Одржано молитвено сјећање на страдале у цапрашким селима на Банији

У организацији Удружења Завичај, Координације удружења избјеглих и расељених и Удружења бораца Крајине 23. августа у Цркви Светих Јоакима и Ане у Калуђерици одржан је 9. парастос страдалим у цапрашким селима на Банији. Служио је отац Будимир уз братство Храма Светих Јоакима и Ане.

Вијенци су положени у спомен-парку посвећеном жртвама настрадалим у Сиску 1991. године. Положиле су их делегације Удружења Завичај, општине Гроцка, Координације ИРЛ, Завичајног удружења Банијаца , СУБНОР Гроцка, Удружење Врбичана Призрен, Удружење Крајишника Панчево, Удружење Мој Болеч, Удружење бораца Крајине, Удружење Црвене беретке.

Предсједник Удружења Завичај Ненад Абрамовић се нада да ће и душе страдалника данас да буду мирне знајући да их се сјећају.

– Никада их нисмо заборавили. Нас Србе у Хрватској су покушали да убију два пута у прошлом вијеку, и упркос томе ми смо опстали.

Милан Гаћеша, предсједник Удружења бораца се сјетио кобној јутра 22. августа 1991. године када су на борбеним возилима кренули у смртни поход на Србе.

– Циљ је био да униште што више Срба, заплаше и протјерају до коначног истребљења. Ипак људи су се организовали и успјели да одбију жесток напад.

Поручио је да ширење мржње није његов циљ, али се не смије занемарити чињеница да су Срби на тим подручјима два пута страдали што је у свом обраћању споменуо и Ненад Абрамовић.

– Ти догађаји су нас подстакли да се и ми оранизујемо и узмемо пушке у руке како бисмо се бранили.

Ово је био један од најтежих злочина над Србима на подручју општине Сисак у рату деведесетих прошлог вијека, када су припадници МУП-а и ЗНГ-а 22. августа у јутарњим часовима у транспортерима са ознакама ЈНА пројурили кроз српска села: Блињски Кут, Кињачка, Брђане, Чакале, Блињска Греда, Бестрма и Трњани, насумице пуцајући на локално становништво. Страдало је 15 цивила просјечне старости 48 година, и више десетина је рањено.

Чувши за тај крвави пир мјештани села  Брђани су се организовали и поставили им успјешну засједу.

Најмлађа међу убијенима је Жељка Боиновић (23), по занимању текстилна радница, која је упуцана кроз прозор у соби у Трњанима у кући њеног дједа Милоша Вранешевића. Иза страдалих  је остало 32 дјеце.

Ратко Ђекић (73), Ненад Пајић (40), Стево Симић (54), Лазо Станић (57), Љубан Татишић (59), Младен Вранешевић (53), Радован Крагуљ (36) , Драган Бекић (39), Драган Бишкуповић (45), Жељка Боиновић (23), Ранко Мартиновић (42), Милан-Мишо Вучинић (47), Перо Црљеница (50), Недјељко-Неђо Чајић (45), Милан Кладар (51)

Послије овога догађаја Срби из цапрашких српских села више нису одлазили на посао у Сисак, већ су организовали одбрану својих села и кућа, а ускоро су формирали и општину коју су назвали Цапраг, по подручју на којем се налазе поменута села, са сједиштем у Градуси, која је била у саставу РСК.

У јуну 2006. године породице убијених Срба су, посредством пуномоћника загребачког адвоката Луке Шушка, поднијели кривичну пријаву против „зенги“, али је у децембру те године Жупанијско државно тужилаштво у Сиску одбацило тужбу.

У образложењу тужилаштва наведено је да је „подручје на којем је дошло до „штетног догађаја“ било захваћено разним облицима ратног дјеловања, да је било пуцњаве, да је у селима била организована сеоска стража, да су та села већ била привремено окупирана и налазила се у САО Крајини“.

Предсједница општине Гроцка истакла је важност сарадње са Удружењем Завичај и Координација.

Писац Веселин Џелетовић је прочитао своје стихове о страдању српског народа.

Миланка Досковић је прочитала стихове о својој тузи за најмилијима, оцем и мајком.

… Спазихше чопор људи, непозваних.

Не стигоше да их поздраве: Бог вам помогао

Рафали одјекнуше, ни гласа не пустише.

Река крви расплину се по селу

ни летња киша не може је спрати…

Новинар Српског кола
Драгана Бокун

Нема коментара

Напишите коментар