13. ЗАВИЧАЈНО ВЕЧЕ У БАРАЈЕВУ: Свештенику Виду Милићу уручена Повеља „Милисав Чамџија“

На 13. завичајној вечери удружења Ново огњиште из Барајева је уручена повеља “Милисав Чамџија”, а први добитник овог признања је протојереј ставрофор Видо Милић.

Удружење “Ново Огњиште” организовало је 13. завичајно вече које је одржано у пуној великој сали Центра за културу Барајево у недељу 29. маја 2022. године.

ДИМИЋ: ПРОГНАНИ СРБИ ОПЛЕМЕНИЛИ НАШЕ КРАЈЕВЕ

Након химне “Боже правде” скуп је благословио свештеник Владимир Димић.

У својој бесједи је нагласио да су прогнани и избјегли Срби који су дошли у Барајево са собом донијели сјеме својих предака и земљака наводећи великане попут Тесле, Милановића, Матавуља, Деснице, Шантића, Кочића, Његоша….

– Гледајући као дијете размишљао сам како је људима који су долазили у барајевске крајеве, а претходно су прешли на стотине километара, остављајући своје огњиште. Они су оплеменили ове крајеве и дали нови печат и изглед нашем мјесту, које је због свог географског положаја, али вјерујем и са људима и природом привлачно. Зато и овај благослов Божији који је над свима нама у нашем крају нека заиста обасјава душе свих нас, да огњишта истински горе, да у њима има потомака који ће се дичити прецима и који ће потомцима оставити оно што је заиста достојно живота у овим крајевима.

ПОМЕНИ СВИМ СРПСКИМ СТРАДАЛНИЦИМА

Прочитан је и поздравни говор предсједника Удружења Јова Добријевића који је због температуре био спријечен да присуствује догађају.

Удружење је било веома активно између два завичајна скупа. Упућена је новчана помоћ за српске повратнике на Банији, а захваљујући сарадњи са СПЦО Барајево одржан је неколико помена српским страдалницима погрома на Космету, жртвама НАТО агресије на нашу земљу, као и жртвама злочиначке акције Олуја.

– Желим да сви добро упамтите да се сваког 24. марта од 17 часова у нашој саборној цркви Светог Саве у Барајеву одржава помен браћи страдалој у погрому на Космету, као и жртвама злочиначке НАТО агресије на нашу земљу. Такође, на празник Благе Марије, сваког 4. августа окупљамо се у нашој цркви како би поменули српске мученика страдале у злочиначкој акцији Олуја. Немамо право никад да заборавимо да је у ратовима деведесетих година 22 људи из наше општине положило живот за српску слободу. Ми ћемо као Удружење истрајавати у томе све док се у свијести наших суграђана не створи навика да се поред других великих и значајних црквених празника морамо у нашим храмовима окупљати и у ове дане како би се помолили свим српским мученицима.

АДАМОВИЋ: НЕМА ВЕЋЕГ НИ СВЕТИЈЕГ ЦИЉА ОД СРПСКЕ СЛОГЕ И ЈЕДИНСТВА

У Барајеву је током деведесетих година регистровано око 9.000 прогнаних и избјеглих Срба, док је нешто мање од 3.000 интерно расељених лица стигло са Космета 1999. године. Око двије трећине је трајно остало на територији општине Барајево.  У име ГО Барајево предсједник Слободан Бато Адамовић је поручио да га овакви скупови увијек обрадују.

– На овај начин показујемо да наше претке нисмо заборавили, а потомцима дајемо примјер како треба његовати и поштовати традицију.

Адамовић је истакао да у свакој прилици треба исказати захвалност према становницима Барајева који су примили и прихватили своје сународнике са ратом захваћених подручја.

– Треба бити захвалан мајци Србији која нас је несебично примила и пригрлила онда када нам је било најтеже. Зато обећавам да ћу, док сам на челу градске Општине Барајево, несебично помагати све оно што доприноси заједничком животу српског народа – поручио је Адамовић.

ЛИНТА: СРБИЈА ДУЖНА ДА ПРИЗНА СТАТУС КРАЈИШКИХ БОРАЦА И РИЈЕШИ СТАМБЕНО ПИТАЊЕ ИЗБЈЕГЛИЧКИХ ПОРОДИЦА

Скуп је поздравио и народни посланик Миодраг Линта који је је у свом говору истакао да је важно да Србија води активну политику борбе за истину о карактеру ратова на простору бивше Југославије и да се активно бави културом сјећања због чега је и предложио оснивање Меморијалног центра геноцида над српским народом у НДХ и Меморијалног центра српских жртава на простору бивше Југославије, у којима би радили квалификовани стручњаци на попису српских жртава и захтјевали обиљежавање свих стратишта и тако ширили истину о страдању нашег народа у међународној заједници.

– Србија је остала дужна признање ратног стажа крајишким борцима који су се часно и поштено борили за свој народ и државу. Такође држава би морала дати подршку часним српским ветеранима које прогони муслиманско, хрватско и албанско правосуђе – поручио је Линта и подсјетио да је почетком марта премијерка Ана Брнабић дала чврсто обећање да ће у наредном периоду Влада Републике Србије обезбиједити кров над главом свакој избјегличкој породици и тако ријешити кључно питање интеграције нашег народа након ратова из деведесетих.

This is box title
Славко Алексић о Светом Вукашину

Домаћини су истакли да су за датум сабрања нимало случајно одабрали дан у коме СПЦ слави свештеномученике Вукашина Јасеновачког, Теодора Вршачког и светих мученика Сурдуличких.
Народни гуслар Славко Алексић је подсјетио на ријечи које је изговорио Свети Вукашин из Клепаца своме џелату Жилу Фригановићу: „Само ти дијете ради свој посао.“

– Усташе су прије Другог свјетског рата пописали јаме по Херцеговини са прорачуном колико која може примити људских тијела и запремину тих јама су погодили. Те јаме су биле етнички чисте. Колоне српског повезаног живља усташе су спроводиле и бацале у јаме, а српска чељад блажено и мирно корачала у смрт, као да иду на причест. Рат са покојнима нико није добио, јер га покојни не воде. Истим се не суди, а земља се не може смирити док жртве не изиђу на површину. Те српске жртве нијесу биле брисане само из живих него из мртвих како би се поништило свако њихово постојање. Тако је пјесник Дучић пишући о српским невиним жртвама записао: „Благо оном народу кога познају по невиним жртвама, а не по злочинима.“ Хрвати се никада никоме нијесу извинили, нити се застидјели, а стид је најлепши украс човјековог лица. И онај који не умије да се застиди томе ни вода којом се умива није невина. Свети Патријарх Павле изговорио је јеванђелске ријечи које би свака правна држава требало да унесе у свој Устав. „Кад би оснивање наше независне државе било могуће само радећи злочине, ја бих прије пристао да нестане не само велика него и мала Србија и сви Срби заједно са мном, него што бих пристао радећи нељудско и нечовечно. 

ЋОРОВИЋ: КАД ЈЕ ТЕШКО, ТУ ЈЕ ОТАЦ ВИДО…

У склопу програма по први пут је уручена недавно установљена повеља Милисав Чамџија, а први добитник овог признања је протојереј-ставрофор Видо Милић.

Члан УО Удружења новинар Трифко Ћоровић је истакао да су многи данашњи житељи Барајева то постали не својим избором него Божијом вољом.

– Колико год патили за бившим завичајем Барајево смо завољели и данас знамо да већег ни љепшег града од њега немамо, нити требамо. Један од нас био је и Милисав Чамџија. Његов отац Милинко Ивановић се у вријеме велике сеобе за вријеме патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте доселио у Велики Борак. Познат по својој храбрости, овај потомак херцеговачко-црногорске породице која се доселила са Космета је испунио обећање дато Карађорђу и међу првима ушао у ослобођени Београд. Не зна се поуздано када је тачно Милисав рођен, али се сигурно зна да је као херој са сабљом у рукама смртно рањен 1815. године током Другог Српског устанка код Обреновца. И баш зато што за живота није тражио никаква признања ред је да га се бар на симболичан начин сјећамо. Зато је наше удружење донијело одлуку да установи награду која носи име ослободиоца српске престонице – објаснио је Ћоровић и додао да кандидат за ово признање може бити само онај ко је својим дјелима оставио неизбрисив траг у развоју Барајева.

– Зато није било тешко донијети одлуку да први добитник ове награде буде протојереј-ставрофор Видо Милић. Он није само отац своје дивне шесторо дјеце, нити је само духовник. Он је вјечити неимар иза кога генерацијама остају на корист подигнуте или обновљене цркве, парохијски домови, а посебно смо сви поносни на Мисионарски дом у којима се поред вртића налази и одјељење музичке школе Даворин Јенко чије смо даровите ученике и вечерас могли да чујемо. И гдје год се кретали на територији општине Барајево, а богами и шире, кад год се појави неки проблем, први савјет је “Зови оца Вида, он то једини може да ријеши…” Вјероватно ни сам не би могао да каже колико је организовао хуманитарних акција, молебана и разних других активности … – рекао је Ћоровић који је потом ово признање и уручио свештенику Милићу.

This is box title

ПОВЕЉА У ПРАВИМ РУКАМА

Удружење прогнаних, избјеглих, расељених и досељених Срба “Ново Огњиште” додјељује повељу Милисав Чамџија протојереју ставрофору Виду Милорадовом Милићу, у знак благодарности за доброчинство, задужбинарство, неимарство, мисионарски и хуманитарни рад, посвећеност у очувању имена српског, вере светосавске, културе и наслеђа славних предака, и општем напретку и духовном развоју наше заједнице.

МИЛИЋ: САМО САМ ОРУЂЕ У ВАШИМ РУКАМА!

Дуг алауз је само потврдио да ова награда долази у праве руке. Иначе, ово није први пут да овај свештеник добије признање од својих парохијана. Наиме, Скупштина градске општине Барајево 2013. године додјелила му је златни печат Правитељствујушчег совјета сербског за изузетно залагање у изградњи Мисионарског центра.

Милић је у свом излагању истакао ништа не би могао да учини без помоћи Божије.

– Ја сам само оруђе у вашим рукама и у божијим рукама да учинимо оно што сматрамо да је добро и корисно за наш народ. Нисам само појединац ту, него цијела заједница. У суштини то и јесте наш циљ постојања да једни заједно са другима допринесемо бољим условима за живот у овом нашем најљепшем мјесту за живљење. У једној од ранијих наших саборања подсјетио сам ријечи из Јеванђеља гдје апостол Лука говори „лијепо нам је овдје бити“ и заиста нема љепшег мјеста ако човек својим бићем се заиста спусти у дубину и заволи прво земљу, па људе који су на њој. Онда ће свакако наћи и разлога да остане и да савија своје ново огњиште на овом месту. Хвала свима!

ДЕБИТАНТИ ОДУШЕВИЛИ

Неки учесници  су први пут учествовали у програму удружења. Тако су посебан печат вечери дале ученице МШ “Даворин Јенко” предвођене професорком Дијаном Милкић. Оне су химном “Боже правде” и пјесмом „Ово је Србија“ отвориле програм, а затвориле га стиховима пјесмама “Косовки божури” и “Пукни зоро”.

Први пут на завичајној вечери су наступили и чланови фолклорног ансамбла “Јелек” из Вранића који су одушевили публику Играма из Шумадије и Лесковца.

Стални учесници завичајних вечери су мушка и женска пјевачка група удружења Банијаца из Београда који су и овога пута показали зашто су цијењени као један од најбољих крајишких вокалних састава.

This is box title
Сјећање на Маријану Борковић

Током вечери организатори су подсјетили да је прошло пет година од смрти Маријане Борковић.
– Рођена је и одрасла у Сиску, одакле је морала отићи најпре у Двор на Уни, а након злочиначке акције Олуја доселила се са својом породицом у Барајево у коме је оставила неизбрисив траг. У једном периоду била је и председница удружења удружења Ново Огњиште. Остала је у памћењу као вриједни хуманитарац и чувар завичајне традиције. Истицала се и као чланица пјевачке групе Завичајног удружења Банијаца.

Упечатљив наступ имао је Радован Новићевић који је извео  монолог “Милуша и Срећко”.

По традицији ни овај скуп није протекао без мајстора писане ријечи пјесника Милош а Бајића, Бранка Гашевића и Растка Живака.

Програм је водила Сања Ивковић из Центра за културу.

Догађај су својим присуством увеличали Координације избегличких удружења и Удружења Срба из Федерације БиХ.

Програм је трајао 100 минута, а реализован је у склопу пројекта “Српска духовна вертикала” коју је подржала ГО Барајево.

Извор: Слободна Херцеговина

Нема коментара

Напишите коментар