Обиљежен Дан страдања Срба из 13 западнокрајишких општина 1995. године на Банстолу

У Храму Благе Марије на Банстолу 13. септембра је достојанствено обиљежен Дан страдања Срба из 13 западнокрајишких општина 1995. године. Овим поводом вјерници и окупљени су се молитвено присјетили невиних цивила и храбрих војника који су положили животе.

Овај дан Српска православна црква молитвено прославља и новомученике Јасеновачке.

У љето и јесен 1995. године са подручја 13 општина западне Крајине – Гламоч, Грахово, Дрвар, Петровац, Рипач (Бихаћ), Купрес, Јајце, Кључ, Сански Мост, Крупа на Врбасу, Србобран /Доњи Вакуф/, Шипово и Мркоњић Град, са вјековних огњишта прогнано је више од 120.000 Срба, а убијено и нестало 2.014 српских војника и цивила. На том подручју постојао је 31 логор и 20 масовних гробница.

Протонамјесник Синиша Хрвачевић у својој бесједи каже да данас када смо ми слободни имамо задатак да жртву страдалих претворимо у живот.

– Да њихову проливену крв претворимо у наше јединство и братску љубав, зато вас позивам браћо и сестре да се не плашимо истине, да не пристајемо на заборав да чувамо име и дјела наших мучемика јер они нас гледају из вјечности и моле се за нас. Ми живи ако им сотанемо вјерни бићемо достојни њиховог заступништва.

Присутне делегације су положиле цвијеће на споменик Крајишка суза.

Предсједница Савеза крајишких удружења Ранка Срдић Милић поздравила је пристуне.

– Сама помисао на 1995, када сам била у завичају, буди у мени кошмаре и свим часним и достојним патриотама. Тада смо били прогоњени и заувијек је промијењена географска слика онога најчистијег и најљепшег етничког простора.

Срдићева је подсјетила на муке српског народа које је доживио од здружених Хрватских оружаних снага , Хрватског вијећа одбране и Петог корпуса БиХ.

– Те страхоте су директни наставак метода мучења и патње мог народа које су виђене у НДХ. Не можемо да заборавимо парадигму тих мука, новог Вукашина Јасеновачког, војника Раду Родића из Санског Моста који је остао достојанствен на све методе мучења и одузимања његових дијелова тијела. Данас се морамо сјетити и мајки из Републије Српске које су дале по три сина и више чланова породице, неко зета, неко мужа, таквих је било чак 17. Све је кренуло са Миљом Зечевић из Сијековца којој су убијена три сина и муж.

Срдићева је подсјетила и на Слободана Стојановића, Споменка Гостића, др Миодрага Лазића, проф. др Зорана Станковића…

В.д. помоћника директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Николина Милатовић Поповић није крила одушевљење крајишким заједништвом.

– Заједништво које овдје гајите, али и широм свијета ма гдје се налазили је посебно. Знајте да је Србија ваша кућа. Ипак апелујем да његујете везе са старим крајем водите рачуна о томе да ваша имовина у БиХ буде катастарски уписана на ваше име.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Никола Вукелић каже да човјек када пролази кроз Републику Српску има осјећај да је цијела натопљена и саткана суза и крви, али истовремено је пуна љубави и жеље за слободом.

– У посљедње вријеме се дешава нови удар на Републику Српску, са намјером да се српски народ у њој поново понизи, развласти, да му се пошаље порука да нема право на свој глас. Међутим, Србија и Српска, ће се захваљујући пријатељима у свијету и геополитичким промјенама сигурно томе одупријети. Српски народ мора да опстане и живи у Републици Српској. 20. вијек је био вијек када су Срби умирали и борили се за слободу и српство, а ми треба да се потрудимо да 21. вијек буде вијек када ће Срби живјети, рађати се, и када ће стварати слободу и у Србији и Републици Српској.

У име Града Новог Сада обратила се чланица Градског већа за социјалну заштиту, здравство и бригу о породици и дјеци Соња Радаковић.

– Са дубоким поштовањем и тугом сјећамо се свих невино страдалих у западнокрајишким општинама. Град Нови Сад дубоко саојсећа са свим породицама које су претрпјеле губитке у тим трагичним данима и поштује вашу жртву. Зато је наша дужност да његујемо културу сјећања и чувамо истину о тим данима. Овај дан је и подсјећање на то колико је важно очувати мир, његовати заједништво и градити друштво у којем се никада више неће поновити таква страдања.

Сарадник за културу у Представништву Републике Српске у Србији Борислав Максимовић истакао је да ти догађаји страдања нису само историјска чињеница.

– То су приче наших породица, огњишта разорена и слобода крвљу извојевана. Наша је света обавеза да чувамо ту слободу, да никога не заборавимо и да, кроз културу сјећања и споменике попут Крајишке сузе, градимо мостове ка будућности, за нас и за наше потомке.

Максимовић је нагласио да је најјачи темељ за слободу, мир и просперитет братска веза Србије и Српске.

Секретар за регионални развој Владе Војводине Александар Софић истакао је да да имамо обавезу да никада не заборавимо злочине који су почињени над српским народом.

– Морамо им поручити да српски народ своју будућност увијек гради на љубави према ближњима, комшијама, а не на мржњи и осветољубивости, иако је српски народ вијековима страдавао. Србија је данас економски јака држава, која може да заштити и гарантује виталне интересе и легитмна права српског народа.

Присутни су били и представници Фонда за избегла и расељена лица, Града Новог Сада, народни посланик Миодраг Линта, представници завичајних удружења и покрета и чланови Савеза крајишких удружења.