ЗУГ „Ћиро Личка Калдрма – Дрвар“ прославило славу Покров Пресвете Богородице

ЗУГ „Ћиро Личка Калдрма – Дрвар“ је 14. 10. 2024. године обиљежио 11 година својих активности и своју славу Покров Пресвете Богородице, која је била и парохијска слава града Книна и села Личка Калдрма, Лички Тишковац, Торбички Ваган, Шевина Пољана и Завлака. Најприје је одржано опело за све настградале и нестале КРАЈИШНИКЕ, као и освештење славског колача у Храму Свете браће Ћирила и Методија у Бусијама. Послије тога је настављено дружење уз богату трпезу љубави у парохијском дому у Бусијама.

Осим чланова ЗУГ „Ћиро“, између 100 гостију, били су присутни Стојановић Жана (кума славе) кабинет предсједника државе, Лакић Сања Министарство за рад, социјална и борачка питања, представници ГО Земун, Бокан Томислав НП „Динара-Дрина-Дунав“, чланови ЗУЛ „Никола Тесла“ Апатин на челу са Опала Драгољубом, Михајловић Љубо шеф жељ. станице Батајница, УГ „Завичај“ на челу са Ненадом Абрамовићем, Удружење Славонија у срцу на челу са Миодрагом Жарковићем, Будимо људи Батајница на челу са Владом Новаковићем и други. Посебно се захваљују кухињском особљу Гордани Којић. Путем мејла позвано је још 30 представника разних удружења и институција, али само се јадан јавио и честитао, а остали су игнорисали позив. Зашто?

Угодну атмосферу правили су Мандић Душанка са богатим репертоаром пјесама, Руње Владо гуслар из Гламоча, Љиљана Ћуић пјесникиња, пјевачке групе „Славонија у срцу“, „Банијски славуји“ на челу са Ђуром Клипићем, „Од тромеђе до мора“ (Драганић Љ.) ЗУГ „Ћиро“ и Пећанац Зоран уз музичку пратњу Вукас Неше. Дружење је започело уз пјесму „Нема раја без роднога краја“, коју су отпјевале све пјевачке групе и појединци заједно. У веома пријатној атмосфери дружење је настављено до раних јутарњих сати.

У официјелном дијелу програма Жељко Бурсаћ је позравио све присутне и захвалио им се на одазиву, а потом су скуп поздравили Стојановић Жана, Лакић Сања и Бокан Томислав.

Послије тога је Јован Вученовић упознао присутне да је ова година била најплодоноснија у наступима пјевачке групе ЗУГ „Ћиро“, са којом активношћу се не може похвалити ниједна друга пјевачка група. ЗУГ „Ћиро“ је у 2024. години наступао на сљедећим културним манифестацијама, а на некима је добијао и специјална признања (дипломе, плакете пехаре):

АПАТИН „Личко прело“
НОВИ САД „Сајам завичаја“
ГО ЗЕМУН „Пливање за часни крст на Дунаву“
КРУШЕДОЛ „Крушедолска звона“ (Крајишки црквено народни свесрбски сабсор)
РАЈАЦ „Косидба на Рајцу“ (народна културно спортска манифестација)
АПАТИН „Личка олимпијада“ (културно спортска манифестација)
НОВИ САД „Ивандан“ (Слава НП „Динара-Дрина-Дунав“)
ФРУШКА ГОРА „Дан устанка народа Србије 1941“
СТРМИЦА/РХ „“Сијело тромеђе“ (Сасбор народног стваралаштва) – ЗАХВАЛНИЦА
СРБ/РХ „Лички вишебој“ и „Дан устанка народа Хрватске 1941.“
ПРИЛИКЕ „Фестивал изворног народног пјевања“ – ПРВО МЈЕСТО ЗА СЦЕНСКИ НАСТУП
ОХРИД/СМ „Охридско сунце“ (Међународни фестивал пјесме и игре) – НАЈБОЉА ПЈЕВАЧКА МУШКА ГРУПА и НАЈБОЉИ СЦЕНСКИ НАСТУП
ЗУБИН ПОТОК/КиМ „“Мој Колашин пјева Зубин Поток“ (фестивал пјесме и игре) – ДРУГО МЈЕСТО МЕЂУ МУШКИМ ПЈЕВАЧКИМ ГРУПАМА и НАЈБОЉИ СЦЕНСКИ НАСТУП.
ЗЕМУН „Крстовдан“ (салава ГО Земун)
КОВИЛОВО „Сабор Крајишниука и пријатеља“ (Жељко Бурсаћ је у име свих учесника предао рапорт ПРЕМИЈЕРУ СРБИЈЕ да је манифестација спремна за почетак)
СУБОТИЦА „Буњевачко коло“ (Међународни фестивал традиционалног пјевања)
ПЛАНДИШТЕ „Крајишки бисери“ (фестивал изворних крајишких пјесама)
ЗЕМУН „Дан особођења од фашизма 1944“
БАТАЈНИЦА „Дан особођења од фашизма 1944“
СУБОТИЦА „Ој, Банијо родна грудо моја“ (Фестивал изворног пјевања)
НОВИ САД „Дани РСК у српској Атини“

У паузима између наступа пјевачких група Жељко Бурсаћ предсједник ЗУГ „Ћиро“ је заслужним појединцима у знак захвалности за њихов допринос за афирмацију ЗУГ „Ћиро Личка Калдрма – Дрвар“ уручио признања у виду пехара и плакета.

На крају дружења Жељко Бурсаћ је изразио наду да се и сљедеће године истим поводм окупимо на истом мјесту и у још већем броју, уз стихове пјесме: Возила ме гарава машина од Калдрме па до града Книна. Кад би мого ја би опет биро да ме вози до Калдрме ЋИРО.

Информацију прибиљежио

Вученовић С. Јован