социјалне заштите, насиља у породици.

У земљама у развоју, жене на селу представљају скоро 43 одсто укупне радне снаге у пољопривреди. Оне производе и прерађују већину доступне хране. Стога су жене на селу добиле кључни значај за успех нове Агенде одрживог развоја до 2030. године усвојена на конференцији Уједињених народа о одрживом развоју одржаној у Њујорку 2015. године.

 

Овај текст је написан уз финанцијску потпору Агенције за електроничке медије темељем Програма уговарања новинарских радова у електроничким публикацијама.

Преузето са: СРБИ.хр

 

Нема коментара

Напишите коментар