10. Јубиларно дружење Петровчана у Београду

СРЧАНО РАСПJЕВАНО ВЕЧЕ ПЕТРОВАЧКО

Ако бих овај текст почела ријечима да се и ове године као и претходних година на дружењу Петровчана у Београду окупио велики број посјетилаца, било би тачно. Уколико бих назначила да је једна од разлога оваквог типа дружења очување традиције, културе и обичаја нашег народа и то би било непогрешиво истинито. Такође, збиља је и та да многи од присутних долазе како би са земљацима проћаскали о неким темама овдашњим, али посебан акценат и слаткоћа причања је прелиставање албума петровачких успомена који би знао бити пропраћен и сузицама радосницама, па и громогласним смијехом који и музику зна да надјача. И све су то типичне приче срчаних Петровчана. Е сада, ово што ћу у наставку текста да напишем сматрајте почетком.

Значи овако. За овогодишње дружење Петровчана одржаног 23. марта у хотелу Орашац, у организацији Удружења грађана у Београду поријеклом из Босанског Петровца, протекло је у знаку двије десетке. Прва десетка казује да је ово јубиларно, десето или прводеценијско петровачко дружење. Друга десетка означава да је завршено највишом оцјеном на скали од један до десет.

Већ сам почетак, у коме нам се на подизању завјесе дружења, ведрином добродошлице обратио Боро Бањац, предсједник Управног одбора. Том приликом је рекао:

– Видим да на вашим лицима царује радост, свакако послије срдачник сусрета са својим Петровчанима. Иако нас је живот разбацао на многе стране, ово је прилика да се видимо, подравимо и изљубимо. Вечерас ћемо заједно запјевати и драгих, незаборавних дана се присјетити. Сваки досадашњи сусрет био је пун емотивног набоја у којима су се испреплитале и радости и туге. Али, и то је живот. Увијек идемо даље. Зато, нека се вечерас и наздрави и запјева и тако призову драга сјећања на наш завичај. Наравно, нека љубав и радост побједе сваку недаћу. Овакви сусрети као наше вечерашње у сусрету са драгим земљацима, пуни нам срце племенитишћу и добротом. Нека вечерас у нашим срцима влада дух нашег завичаја, нашег Петровца. Ми смо весели људи, честити и заљубљени у своје родно огњиште. Нека тако остане заувјек.

Сабрање Петровчана поздравио је и Немања Давидовић, савјетник предсједника Републике Српске и предсједавајућег општинског вијећа општине Босански Петровац. Пренио је и поздраве Милорада Додика.

– Долазећи на вечери Петровчана човјек се замисли и пита шта значи „вече Петровчана“ и шта је то што је циљ саме вечери. Онда схвати да је вече Петровчана свих удружења Петровчана у Беогрду, Бањалуци и Новом Саду веома значајно како за људе у Петровцу, тако и за људе у тим градовима гдје се дружења Петровчана одржавају. Једно смо од ријетких крајишких удружења који организују, односнои који имају своје вечери у три важна града као што су Београд, Нови Сад и Бања Лука. Оно што је мени врло важно је да догодине буде много више младих људи на вечери Петровчана. На себе сам узео ту обавезу да се потрудимо и да обезбедимо свим млађим од осамнаест година да буде бесплатан улаз како би олакшали родитељима чија деца желе да дођу и да заволе петровачки дух. Пекао је Немања Давидовић у свом обраћању.

Драго Ковачевић, начелник општине Петровац – Дринић обраћајући се присутнима исказао је драгост због великог одзива напоменувши да је то један од начина исказивања припадности и поштовања према Петровцу и петровачком крају.

– Код нас у Дринићу адаптирамо један простор за покретање рада предшколске установе која ће функционисати у оквиру наше основне школе и за почетак очекујемо тридесетак дјеце. Нису то само дјеца из Дринића, него и деца из Петровца која ће користити услуге те предшколске установе. Паралелно са тим радимо и један дом друштвених дјелатности који ће моћи да прими око триста људи. Зашто је то битно? Рећи ћу вам. У једном разговору са нашим владиком Хризостомом док је још службовао на подручју општине Петровац причали смо и о могућем дружењу Петровчана у општини Петровац. Тад је било речи да кад можемо имати дружење у Београду,Бања Луци и Новом Саду, зашто не бисмо могли и у Петровцу. Међутим, ево, прошло је већ много година од тада. Ускоро ћемо имати и адекватан простор да закотрљамо ову лепу причу. Већина вас има контакте са својим пријатељима и родбином и зна да је нас нажалост на том простору из године у годину све мање и мање. Овом приликом вас позивам кад год вам вријеме буде дозвољавало да обиђете своје огњиште, да уредите гробове својих предака, а сваки ваш долазак на тај простор биће и нама подршка да останемо и опстанемо на том простору. – рекао је Драго Коваћевић

Свима окупљенима на београдској вечери Петровчана обратио се и Миодраг Линта, председник Савеза Срба из региона и народни посланик.

– Срби са подручја општине Босански Петровац, али и многи други Крајишници доживјели су деведесетих година прошлог вијека катастрофу библијских размјера јер су протјерани са својих вјековних огњишта. Дио њих је убијен, рањен, мучен, а српска имовина је плански, систематски пљачкана, паљена и уништавана. Али Срби Петровчани и други Крајишници нису клонули духом. Наставили су жестоко да се боре да обезбеде егзистенцију себи својим породицама као вриједни, радни, поштени људи.

Такође, у Србији живи значајан број Срба који су потомци наших славних српских добровољаца из времена Првог свјетског рата, потомци српских страдалника из злогласне НДХ и потомци наших колониста који су се доселили у Србију послије Другог свјетског рата. Све их заједно веже љубав према свом завичају, љубав према својим прецима и понос на своје поријекло.

Ја као предсједник Савеза Срба из региона и народни посланик активно се залажем и борим да наша мајка Србија далеко више и активније помогне наш народ не само на подручју општине Босански Петровац него широм Крајине и широм Федерације БиХ. Држава треба да оснује једну посебну државну институцију тј. Канцеларију за Србе у региону која би имала озбиљан буџет и која би на активан начин помагала нашем народу односно да помогне обнову путне и друге инфраструктуре, отварање радних мјеста и заштити српску имовину.

Поред тога, важно је да Србија пружи сву финансијску и правну помоћ часним и честитим борцима које прогони бошњачко правосуђе; да оснује Меморијални центар српских жртава на простору бивше Југославије и активно се бори за истину о страдању српског народа; да оснује Музеј Срба из региона са циљем да чувамо српско културно и духовно наслеђе. – рекао је Линта.

Уз честитке за јубилеј Петровчанима и свим присутнима поздравне ријечи у уводном дијелу дружења имала је и Ранка Срдић Милић, предсједница Савеза крајишких удружења.

– Вашим сабрањем вечерас испуњава се Господња заповест „Љуби ближњег свог“ . Пошто сам упућена у завичајност , тврдим да ови људи овде и сви који се скупљају на завичајним вечерима, највећи су потенцијал за обнову тамо завичаја и за овде помагање нашем човјеку у невољи не дао Бог, а дао Бог у разним унапређењима. Нисам из Петровца, али пролазим кроз Петровац кад идем на моје огњиште. Ја сам из једног села између Гламоча и Дрвара из Црног Бра. „Проласци ми кроза те сведоче да тугујеш крајишки петровче.“ Ово сам једном записала у проласку кроз Петровац. Да сте живи и здрави, да вас прати срећа јуначка и добро здравље. То је данас најбитније. – рекла је Ранка Срдић Милић и потом казивала своје завичајне стихове.

НАКОВАЧКИ И ВЕЛИКОСЕЛСКИ ПЕТРОВЧАНИ ИЗ БЕОГРАДА

Да су одлични домаћини и да имају велики круг прјатеља и поштовалаца , Петровчани су и ове године потврдили. Међу бројно присутнима сусрели смо Драгана Гагу Медића, Жарка Дошена, Радомира Рајка Кнежевића, Милана Мићаса Бабића и Славка Пећанца, веселу дружину из Накова и Банатског Великог Села, чији су коријени петровачки, а живе и успјешно раде у Београду. Угошћени су и они који нису из Петровца, али су дошли како би уживали у великој срдачаној гостопримивости домаћина. Лепо је било за видјети и оне који су дошли са представницима три генерације из једне породице.

ЗВЕЗДИЦЕ ПЕТРОВАЧКЕ ВЕЧЕРИ

У својој разиграности најсвјетлија тачка завичајне вечери биле су две принцезице двије рођене сестрице четворогодишња Анастасија и двогодишња Дарија Цветковић. Иначе, имају и брата Сергеја. Све време у присуству и под будним оком мајке Марте и оца Бојана биле су распјеване, разигране и насмијане. У веселости чиграстог поскакивања звјездице Анастасија и Дарија биле су једва ухватљиве за фотографију Српског кола.

ПРОЗНО ПОЕТСКИ ТРЕНУЦИ

За срце и душу свих присутних било је кратко поетско представљање Драгице Вигњевић Ковачевић док је казивала стихова из своје књигње „Гдје нестаје сунце руменилом вођено. Такође, посебан ужитак било је казивање дијелова књиге Миланка Ковачевића „Пркоси са Грмеча“.

УСПJЕШНИ

Имена оних који стоје иза успјешног и десет година одрживог постојања Удружења грађана у Београду поријеклом из Босанског Петровца су Момир Кецман, председник Удружења, Боро Бањац, председник Управног одбора, Здравко Булајић, секретар. Чланови Управног одбора су Богица Петровић, Милан Кецман, Драган Латковић, Милан Мандић, Душко Мирковић, Предраг Обрадовић, Марко Роквић, Драган Иванић, Мићо Латиновић и Милан Кецман.