Заштита имовинских права Срба у Федерацији Босне и Херцеговине
У склопу Сајма завичаја је 08.02.2025. године у Мастер центру Новосадског сајма одржан панел на тему Заштита имовинских права Срба у Федерацији Босне и Херцеговине (ФБиХ). У дискусији по овој теми која је веома важна за Србе, учествовали су народни посланик у Народној скупштини Републике Србије Милимир Вујадиновић, председник Одбора за заштиту права Срба ФБиХ Ђорђе Радановић, помоћница Управе за сарадњу са дијаспором Републике Србије Николина Милатовић-Поповић, адвокат Фонда за избегла и расељена лица и за сарадњу са Србима у региону Никола Трифуновић, начелница Општине Дрвар Душица Рунић и председник Удружења Српски крајеви Славиша Рујевић.
Питања заштите имовинских права Срба у ФБиХ су важна за очување српског националног идентитета на просторима где су пре рата деведесетих година прошлог века они чинили већинско становништво. Заједничко деловање институција из Републике Србије и Републике Српске и медијска кампања су кључни фактори како би Срби широм расејања заштитили и повратили своју имовину на територији Босне и Херцеговине.
Председник Одбора за заштиту права Срба ФБиХ Ђорђе Радановић истакао је значај заједничког рада институција, медија али и удружења из Републике Србије и Републике Српске чији је ефекат то да су успели да упишу једну породицу као власнике имовине:
– Историјски аспект је такав какав је и први пут Срби су власници 1/1 након што је републичка Управа за геодетске и имовинско-правне послове преузела пројекте и коначно је дошло до тога да су Срби уписани као власници. У историји Срби никад нису постојали у евиденцијама док Република Српска није преузела решавање тог проблема. Што се тиче уписа земљишта у ФБиХ, постоји шест канцеларија (Бањалука, Бијељина, Зворник, Источно Сарајево, Мркоњић Град и Невесиње) имамо оно што је важно одлуком директора републичке Управе за геодетске и имовинско-правне послове, свих 64 организационе јединице крећу у активности заштите имовинских права Срба у ФБиХ.
Радановић је указао на разлику у информисању Срба када су у питању Република Српска и ФБиХ. Док у Републици Српској сваки грађанин добија лични позив на кућну адресу јер републичка Управа за геодетске и имовинско-правне послове троши преко милион марака на поштарину, да би сваког човека који има имовину, у ФБиХ се катастарским општинама објављују јавни позиви, затим објаве у општинском Служеном гласнику, излагање се врши преко судова и Срби немају приступ томе. Због тога је информисање Срба на територији ФБиХ доста отежано.
Помоћница Управе за сарадњу са дијаспором Републике Србије Николина Милатовић-Поповић у вези са сарадњом различитих органа Републике Србије и Републике Српске истакла је заједништво, које су показали и које ће показати, удружења, органи локалне самоуправе, Српска Православна црква:
– Ми смо 08.06.2024. године добили Декларацију о заштити националних и политичких права и заједничке будућности српског народа. Када говоримо о сарадњи Републике Србије и Републике Српске ми цитирамо споразум о специјалним и паралелним везама, али ту је у питању и “споразум срца“ јер када вас брат из Републике Српске назове и тражи помоћ ви не можете да одбијете. Наша Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону поштујући делокруг рада и “споразум срца“ укључила се у овај посао од самог почетка. Желим да верујем да смо допринели да се подигне видиљивост ове проблематике. Осим Управе, у овај посао се укључила Народна скупштина преко њеног радног тела Одбора за дијспору, која је стављајући ову тему на дневни ред у домаћој јавности подигла њену видљивост. Укључио се Фонд за избегла и расељена лица и за сарадњу са Србима у региону, који је тај делокруг сарадње добио 2019. године са којим имамо један добар братски однос јер заједно бринемо о ономе што је наше. Фонд је такође радио у области информисања путем организације различитих скупова и конференција. Формирао је и Канцеларију за правну помоћ али ми смо се све време допуњавали. У мају 2021. године у Требињу, организована је конференција приликом које смо поставили институционални оквир за заједничку сарадњу и та сарадња се одвија у континуитету.
Николина Милатовић-Поповић је истакла да тамо где Управа као орган није имала могућност да делује, помогла су удружења. Али ипак највећи део био је на плећима Канцеларије за прву правну помоћ. Такође, Милатовић-Поповић је истакла један моменат, који је уочен на састанку у Дрвару када је дефинисан још један изазов, а то је да ће у наредном периоду бити потребна нека врста помоћи и подршке локалним самоуправама са већинским српским становништвом у БиХ, из разлога који се тиче тога да ће се јавни позиви подизати у наредном периоду у локалним самоуправама. Скренула је пажњу на један важан аспект заштите имовине, а тиче се заштите српских православних гробаља у местима у којима више нема Срба. Ради се о потреби да православна гробља у ФБиХ буду заштићена од сркнављена, адекватно сређена, видно обележена како би сведочила о присуству српског народа тамо где га услед прогона више нема.
Фонд за избегла и расељена лица и за сарадњу са Србима у региону пружа подршку развоју српске заједнице у ФБиХ. С обзиром да данас у Војводини живи највећи број избеглих и расељених лица, Фонд је у складу са својим делокругом одлучио да отвори канцеларију у којој је заступљена улога адвокада Николе Трифуновића:
– Канцеларија за пружање бесплатне правне помоћи чији је прокоривтељ Фонд за избегла и расељена лица и за сарадњу са Србима у региону, почела је са радом септембра 2022. године и од тада се јавља велики број људи широм АП Војводине. Што се тиче локација, најзаступљенији број некретнина налази се на простору тзв босанске Крајине на западном делу: Бихаћ, Сански Мост, Босанска Крупа, Босански Петровац, Дрвар Гламоч, Босанско Грахово, Ливно, Томиславград, Мостар, Коњиц, Чапљина, мањи део из Сарајева, Живинице, Завидовићи и Маглај, али највише у северозападном делу где има српских општина.
Када је у питању правна помоћ, Трифуновић је објаснио да та помоћ подразумева предузимање радњи којима се конкретан проблем може рештити на даљину. Људи не морају ићи у ФБиХ и не изискује се ангажовање пуномоћи у самој ФБиХ, већ се поштанском комуникацијом између заинтересованих лица и органа у ФБиХ може доћи до решења. То су решавање оставинских поступака, поступци који су битни да би дошло до утврђивања несталих лица, укњижбе.
Радановић је нагласио да људи који се обрате за правну помоћ најмање што могу добити је правни савет и анализа њихове правне ситуације, након чета ће бити упућени на даље поступање.
Поред наведених институција у решавање земљишне имовине Срба укључено је Удружење Српски крајеви. Наведено удружење на свом порталу позива Србе који имају земљу у ФБиХ односно куће, њиве, шуме, воћњаке, ливаде и друго земљиште да пошаљу молбу за помоћ или да се јаве на доступне бројеве телефона како би добили бесплатну правну помоћ и заштитили своју имовину. Медијска кампања је веома важна у овом процесу како би сви Срби широм расејања били на адекватан начин и правовремено обавештени на који начин могу да заштите и поврате своју имовину. У овом процесу удружења могу да дају свој допринос.
Председник Удружења Српски крајеви Славиша Рујевић истакао је да је удружење од почетка у овој причи:
– још 2018. године смо имали састанке по овим питањима и покушали укључити велики број удружења да се баве овом темом. Међутим, мали број удружења је остао да се бави на озбиљан начин јер многа удружења немају ресурсе које ми имамо. Ми имамо два медија, интернет портал и часопис “Српски крајеви“. Наш задатак у овкиру ове теме је највише информисање грађана односно корисника који имају имовину у ФБиХ. Искористио бих прилику да се захвалим институцијама које су подржале наше пројекте везане за ову тему и препознале су њен значај за опстанак српске имовине у ФБиХ , а то су Фонд за избегла и расељена лица и за сарадњу са Србима у региону, Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и Комесаријат за избеглице и миграције. Оно што је проблем код многих удружења је недостатак људи који би се професионално бавили овом темом. Људи немају времена, тако да би требало више обратити пажњу како остварити сарадњу са удружењима, истакао је Рујевић.
Као предлог за боље информисање навео могућност коришћења потенцијала завичајних удружења тако што би се на скуповима, завичајним вечерима, које они организују, поред обраћања званичника могло неколико речи упутити и по овој теми. Значајно би било да се остави неки штампани материјал брошуре, флајери на којима се налазе информације. Рујевић је истакао да је информисање приоритет у овом пројкету, јер велики број људи не зна о чему се ради, није упознат са чињеницом да је на снази хармонизација земљишних књига у БиХ нити да постоије јавни позиви за катастарске општине:
– сматрамо важним то што велики број власника некретнина живи на територији Републике Србије и наш задатак је да их покренемо, информишемо и обавестимо на време како би сачували своју имовину, саопштио је Рујевић.
Поред тога што људи нису информисани, има одређени број људи који не желе имовину и у том случају Рујевић сматра да треба апеловати на њих да ипак упишу своју имовину, да је поклоне својим пријатељима, родбини или Српској Православној цркви. Такође, многи људи нису решили оставински поступак, а има и оних који из безбедносних разлога не смеју да оду у место из којег су дошли.
Начелница Општине Душица Рунић говорила је о стању на терену, односно статусу процеса усаглашавања земљишних књига општина са већинским српским становништвом у ФБиХ, у Дрвару, Босанском Грахову, Босанском Петровцу и Гламочу, као и каква је ситуација на локалном нивоу:
– Живети у ФБиХ није ни мало лако и заиста ми је драго и захвална сам што протеклих неколико година сви заједно покушавамо ставити на прво место тему заштите имовине. Сви проблеми заштите имовине Републике Српске су спуштени на ниво локалних заједница. До 13.09.1995. године ми имамо пописни катастар и до тада сва земља је била српска. Након 1995. године процеси приватизације и повратка су учинили да дође до промене власништва и кад сам пре 6 година дошла на место начелника коелколеге, које раде у имовинско-правној служби су ме замолиле да контактирам федералну Геодетску управу да започне процес хармонизације.
Међутим, тај процес још није започео у Општини Дрвар. Када је у питању Босански Петровац, они су један део катастарских општина где је претежно бошњачко становништвао завршили 2014. и 2015. године. Тренутно траје уписивање земљишта у Меденом пољу и они су кренулои да раде прво руралне делове где је ненасељено. Наше општине имају 0,5 и мање становника по километру квадратном на својим територијама. Наш највећи проблем је недостатак људи. У новембру 2024. године смо имали састанак са представницима федералне Геодетске управе, годишње плаћамо одржавање њихових система. На састанку су изнели став да би они да обуставе поступке излагања на подручју Општине Босански Петровац, јер се више од пола корисника појавило путем пуномоћника у процесу хармонизације. Међутим у разговору са колегама у катастру у Босанском Петровцу, који је мешовита општина, дошла сам до информације да процес излагања и даље траје, да иде јако споро, њихов проблем је што они јо увек нису почели да излажу урбане делове општине. Катастарска општина Босански Петровац, Бравско тамо где и данас живи највише српског становништва још увек процес излагања није започео и очекује се наредних година.
Рунић је истакла да Општина Гламоч има дигитални катастар и да су корак испред свих, јер су имали добре кадрове у својим структурама па су успели тај део решити када су у питању земљишне књиге. Општина Дрвар је планирала средства и кадровски су се спремили за излагање, формирани су органи који ће се бавити сарадњом са дијаспором, запослили су адекватног геометара и желе да изложе прво урбане делове где има највише становништва и стамбених јединица. Планирано је да излагање започне у октобру 2025. године. Они не могу то самостално да ураде јер је један део у обавези да уради федерална Геодетска управа, а други део ће да изнесу носиоци локалне самоуправе. Када је у питању Грахово, постоје реални проблеми, јер се један део процедуре базира на авионском снимању, које је у овим општинама урађено од 1984. до 1986. године. У Грахову то није урађено, тако да ће тамо бити проблема али су они одлучили да крену у излагање ових општина где имају завршен део авионског снимања које ће бити основ за усаглашавање.
Рунић је апеловала у име свих наведених општина да је потребна помоћ у информисању, јер они који живе у ФБиХ не могу физички обићи све територије које су предмет хармонизације. Замолила је колеге из ових институција да заједно са удружењима и свим учесницима покушају извадити базу података Срба ,који живе у иностранству и на тај начин повећати мобилност између њихових наследника јер је проблем што време одмиче и све је мање оних који могу да дају изјаву и сведочити неком времену. Такође, многе катастарске књиге у послератном периоду су једноставно нестале:
– Дејтонским мировним споразумом Општина Дрвар подељена на три дела и један део је остао у Републици Српској, други део припао ФБиХ, док је 13 српских села припало Бићаху. Људи који су по књигама рођени у Општини Дрвар сада припадају граду Бихаћу. Те матичне и катастарске књиге су нестале 1995. године око Санског Моста. И сада наши људим имају проблем да докажу да су рођени тамо. Процес хармонизације када се радио у општинама, за Бихаћ је завршен али не постоји начин да се сазна када се то десило и на који начин. Међутим, није све изгубљено и када је у Бихаћ у питању, некадашња српска села, где су изграђене туристичке дестинације, то су све већински српска села и није још увек касно да људи путем правних инструмената поднесу захтеве да бар постоји писани траг да неког захтева за неко подручје. Жељела бих да скренем пажњу свима, ко год има неког комшију, рођака да их информише. Није све изгубљено, још имамо времена и могућности нарочито тамо где је већински српско становништво и где можемо руководити тим процесима.
Народни посланик у Народној скупшитни Републике Србије Милимир Вујадиновић је у процесу од самог почетка и истакао је задовољство због тога што је за четири године обрађено око 10.000 захтева која су до сада имали у овом поступку и ради се о површини око 600 до 700 квадратних километара српске имовине у ФБиХ. Такође, Вујадиновић је истакао да је важност овог посла веома велика и да је јединство свих институција у овим поступцима од кључног значаја.
Новинарка Српског кола
Драгана Шиповац
