21 година од злочина над избјеглим из РСК
Навршила се 21 година од напада НАТО авиона на Сурдулицу када је убијено 15 Срба избјеглих из Републике Српске Крајине /РСК/, смјештених у павиљоне Специјалне болнице за плућне болести, и четири корисника Старачког дома, саопштио је Документационо информациони центар „Веритас“.
У ноћи између 30. и 31. маја 1999. године убијени су Босиљка Малобабић /53/ и њена дјеца Милена /20/, Раде /19/ и Миленко /16/, Мила Слијепчевић /90/, Душан Манојловић /72/, Милица Манојловић /77/, сви избјегли из Сјеничака код Карловца.
НАТО авијација убила је и Славка Поповића /60/, Ђорђа Павковића /45/ и Даницу Малешевић /61/ из Крњака, Напијала Драгића /70/ из Војнића, Богданку Јањанин /74/ из Вргинмоста, Петра Будисављевића /60/ из Врховина, Раду Жигића /52/ из Коренице и Миланка Вучковића /65/ из Дуге Ресе.
У оближњем старачком дому убијени су Стана Рашић /66/ из Врања, Босна Милановић /68/ и Стамен Рангелов /61/ из Сурдулице, те Десанка Величковић /67/ из Владичиног Хана.
Дијелови тијела убијених Срба из РСК извлачени су неколико дана из рушевина и скупљани са околних стабала, те је вршена реконструкција ради идентификације по припадности одређеној особи до препознатљивости.
Међутим, дејства бомбардовања су била толико разорна да је комплетно уништен анатомски састав како чврстих тако и меких ткива за неколико тијела због чега су, упркос упорности и жељи патолога остали неидентификовани Милица Манојловић и браћа Раде и Миленко Малобабић.
Посмртни остаци избјеглица сахрањени су на Масуричком гробљу у Сурдулици, далеко од њиховог завичаја у Лици и на Кордуну, који су напустили у августу 1995. године у акцији „Олуја“, а гдје их УН није заштитио иако се радило о заштићеном подручју.
За отети завичај и изгубљене животе избјеглица из Лике и Кордуна и стараца из Србије нико никада није одговарао, напомињу из „Веритаса“.
Преузето са: СРНА
