Злочин без казне – српске жртве Сребренице и Братунца невидљиве за међународну заједницу
Муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића на Петровдан, 12. јула 1992. године, упале су у неколико села на подручју братуначке и сребреничке општине и убиле 69 Срба, а заробиле 22, од којих десет још није пронађено.
Након литургије у цркви Покрова Пресвете Богородице у Сребреници положени су вијенци на спомен-обиљежјима на гробљу у Братунцу, стратиштима Биљача, Сасе и Залазје гдје је служен парастос.
Ни 30 година након почињених злочина над Србима средњег Подриња нико није одговарао, а није било ни представника међународне заједнице, као ни других држава да осуде злочин над Србима.
У Залазју су прије 30 година и цијеле породице завијене у црно, а и данас су очајни што за почињене злочине нико није одговарао.
Стаки Цвјетиновић настрадао јер муж Иван, али и бројни чланови породице. Након 20 година пронашла је посмртне остатке мужа, али је очајна што нема правде за српске жртве.
– Поштујем све жртве, свих ми је жао, али треба неко да каже да су и наши изгинули. Праведно би било да неко каже да се гинуло на све стране – каже Цвјетиновићева.
На данашњи дан Милош Јеремић изгубио је сина Ратка, али и два братића.
– Сметају им и слике убијених које су породице поставиле, а нама не смета њихово причање против Српске и против Срба. Све то подржава европска заједница, Британија, Америка, и уз све то планирају и да укину Републику Српску. То значи да иду у рат поново, али ми то не дамо док год тече кап крви у свима нама – истиче Јеремић.
Миланка Лукић Вујадиновић ни након 30 година није пронашла посмртне остатке оца Милована који је настрадао у Залазју.
– 30 година чекам… Гдје је правда, гдје су наше жртве? Како они сахрањују своје сваке године, а гдје су наше жртве? – пита Вујадиновићева.
Представници Срба истичу да никада неће одустати да докажу колики је злочин почињен над српским народом.
Предсједница општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Братунац Радојка Филиповић каже да о стравичним злочинима 28. дивизије такозване Армије БиХ најбоље свједочи злочин почињен над цивилима који су радили на њивама у Загонима.
Поручује да нема тог закона и притиска који ће потомке жртава удаљити са пута тражења правде.
Предсједник Борачке организације Братунац Зоран Гвозденовић истиче да без кажњавања свих ратних злочина нема помирења и суживота на овим просторима.
– Желимо да Хашком трибуналу, БиХ, Европи и цијелом свијету данас са овог мјеста поставимо питање да ли ће икада правда стићи починиоце злочина над српским народом општина Братунац и Сребреница – каже Гвозденовић.
И данас на годишњицу страдања српског народа није било представника међународне заједнице који би осудили овај злочин.
Начелник општинер Сребреница Младен Грујичић истиче да представници међународне заједнице тим шаљу поруку да српске жртве за њих не постоје.
Изасланик предсједника Србије Александар Вулин запитао је зашто на данашњем обиљежавању 30 година од српског страдања на Залазју код Сребренице није било никог од представника међународне заједнице, а јуче су сви били у Поточарима на бошњачкој комеморацији.
– Овдје неће доћи представници међународне заједнице и сусједних држава. Српске ране боле само Србе. Кажу да срећа разједињује, а да бол изједначава, кад су Срби у питању није тако – рекао је Вулин, истичући да српске ране боле само Србе.
Изасланик Владе Републике Српске Милан Торбица позвао је српски народ на саборност и памћење, те његовање културе сјећања да му се не би поновила страдања из претходних ратова, од истих непријатеља, односно њихових потомака.
На подручју Средњег Подриња и Бирча у протеклом рату убијено је 3.262 Срба. За посмртним остацима 10 Срба убијених на Петровдан 1992. још се трага, а њихов траг се губи у логору у бившој сребреничкој полицијској станици.
Извор: РТРС
