Завичајни дани на Губинској парохији

У српском селу Губин у општини Ливно, Завичајно удружење “Огњиште“ организовало je тродневну манифестацију “Завичајни дани на Губинској парохији“. Манифестација која је окупила око 800 Срба из овог краја који су расељени по целом свету одржана је од 29.08. до 31.08.2019. године. Том приликом организовано је више спортских и културних догађаја. Циљ је био очување традиције, али и начин да се завичај сачува од заборава.

“Ово је манифестација која окупља људе који су се вратили у завичај и оне који сваке године долазе у завичај како би неговали традицију и својим потомцима показали одакле су им корјени“, рекао је члан Удружење “Огњиште“ Лазо Пајчин. Пајчин је истакао да Срби у Ливну живе веома тешко, те да су посебно запостављени у Ливањском пољу и никоме не припадају.

“Српска села у Ливањском пољу су заборављена од свијета, а малобројни повратници преживљавају. Здравствена заштита је лоша, путеви су уништени и недовршени, користи се вода из бунара, а Срби купују храну у покретним продавницама“. Пајчин је додао да је циљ манифестације “Завичајни дани на Губинској парохији“ и да привуче оне који на неки начин могу помоћи повратницима у овом крају да им створе услове за живот достојан човјека.

Првог дана организована је централна манифестација, а све је почело молитвом у Цркви Успења пресвете Богодорице у Губину. Потом је следио културно-уметнички програм где је наступио АКУД “Мира Лукач“ из Дрвара и песник Илија Ињац. Потом је наступило обраћање званица, а затим ручак и народно весеље. Током дана организована је и акција прикупљања новчаних средстава за изградњу конака. Другог дана манифестације организован је изглет на Троглав, а трећег дана удружење је организовало завичајну олимпијаду којој је присуствовало око 150 људи. Одржавала су се такмичења у навлачењу конопца, бацању камена с рамена, малом фудбалу и балотању. Посебну пажњу привукли су најмлађи чији родитељи потичу из тих крајева.

Првог дана манифестацији су присуствовали директор Фонда за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима АП Војводине Душко Ћутило, вршилац дужности директора Републичког секретаријата за расељена лица и миграције у Влади Републике Српске Драган Штрбац, председник Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ Ђорђе Радановић, начелник општине Гламоч Небојша Радивојша и начелник општине Источни Дрвар Милка Иванковић, као и помоћник начелника општине Дрвар Драгољуб Бјељац. Такође, програм су увеличали српски министри у Ливањском кантону Василија Броћета и Милош Баук, затим делегат из реда Срба у Дому народа Парламента Федерације БиХ Драго Пузигаћа и доцент доктор Никица Грубор. Манифестацији су присуствовали и представници села Пријани код Гламоча са којима се село Губин побратимило. У народном весељу учествовали су Крајишници Недељко и Драган, група “Грмеч Божо и Репа“ и група “Губин“. Манифестацију је подржала Радио телевизија Републике Српске, Новинска агенција Срна, као и Радио Дрвар. Финансијску подршку дало је Шумско газдинство Клековача Потоци Источни Дрвар и српски министар у Ливањском кантону Василија Броћета.

Сви присутни су отворено показивали одушевљење самим програмом.

“Током трајања манифестације све је изгледало као прије 25 година, односно прије рата, због људи који су ту били“, рекао је члан удружења “Огњиште“ Обрад Вуковљак.

Пре рата у седам села губинске парохије било је 600 домаћинстава, а данас је обновљено само тридесетак кућа српских повратника. У Губину је у току градња црквено-народног конака поред Цркве Успења Пресвете Богородице, за који је током манифестације такође прикупљан новац. Српски повратници у Ливањско поље, као и они који живе далеко од завичаја истичу важност подршке Републике Српске и Републике Србије и надају се бољим временима за српски народ у овом делу Босне и Херцеговине.

Један од организатора манифестације била је Јелена Дешић, новинарка из Дрвара која помаже останак и повратак Срба у завичај. Јелена је истакла да порука која је овом манифестацијом послата је та да ће Срби испод крајишког неба заувек бити на својим огњиштима и да ће заједничким и јединственим радом и окупљањем радити на јачању наших односа и борбе за опстанак и останак на овим просторима.

“Ми смо простор који је вјековима склон ратовима, исељавању и протјеривању, али увјек смо се враћали и нисмо дали да нам неко узме оно што је наше“, рекла је Јелена која се вратила одакле је отишла 1995. године у колони која је кренула из Книнске крајине.

Новинар Српског кола

                                                                                                          Драгана Шиповац

Нема коментара

Напишите коментар