15. окупљање Змијањаца у Каћу

Удружење грађања “Змијање“ је 18.02.2023. године у ресторану “Оморика“ у Каћу одржало традиционално 15 окупљање и обележило 17 година постојања и рада, уз присуство бројних гостију, пријатеља и поштоваоца традиције, обичаја и културе српског народа.

Позиву за дружење су се, као и увек, одазвали народни посланик Миодраг Линта, директор Фонда за избегла и расељена лица и за сарадњу са Србима у региону Александар Ђедовац, помоћник Градоначелника Новог Сада Александар Петровић, члан Градског већа за управу, прописе и урбанизам Милован Амиџић, представници побратимског Завичајног удружења Јањана на челу са Зораном Црепуљом, представник удружења Петровчана Никола Бркић и други. Дружењу се присуствовали и представници из Републике Српске на челу са председником Месне заједнице Стричићи Радом Божићем и председником Извршног одбора Удружења Змијање из Бања Луке Владимиром Ђукановићем.

Све присутне је повезала иста жеља, а то је да се освежи сећање на змијањску традицију, културу, обичаје, игру и песму. Пре него што је почео програм, свештеник је подсетио присутне да се одувек на почетку сваког посла помолило Богу и да се на крају посла Богу захваљивало, те је у духу те традиције благословио скуп.

Након благослова, присутнима се обратио председник Удружења грађана Змијање Ђорђе Пантелић који је пожелео свима добродошлицу и исказао задовољство због традиоционалног и веома бројног окупљања. Посебно је истакао значај присутног млађег нараштаја:

– Вечерас ми је пуно срце кад видим оволики број млађих момака што значи да смо урадили добар посао и да ће оно што смо ми посејали млађи да жању. Надам се да ће сваке године бити све више млађих нараштаја.

Помоћник градоначелника Новог Сада Александар Петровић поздравио је домаћине и госте у име градоначелника Милана Ђурића и пожелео пријатно дружење на традиционалном догађају. Петровић је пренео поздраве од бившег градоначелника, а садашњег Министра одбране Милош Вучевић. Такође, Петровић је истакао значај оваквих окупљања:

Свако из свог краја доноси нешто чиме се поноси, нешто што ову нашу питому војвођанску равницу чини посебном и другачијом, а наш Нови Сад привилегованијим, што у правом смислу представља мултикултуралну средину. Област из које ви потичете помиње се први пут средином 16. века и има богату епску традицију. Борилачка прошлост Змијањаца прожета витештвом и јунаштвом од давнина је снажила њихову слободарску идеју.

Петровић се осврнуо на присуство изложби у августу 2021. године која се односила на Змијањски вез и истакао је да је тада увидео сву раскош и таленат и све што Змијањце чини оним што јесу и са чиме су оплеменили свет.

Такође, Петровић је истакао да не постоји препрека нити природна и вештачка подела међу Србима и исказао подршку града:

Као рођени Новосађанин поносан сам на све вас, на овај мултиетнички и мултикултурни град који никад у својој пребогатој историји није био мали и увек је било и биће довољно места за све нас, за све људе добре воље, широког и топлог срца. Пуну и несебичну подршку града увек ћете имати.

Народни посланик и председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта изразио је своје велико задовољство јер је скоро сваке године присутан на дружењу Змијањаца у Каћу:

Удружење грађана Змијање је једно од ретких удружења које има низ активности током године и одржава редовно везу са својим завичајем, реализује разне спортске, културне и економске активности. Оваква дружења су веома значајна за афирмисање културе, обичаја и традиције у случају Змијањаца.

Миодраг Линта је истакао да би било добро да се оснује посебна државна институција која би се на један системски и плански начин бавила пружањем помоћи и подршке Србима, који живе у осам држава региона, пет држава које су настале на простору бивше Југославије и још Мађарску, Румунију и Албанију јер на том простору живи близу два милиона Срба. Осим Мађарске и Румуније, у осталих шест држава можемо рећи да постоји већи или мањи степен дискриминације нашег народа и да би један системски приступ државе њима много значио са једне стране, а са друге стране то би била активна подршка борби програних Срба из ФБиХ и Републике Хрватске у остваривању имовинских и стечених права. Такође, та институција би била подршка нашем народу у реализацији инфраструктурних и других пројеката који су њима од великог значаја.

Владимир Ђукановић музејски саветник, етнолог у Музеју Републике Српске, председник Извршног одбора Завичајног удружења Змијање Бања Лука објаснио је значај Змијањског веза, који је симбол Змијањаца:

Музеј Републике Српске је 2013. године покренуо иницијативу уписа Змијањског веза на листу светског нематеријалног културног наслеђа. Ми смо тај пројекат успешно одрадили и Змијањски вез је 2014. године уписан на листу УНЕСКО и постао је први елеменат испред БиХ и Републике Српске који је уписан на листу нематеријалног културног наслеђа.

Ђукановић је истакао да је Змијањски вез карактеристичан јер се ради у само једној и то тамно плавој боји и није претрпео никаве промене приликом било које власти, остао је аутохтон и задржао је свој изглед. Змијањски вез је рађен крсташком техником, односно техником малих крстића, који су за време турске владавине представљали приврженост Православној вери и хришћанству.

У културно-уметничком делу програма учествовали су певачка група КУД “ДР Младен Стојановић“ из Бачког Јарка, гуслар Витомир Вулин, певачка група КУД “Свети Сава“ из Каћа и група “Пркос“ из Сремске Митровице.