Евиденција о имовини прогнаних Срба из Хрватске

Вриједност  евидентиране приватне имовине остале иза Срба избјеглих из Хрватске се према незваничним подацима процијењује на 30 милијарди евра, али званичних података нема јер Београд  није извршио процјену на основу евиденције коју је обавио још 1996. године.

Попис имовине избјеглих Срба је у Србији организовало ондашње Одјељење Савезног министарства правде СРЈ за сукцесију, одштампани су формулари а избјеглице из Хрватске али и остале, у њих су уписале податке о имовини. Формулари су послије оснивања Државне заједнице СЦГ, а затим и њеног распада, завршили у Министарству финансија Србије – Одјељењу за заштиту правних лица у иностранству и алиментацију, а да нико није обрадио и начинио процјену вриједности имовине избјеглих Срба. Та евиденција, у којој се према  нашем сазнању налази око 76.000 захтјева приватних лица као и фирми, не ажурира се, што значи да се не уносе подаци о враћеној имовини, па је у Србији тешко добити званичну информацију о томе да ли се избјеглим Србима враћа било шта од њихове имовине
Незваничну процјену о 30 милијарди евра вриједној имовини Срба из Хрватске дао је бивши премијер Републике Српске Крајине Борислав Микелић, а она је израчуната на основу података Комитета за расељена лица,  као и на основу евиденције Савезног министарства правде. Том евидентирању приступио је далеко мањи број од очекиваног, у првом реду јер су се плашили да њихова приватна имовина не уђе у склоп међудржавних тражења имовине Хрватске и Југославије, односно сукцесије. Али, и поред тога, досад евидентирана приватна имовина довољно говори што су све избјегли и прогнани Срби оставили иза себе, када су деведесетих година прогнани са својих вјековних огњишта.

Износимо само дио евидентиране приватне имовине коју избјегли и прогнани Срби потражују од Хрватске. Срби су у Хрватској до рата  имали; око 600.000 хектара земљишта од којег 320.000 хектара најплодније земље и око 120.000 хектара под шумом, виноградима и воћњацима.

У власништву Срба било је око 18 милиона метара квадратних грађевинског простора, од чега 14 милиона квадратних метара стамбеног и 4 милиона квадратних метара пословног простора.
Када је у питању покретна имовина, Срби су на примјер, остали без око 400.000 пољопривредних машина, 64.000 моторних возила, око 440.000 опремљених спаваћих и дневних соба, кухиња и трпезарија, као и 760.000 разних кућних апарата и техничких уређаја.  Срби су остали и без око 980.000 грла крупне стоке, око 18 милиона чокота винове лозе, осам милиона стабала воћака и око 120.000 кошница пчела.

Остали су без око 1.550.000 разних умјетничких слика и других предмета и око 980.000 грама злата, а имали су и око 24.000 бунара и цистерни површине око 960.000 кубних метара.
Приликом евидентирања имовине је пријављено 180 милиона тадашњих њемачких марака и 3,5 милијарди динара у хрватским пословним банкама и 600 милиона динара у хартијама од вриједности. Као недовршене инвестиције пријављено је око 800 милиона њемачких марака док су залихе трговачких роба, житарица, алкохолних пића пријављене у износу 16,5 милијарди динара.

Подршка иницијативи да Загреб потпише споразум са оштећенима којима је одузета имовина

Када  се овим подацима придода и уложено у путну и другу инфраструктуру путем самодоприноса, изузимање Срба из прихода од приватизације, као и неисплаћене пензије за најмање 40.000 српских пензионера, са сигурношћу је процијењено да вриједност имовине износи 30 милијарди евра. Овдје нису укључени подаци о грађанима Србије, њих око 25.000, који су имали приватне куће и викеднице и другу имовину. Евидентирало је тек око 12.500 грађана Србије.

Према подацима из разних извора, у Хрватској  је уништено или девастирано око 40.000 кућа Срба и то у такозваном сектору Југ (Лика и Далмација) око 20.000 кућа и скоро исто толико домаћинских објеката. Српске куће уништаване су и изван подручја ратних дејстава, али о томе нема прецизне евиденције. У Хрватској су, такође, уништена 182 задружна дома, 56 амбуланти, 78 цркава, 29 музеја, 181 гробље, 325 трговина, 113 водовода, 167 споменика, 311 угоститељских објеката, 410 занатских радњи, 118 складишта, као и сва нисконапонска електро мрежа.

Ови проблеми око имовине били би углавном позитивгно рјешени да је Хрватска испоштовала преузете обавезе из Бечког скоразума о сукцесији. Зато очекујемо да ће Апел послат парламентарцима Скупштине Савјета Европе од петнаестак удружења правника, професора права, адвокатских канцеларија и оштећених предузећа, у ком сугеришу да Загреб потпише споразум са оштећенима наићи на разумјевање и да ће учињена неправда бити исправљена и насилно одузета имовина коначно враћена правим власницима.

 

Милојко Будимир, проф.

Преузето са: Банија онлајн