3. Уручење награде “Ненадићев рунолист“

Дана 19.03.2026. године у Дигиталном омладинском центру Градске библиотеке у Новом Саду одржана је свечаност поводом уручења награде “Ненадићев рунолист“ у организацији Савеза крајишких удружења. Свечаност је протекла у достојанственој и надахнутој атмосфери, уз присуство бројних званица, љубитеља књижевности и поштовалаца писане речи. Посебан тон вечери дала је емотивна нота сећања на песника Милана Ненадића у чију част  је награда установљена. Кроз рецитовање његових стихова, пристуни су се присетили његовог стваралаштва и трајног доприноса књижевности, чиме је додатно истакнут значај ове награде. Милан Ненадић је “песник који се ретко рађа, који је писао ударом пера у вену стварајући мастило. Човек који је носио све видике и хоризонте Крајине и спајао са лакоћом равнице у тачки бескраја“ истакнуто је у току програма.

Од водитеља програма Милана Савића могли смо чути да је Милан Ненадић песник “великог духа, као његов Шатор изнад родних Грковаца, оштрих видика као превоји по завичају, мистично јасне маште као ономатопеја нетакнуте природе са родне груде. Ненадић је претпоследњи боем савремеништва. Стихотворитељ са бројним потврдама, нема награде која му није прозвала име пред јавношћу, а њему је било свеједно“. Савез крајишких удружења настоји да негује сећање на Милана Ненадића, како би се сачували његови лик и дело од заборава.

Домаћин вечери и организатор скупа је “Савез крајишких удружења“, организација која окупља 26 чланица и континуирано доприноси афирмацији вредности културе, традиције и идентитета нашег народа. У саставу стручнпг жирија били су песник и председник Књижевне заједнице Крајине Марко Ковачевић, песникиња и председница Завичајног удружења Кордунаша Бојана Вучић и књижевник и председник Савеза књижевника у отаџбини и расејању Милош Иветић. Лауреат награде био је Веселин Џелетовић чију су поему “Српско срце Јоханово“ рецитивале две песникиње и на тај начин изазвале лавину емоција код публике. Према роману Џелетовића снимљен је филм “Жетва“.

За почетак свечаности, поздраве добродшлице пристутнима је упутио директор Градске бибилиотеке у Новом Саду Александар Саша Јокановић и нагласио плодоносну сарадњу са Савезом крајишких удружења и песникињом Ранком Срдић Милић:

• Изузетно ми је драго што ова награда постаје традиционална и што је повод окупљања књижевника и поштовалаца књижевности сваке године у марту месецу када обележавамо светски дан поезије. Морам да истакнем да је ова свечност лепа прилика да се сретну људи родољубивих, искрених мисли, великог и честитог срца, јер је једна од основних мисија Градске бибилиотеке неговање и очување националног идентитета оличеног пре свега у култури. Нужно је и лепо да се сабирамо, истакао је Јокановић.

Песникиња и председница Савеза крајишких удружења Ранка Срдић Милић се захвалила присутнима и образложила подухват додељивања награде “Ненадићев рунолист“:

• Савез крајишких удружења у току године реализује бројне радне активности, али закитимо се и овом, како би афирмисали нашег Ненадића, односно он је сам себе афирмисао али треба да живи путем награде. Желимо да кажемо и покажемо да завичајци мисле и на некога ко је оставо дубок траг, истакла је Ранка Срдић Милић.

Моћан израз, надахнуће, љубав према свом народу и ћирилици све су то обележја препознатљива за Ненадића и говорити о њему је тешко, али радосно и хвалоспевно нагласила је Ранка Срдић Милић. Такође, објаснила је зашто је награда доспела у руке Веселина Џелетовића.

О лику и делу Милана Ненадића говорио је његов пријатељ Здравко Малбаша, који је истакао анегдоте и доживљаје из живота писца. Такође, о Ненадићу је говорио и његов школски друг из Босанског Грахова др Младо Стеванчевић. Ненадића и Стеванчевића везује порекло и завичај:

• Осмогодишње школовање смо Милан и ја наставили у Босанском Грахову и ту почиње наше познанство и дружење. Његов отац Душан је добио премештај у Босанско Грахово, а ја сам живео у породици мог стрица. Били смо у комшилуку. Милан је све време школовања, када је литерерни ген у питању, одскакао од свих у Основној школи и Гимназији, истакао је Стеванчевић.

Песникиња Бојана Вучић изразила је велику част што је члан жирија који додељује ову престижну награду:

• Велики пеник Милан Ненадић оставио је дубок траг у савременој поезији. Објавио је више од 20 збирки песама у којима на посебан и емотиван начин говори о човеку, завичају и животу. Његова поезија одликује се искреношћу, дубином и снажним осећајем за језик. Због тога ће увек заузимати значајно место у књижевности и међу читаоцима који воле лепу и мисаону реч. Дужност писца и песника је да кроз своја дела говори истину и сведочи времену у којем живи, истакла је Вучић.

Бојана Вучић је говорила и о Веселину Џелетовићу, лауреату награде “Ненадићев рунолист“:

• Шта више рећи о човеку који је написао роман “Српско срце Јоханово“, који је најбоље описао страдање Срба на Кососу и Метохији и судбину појединца у тим страшним околностима. Његово стваралаштво поред снажне емотивне поруке нас подсећа и упозорава на важност истине и сећања. Ја сам на својим леђима осетила страдање егзодуса, ја сам са Кордуна, дошла сам у “Олуји“ 1995. године. Наша песма која нас идентификује је “Ојкача“, она представља жал за косовским јунацима. Судбина нас Крајишника и људи са Косова је иста, ми смо исти народ. Постоји нада кроз ова дела да ће се те историјске неправде искоренити и бити исправљене кад тад, нагласила је Бојана Вучић.

Председник жирија, песник и председник Књижевне заједнице Крајине Марко Ковачевић се обратио скупу и образложио награду:

• Поетски глас Веселина Џелетовића изабран је да понесе књижевну награду “Ненадићев рунолист“. Жири је одлуку донео једногласно. Писац, новинар, али пре свега песник рођен 1962. године у Липљану, на како он сам каже, “Крстоносном Косову“ заслужује поштовање и признање све браће и свих сестара. Крст који је одабрао или који му је дарован велик је колико и његово књижевно дело. На њему је удес косовских Срба тако познат и близак крајишким Србима. Једном приликом проф Вељко Ђурић је рекао да су “Книнско Косово“ и “Косово поље“ два повезана суда и кад падне једно падне и друго и тако и би. Томе је претходила издаја или жртва Грахова, Грахова Милана Ненадића и Гаврила Принципа, Обилићевог побратима. Обојица су дали главу за реч. Реч је оно на чему стојимо и Веселин Џелетовић својим делом то потврђује. Кроз његову поезију пролази краљ Милутин са Симонидом, Грачаница, Косовка девојка, Стево Синђелић и друге историјске личности. Његова дела прожимајући се у времену и простору сведоче истину у свету, који се одрекао и ње и Христа и у самртном ропцу ишчупао српско срце како би себи продужио век. Тиме им он својим делом даје могућност спознаје и простор за покајање. Без сумње његова најчешће римована поезија преноси осећања која су нам заједничка и она има не само своје место у српској књижевности већ и мисију, истакао је Ковачевић.

Награду “Ненадићев рунолист“ Веселину Џелетовићу је уручио саветник градоначелника Новог Сада Станко Љубичић:

• Част ми је да уручим ово важно признање нашем књижевнику и новинару Веселину Џелетовићу и да му у име Града Новог Сада и у своје лично име честитам. Захваљујем се Савезу крајишких удружења што на овај начин негује сећање и чува успомену на Милана Ненадића, који је својом поезијом оставио дубок траг у нашој књижевности. Наша култура је наш идентитет и као друштво важно је да подстичемо њен развој и да препознајемо и уважавамо актуелне ствараоце. Надам се да ће награда “Ненадићев руноилст“ и даље скретати пажњу на добра књижевна дела и његове творце и тако доприности афирмацији писане речи ћириличног писма, као и културе наших крајева, остакао је Љубичић.

Након читања поеме “Српско срце Јоханово“ од стране две песникиње, присутнима се обратио лауреат награде Веселин Џелетовић:

Фотографија бр. 9

• Нови Сад ми је ове две вечери приредио толико радости, синоћ смо имали премијеру филма. Ово вечерас је моје лично и велико признање, јер је ово доба великог рата а малих људи, јер је све оно што је српско скрајнуто и маргинализовано, кад покушавју да нам наметну туђе вредности, кад је поезија маргинализована, свака награда за поезију је нешто што вам даје крила, што вам даје подстрек и вољу за бољи рад. Рекао сам да док не ослободимо Косово и Метохију писаћу о завичају, а кад га ослободимо и све српске земље онда ћу почети да пишем љубавну поезију. Косово и Метохија су српски и биће српски док је сунца и месеца, истакао је Џелетовић.

Програм је употпунио музички део уз звуке виолине виолинисткиње Марије Бадњар.

 

 

 

                                                                                                            Новинарка Српског кола

                                                                                                            Драгана Шиповац