Порука Шмиту из Српске: Неће проћи покушај прекрајања историје
Данашњем обиљежавању 27 година од страдања Бошњака у јулу 1995. године у Сребреници присуствовао је и Кристијан Шмит. У програму једне телевизије поручио је да је проблематично да дјеца у Српској и Федерацији БиХ имају различите наставне планове и програме из историје и да грађани БиХ, када је ријеч о овом питању, у наредном периоду могу очекивати његов ангажман.
На Шмитову очиту намјеру да уређује и садржаје уџбеника историје, стиже експресно реаговње из Српске – покушај прекрајања историјских чињеница, ни из ближе, ни из даље историје – неће проћи.
Став Шмита није изненађујући, јер је по доласку у БиХ заступао интересе који су истовјетни оним бошњачким. Из Републике Српске порука да је образовање у надлежности ентитета и да ће тако и остати. У Федерацији БиХ изигран је и договор од прије двије деценије о мораторијуму на изучавање историје, када је ријеч о периоду с краја прошлог вијека.
– У Републици Српској имамо око 22 школе у којима се изучава национална група предмета за бошњачке ученике, а у Федерацији БиХ не постоји нити једна школа у којој се изучава национална група предмета за српску дјецу, иако их има у неком школама и до 200. Овдје се виде неједнаки аршини као што се већ низ година и показује – истиче министарка просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић.
Директор Републичког педагошког завода Предраг Дамјановић каже да би Шмит требало да буде свјестан да је немогуће мијењање садржаја уџбеника историје и прекрајање историјских чињеница.
– Чини ми се да је и он данашњи догађај злоупотријебио да би дао изјаву која одговара оном ко је слуша – наводи Дамјановић.
Из Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих поручују да би прије било каквих квалификација и Шмит и други који тумаче историју требало да за почетак сагледају чињенице.
– Нека туриста, с обзиром да има времена прочита Извјештај независне Комисије која се бавила истраживањем страдања свих народа у сребреничкој регији, али исто тако нека прочита извјештај Комисије која се бавила страдањем Срба у Сарајеву, па нека онда покуша да дође до реалног стања шта се дешавало деведесетих година, а не до лажно наметнутих стереотипа који желе да се наметну свим народима у БиХ. Ми то нећемо дозволити – јасан је директор овог центра Милорад Којић.
Наметање наставног плана и програма и покушај стварања једне и уништавање друге нације, није новост на просторима Балкана, посебно када је ријеч о активностима представника западних земаља. Савјетник српског члана Предсједништва БиХ Радован Ковачевић подсјећа да је и аустроугарски управник Бенјамин Калај „поломио зубе“, покушавајући да створи „босанску нацију“ и „босански језик“.
– Могу само да кажем да ће зубе сломити и Кристијан Шмит и сви они који се баве таквим вјештачким и лажним пројектима. Нека се добро замисле они из Републике Српске који са таквим Шмитом, који желе да наша дјеца уче да су потомци злочинаца, који желе да Срби немају никаква права и да Републике Српске нема а који с таквим сједе и договарају – каже Ковачевић.
Реаговао је и предсједник ДНС-а Ненад Нешић. Кристијану Шмиту је поручио да уџбенике историје свуда у Европи пишу историчари, а не политичари са овлашћењима колонијалних управника. Ово није први пут да странац без легитимитета покушава да намеће одлуке, указује и шефица Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому ПС БиХ Сњежана Новаковић Бурсаћ.
– Треба скренути пажњу и подсјетити на покушај наметања закона који је у својој садржини коју је Инцко смислио и покушао да наметне има управо тенденцију да се заустави стварни разгововр и расправа на тему свих злочина који су се овдје дешавали јер је у свом садржају истакао само да су у питању жртве које имају одговарајуће пресуде – каже она.
Посланик СНСД-а у Представничком дому ПС БиХ Сања Вулић изјавила је да се њемачки гастарбајтер на привременом раду у БиХ Кристијан Шмит добро занио и умислио да је он тај који треба и може да суди Србима, јер су, према његовом мишљењу, криви што воле своје, а поштују туђе.
Како изгледа „једна историја“ коју промовишу страни изасланици, а прижељкују бошњачки представници, најбоље се види у Тузланском кантону. У додатку уџбеника из историје, између осталог, наводи се да су Срби агресори на БиХ. И то је довољно знати када је ријеч о реформи образовања у БиХ.
Извор: РТРС
