Миле Мркаљ: Четврта кордунашка бригада у најхуманијој акција током НОБ-а

Миле Мркаљ: Четврта кордунашка бригада у најхуманијој акција током НОБ-а

У селу Горњем Будачком, испод Дебеле косе, на Кордуну 20. августа 1942. године формирана је Прва кордунашка, односно Четврта бригада НОПа од бораца двају ударних батаљона Првог и Другог кордунашког НОП одреда и Омладинског батаљона „Јожа Влаховић“, која непосредно након оснивања прелази на подручје Покупља и Зумберка.

На путу према Жумберку Четврта кордунашка бригада се задржала на Кордуну у шуми Муљци, на граници између Сјеничака и Острожина. Ту је 23. аугуста одржан велики народни збор, коме је присуствовало око 6000 житеља сјеверног дијела котара Вргинмост. На збору су говорили Никола Видовић, командант и Миле Мартиновић, политички комесар Бригаде. Био је то до тада највећи збор у току народноослободилачког рата у овом крају. И најрадоснији. Народ је тада први пута на једном мјесту видио већу партизанску јединицу у којој се налазило око 800 добро наоружаних бораца. Орила се пјесма, играла кола и веселило. Жене и омладинке празниле су своје кошаре препуне најбоље хране коју су у то вријеме могле припремити. Више од стотину омладинки и пионира донијели су у Муљце воће за своје борце. Никада већег поноса и весеља. Народ је осјећао своју снагу. Расла је вјера у побједу.

А онда, свега три дана након овог збора, Бригада је прешла преко Купе. За пријевоз бораца преко ријеке Котарски НОО Кирин—Сјеничак и Опћински НОО Сјеничак саградили су три чамца. Осим тога, за пријевоз су кориштени и постојећи скривени чамци на Купи код Пркоса.

На свом путу за Жумберак Бригада је 26. аугуста 1942. извела једну од најхуманијих акција у хисторији народноослободилачког рата, ослободивши из усташког логора у Јастребарском 727-оро дјеце похватане претежно приликом непријатељских офанзива на Козару, Кордун, Банију и Лику. Међу њима налазило се и дванаесторо Сјеничараца — осам дјечака и четири дјевојчице, похватаних као слугани у Покупљу: Мила В. Братић, Раде Катић Сљек, Јово Мркаљ Шнајдер, Ката Мркаљ Маркова, Милић и Раде Мркаљ Лукунић, Милка М. Росић, Гојко и Васо Сузић Николини, Миле Шкаљац, Милић А. Шкаљац и Даница Вујчић Радина.

Приликом извођења ове акције штаб Бригаде уско је сурађивао с руководећим комунистима из Покупља Николом Брезовићем Пребегом, Стјепаном Кореном Бенџом, Фрањом Микулићем Копачем и другима.

О ослобођењу и изгледу дјеце логораша у Јастребарском у тадашњој штампи на ослобођеном подручју у септембару и октобару 1942. године било је записано: „Хура, хура, живјели партизани, живјела слобода, разлијегало се главном улицом Јаске. То су дјечји гласови, пискави, раздрагани од узбуђења сливени у једну силну дерњаву, урнебес, који се стапао у опћи ратни шум што је тога јутра обузео Јаску. Огромна руља дјеце текла је као бујица према средишту градића и заглавила се у главној улици. То је фашистичко робље, које је било у неким талијанским баракама, ограђеним жицом. Партизани су их пустили на слободу. Бујица је потекла према шуми. Дерњава је заглушила уши. Ено шуме, поља, потока! Ено, тамо, тамо се слободно дише! Ено њива кукуруза. Брзо, брзо, тко ће први стићи! Бујица јурне у кукуруз. Ломе се клипови, шуштање и врисак измијешали се. Дјеца се гуше глођући. Настаде један час затишје. Само се чуло сладокусно мљаскање младог кукуруза. Није било времена да се оперуша, гризло се одмах свеједно. Зрно и перушина. Ено, неколико гредица мркве. Похлепно попадоше по њима. За час је мрква била почупана и халапљиво спремљена у празне желуце, који су се срасли с хрптењачом. И прва њива репе за час је избрисана с лица земље. На воћке се сјатише јата дјеце као чавке. Свуда иза њих остајала је пустош . . . Мали сићушни костури крећу на два коштана штапа, на средини ојачана и пресвучена танком прљавом кожом. Из дроњака вире ребра, која подсјећају на сеоски плот од шибља. Хрптењаче су им искочиле, а краљешци хоће да пробију натегнуту тамну кожу. Истањени вратови одају утисак као да више не могу носити те лубање живих мртваца. Избезумљене, безбојне и од глади зажарене очи вире из дубина и сулудо звјерају за плијеном.

ОБЈАВИЛА И РАДИО МОСКВА

И наше партизанске очи зажариле су се, гутали смо да нам не би наврле сузе. Гњевно и пријетећи стискале су се наше песнице … Фашистичка неман … крваво ће платити за ове дуге поворке живих сићушних костура …«

О подвигу Четврте кордунашке бригаде Радио Москва је објавила: „Наши партизани ослободили су из концентрационог логора у Јастребарском код Загреба 900 козарачке дјеце, а не 600 како је раније било јављено. Ту дјецу су усташе мучиле и хтјеле да их васпитају у духу фашизма. Сва ова дјеца налазе се сада на нашој ослобођеној територији“.

Из књиге Миле Мркаљ „Сјеничак – кроника кордунашког села“, Хисторијски архив Карловац 1980.

Приредио: С. Данчуо

Преузето са: Банија онлајн