Славонци се удружили око важне српске теме – Јасеновца

У просторијама Завичајног удружења Славонија у срцу данас 17. октобра одржана је конференција за штампу. На конференцији за медије гдје су окупљена удружења најавила предстојеће акције и активности говорили су Давид Јаковљевић предсједник Удружења Деца Јасеновца из Париза, Владимир Кокановић предсједник Савеза Срба Словеније, Зорислав Шимић предсједник Завичајног удружења Славонаца, Стојан Продановић оснивач часописа Пакрачки декрет и Пакрачки свијет, Владо Новаковић предсједник Удружења Будимо људи и предсједник Удружења Славонија у срцу Миодраг Жарковић.

Са ове конференције се могао чути апел да се у наредних годину дана засади 10 хектара ораха у Епархији пакрачко-славонској на мјестима гдје се налазе парохијски домови. Након 4, 5 година дошло би се до самоодржавања и средстава који би се искористили за обнову у тим парохијама.

Окупљени овом приликом апелују на све локалне самоуправе у Србији и Републици Српској да дају назив једне улице по јасеновачким жртвама.

Окупљање баш ових људи није случајно, они ће представљати неку мини асоцијацију која ће у наредном периоду оперативно дјеловати и анимирати остале да се укључе у све акције везане за повезивање Срба који ће радити на откривању истине о страдању Срба, Јевреја и Рома у Јасеновцу и пласирању те истине свјетској јавности.

Предсједник Удружења Славонија у срцу у чијим просторијама се и одржавала конференција Миодраг Жарковић је навео да је ситуација у српским крајевима у Славонији веома тешка.

– Срба је остало јако мало и на путу су нестајања, зато ми са тих простора морамо се ангажовати и помоћи нашим људима који су остали на просторима Славоније. Само сложни можемо напријед. Кроз културу и традицију чувамо сјећање на нашу Славонију. Осјећај припадности је темељ нашег дружења и окупљања.

Жарковић је набројао све догађаје у којима ово удружење учествује, било би их свакако више, када би добили и адекватну финансијску подршку. Надају се да сљедеће године неће изостати подршка општине Земун на којој се Удружење и налази.

Предсједник Удружења Деца Јасеновца Давид Јаковљевић није крио задовољство што се овом приликом налази са Славонцима, како би удружили снаге и заједно радили на откривању  истине и његовању културе сјећања на жртве Јасеновца.

– Желим сваку жртву, неких демона да браним и штитим, да се новомученици сви памте. Наш циљ је да се тај злочин прије свега призна у Француској гдје живим, да наше тврдње заснивамо само на доказима. Када причамо о НДХ и периоду од 1941. до 1945. не окривљујемо хрватски народ, нити желимо сукоб. Нису сви Хрвати били усташе, и нису сви Нијемци били нацисти. Ми желимо аргументима и доказима да покажемо шта се у Јасеновцу догодило.

Јаковљевић наглаша да је битно да се дјеца упознају са системима у НДХ, да о томе пише у њиховим уџбеницима.

– Крајем новембра, у Француској приказујемо филм Дара из Јасеновца, када ћемо и да позовемо француског министра просвјете. Један пројекат који ми је посебно на срцу је да организујем турнир са Славонцима из Београда. Склопили смо договор да се тај турнир који ће се прво одиграти на прољеће у Београду прошири и на Француску и да глас свих Срба, буде важан глас.

Поред Јаковљевића важна карика овог Удружења је свакако потпредсједник Алексис Труд, историчар и геополитиколог, као и јевреј Лоран.

– Нажалост, Срби нису сложни, а када би били сложни као Израелци, толико би успјеха имали. Ми тражимо разлике у 50 километара, нисмо из истог села, исте регије…

Владо Новаковић је у Јасеновцу био 86 пута, а годишње вјернике води по 6 пута.

– Патријарх Павле и владика Јован су рекли да сваки Србин на кугли земаљској мора бар једном у животу  да посјети Јасеновац. Сваки пут се осјећам као први пут када сам дошао. Желим да са мојим удружењем иде што више дјеце.

Новаковић је рекао да је покренуо са владиком Јованом акцију да се поклони икона крсне славе сваком Србину у Хрватској.

Зорислав Шимић предсједник Удружења Славонаца каже да су се све ове године трудили да освеже сјећање на Славонију.

– Енергија владике Јована нас је пробудила и навела да се повежемо између себе и са завичајем, те чешће одлазимо у Славонију, посјећујемо манастире Ораховицу, Кућанце, пакрачку библиотеку, манастир Јасеновац…

Шимић каже да планирају да подмладе чланство и повежу млађе генерације Славонаца, а за то је најбоља прилика организовати спортска дружења и надметања, у малом фудбалу, баскету, шаху…

– Турнир би био посвећен деци Јасеновца и свим жртвама Јасеновца, а такође бисмо организовали КУП који би се звао Змај Огњени. Такође, Славонци су познати по бећарцу, и волио бих да организујемо Фестивал бећарца и тако окупимо све нас Славонце, али и Личане, Кордунаше…

Стојан Продановић оснивач Пакрачког декрета и неуморни прегалац у промовисању славонске културе изразио је своје задовољство што је у последње вријеме често посјећивао завичај.

– Заборавили смо одакле смо кренули и заборавили смо да кажемо дјеци. Повео сам и своје синове, да ногом стану на грунт, да кажу то је то.

Одлазећи код владике Јована и упознајући свештенство које тамо живи Продановић констатује да тамо живи један мали сој људи, свештенства.

– На цијелој Епархији пакрачкој има 9 свештеника, док једна црква у Београду има 11 свештеника. Код владике Јована сам видио велики ниво храбрости. Код Срба у Хрватској постоји страх, и тај страх је реалан.

 

Пакрачка грамата, каже Продановић, је ове године први пут додијељена и то управо владики Јовану, и то у Пакрацу.

Овој конференцији је присуствовао и предсједник Савеза Срба Словеније Владимир Кокановић кога је посебно радовало што су се окупили на данашњи дан, када је 1991. започело етничко чишћење Срба у Госпићу.

– Баш данас шаљемо поруку да ћемо заједно радити на обједињавању српског корпуса у читавом расијању и да ћемо се трудити и дати све од себе да са једне стране његујемо и чувамо сјећање на јасеновачку жртву, али уопште и на жртву коју је српски народ дао у нашој историји.

Кокановић каже да је Савезу Срба Словеније неприкосновен циљ јединство Срба.

– Увијек ћемо подржати као што смо и данас обједињавање српског корпуса, а све у циљу опстанка Срба готово у читавом региону. Положај Срба је у свим државам региона уздрман, а и у самој Словенији.

Богдан Кнежевић се посебно осврнуо на иницијативу да свака локална самоуправа да једној улици назив по јасеновачким жртвама, како у Републици Србији тако и у Републици Српској.

– Распитао сам се, негдје је потребна петиција, негдје иницијатива, али мислим да око тога не би смјело бити спора. Захваљујем се свим овим удружењима из Западне Славоније који су до сада чували традицију и културу. Сви смо ми овдје волонтери, хајде да се пробудимо, Париз се пробудио, Словенија итекако добро ради, подршку имамо институција.

Кнежевић је позвао све да дођу у Кућанце 14. новембра када ће се обиљежити Дан упокојења патријарха Павла, да се помогне шта треба да се уради и договори са владиком шта би се могло урадити сљедеће године.

– Нека наш сљедећи организовани одлазак у Јасеновац буде 22. априла када ћемо одати почаст жртвама Холокауста, а коначан одлазак у Јасеновац 9. 9. 2023. да се окупиимо и будемо достојни мученика.

Конференцији је присуствовао и Марко Ковачевић предсједник Књижевне заједнице Крајине.

Текст и фото: Драгана Бокун

Нема коментара

Напишите коментар