Октобар на Козари 1942. је био црвен од крви
Приједор – Усташки злочин у козарском селу Велико Паланчиште, 22. и 23. октобра 1942. године, када је ликвидирано више од 400 мештана овог и суседних места, описан је у многим извештајима, књигама, историјским документима и сведочењима малог броја преживелих.
Пише: Милан Пилиповић
О томе, Удружење „Јадовно 1941” пише: „Када су усташе завршиле покољ мушкараца, почели су са одвођењем група жене и деце углавном на исту локацију, али и у засеоке зване Језерине и остале делове ближе околине. Начин клања и убијања био је сличан, с тим што су млађе жене и девојке биле прво силоване, а затим су убијена деца стављана на масакриране дојке мајки, а код девојака, након дивљачког иживљавања сечене су дојке и остали делови тела.”
Начин иживљавања, клања и убијања деце и мајки заједно немогуће је описати. Један мали број жена, иако повређене са десетинама убода, неким чудом је преживео тај масакр и оне су често причале о овим страхотама. Међу њима је Дара Бановић са 29 убода и исто толико ожиљака, која је годинама после рата, сведочила о октобру, црвеном од крви њених комшија, родбине, укућана, а међу њима и двогодишњег сина Бошка и четворогодишње кћерке Радославке.
Стојан Бановић из суседног Малог Панчишта казао је, приликом недавног обележавања овог догађаја, да су сви његови укућани, осим деде, убијени исте ноћи, а кућа запаљена. Младен Вучковац је у шестом месецу остао без мајке, која је рањена побегла у шуму, али је убрзо подлегла повредама.
Вељко Родић, председник СУБНОР-а Приједор, говорећи о усташком злочину у Великом Паланчишту, каже да је 26 целих породица убијено, а у 23 куће преживела је само по једна особа. Историчари су записали да је у Великом Паланчишту на зверски начин уморено 259 деце.
У црквеној општини Паланчиште, као и истраживањем Завичајног музеја Приједор, непобитно се дошло до сазнања да су Срби ликвидирани ножевима, секирама, маљевима и на вешалима. Пушка се чула искључиво приликом покушаја бекства. После масакра, усташе су још неколико дана боравиле у Великом Паланчишту. Тражили су преживеле, у намери да цели крај опустоше, да више нема ко да посведочи о њиховим зверствима. То је онемогућило сахране, а људске лешеве, разбацане и измрцварене, унаказиле су животиње. Овај злочин, са ознаком поверљиво, забележен је 1. новембра исте године, и у службеном акту немачког Трећег пука. Утврђено је да су све особе, које су усташе затекле код својих кућа, убијене без обзира на пол и старосну доб. Немачки официр констатовао је, да је Осма усташка бојна починила масован покољ, и наредио да се она одмах разоружа.
У извештају се наводи да је заповедник Виктор Новак, који је, 28. октобра, суочен са одговорношћу пред Немцима, покушао самоубиство. Десет усташа је ухапшено и предано немачком преком суду. У књизи Марине Љубичић Богуновић „Усташки покољ над Србима у селима Велико и Мало Паланчиште и Горњи Јеловац код Приједора 1942. године” наведена су имена злочинаца: Пепин Кроча, Ивица Шалић, Леополд Једличка, Лудвиг Јордан, Јанко Немрав, Јанко Јордан, Хусеин Мујагић, Хусеин Хергић и Сафет Суљић. Већином су усташе из суседних села или околине Приједора.
Покољ у Паланчишту, наводе у Удружењу „Јадовно 1941”, заједно са покољима у Драксенићу, Мотикама, Шарговцу, Дракулићу и руднику Раковац, спада у најмонструозније на територији Козаре и Поткозарја. Неразјашњен је повод за овај покољ. У литератури се помиње неуспех усташа у офанзиви на Козару, који су због тога извршили одмазду над цивилима.
Извор: ПОЛИТИКА
